Brdoviti Balkan
Sto vise upoznajem ljude,to vise volim zivotinje.
Uvlacim se u neku svoju pecinu,u koju ne dozvoljavam bilo kome da pridje.Ni da zaviri unutra.
Jednostavno je tako.Moj svet,kakav sam za sebe stvorila,svet ljudi koje volim,kojima verujem,svet mojih zivotinja,dobrih knjiga,moji mali rituali.Izlazak na mesta koja volim,sa ljudima koji mi prijaju.Moj nacin prezivljavanja,moj nacin da opstanem.
Izbaciti sve negativno iz zivota,koliko god je to moguce,ukloniti negativne ljude,negativne misli,skloniti se od negativne energije koliko god je to u mojoj moci.
Ne umem drugacije.Tesko je preziveti i opstati u ovom svetu srozanih zivotnih vrednosti,nekvalitetnih osoba,prazilukasa iz dupeta,pokondirenih tikvi,primitivizna,moralnih nakaza,obraz djonova,raznih "Backa" koji "mrdaju usnama dok sricu pejdzer",Backovih jeftinih devojaka koje ne umeju sakriti prostakluk i poreklo ispod firmirane garderobe.Oci uvek odaju,ruke uvek odaju ma kakve god plasticne nokte stavile,drzanje i nacin izrazavanja nepogresivo ih odaju.
Zene za ova vremena,bez obraza i dostojanstva,bez stida.
Obraz sta je to?
Dostojanstvo sta je to?
Stid sta je to?
Muskarci za ova vremena,poput "Backa" i sve sto ide uz njega.Ime mi nekako savrseno odgovara da slikovito opise takve osobe,pa ih sve tako i zovem.Backo.Dosada u ocima,prazan pogled,primitivni maniri,sportska kladionica,novi model automobila,torbica kao konjska zobnatica oko vrata,bedno zavijen u firmirani oklop garderobe kao fazan pred parenje.
Samo sto se ni ne pari.
Kuci je napravio dvoje,troje dece nekoj zapustenoj zeni koja mu kuva,sprema,gaji decu i bude placena za to.Prividom normalnog zivota.Obavili su to zbog rodbine,pa sad svako zivi svoj zivot trudeci se da se sto manje gledaju.Jedina tema,sta treba kupiti za kucu.
Slabo se nas fazan pari i van kuce.Fazanska firmirana garderoba sluzi samo kao ukras i stvar prestiza za druge fazane,kao sto su i sto noviji tip automobila,eventualno i sto bolji komad mesa,jedan drugome da vade zazubice.Nema tu ni strasti,ni emocija.Cist prestiz.
"Pogledaj mi novi sat,novi auto,nove cipelice,novo ruho(nema veze sto mi butinice smesno izgledaju u uskim belim pantalonama,vazna je marka istih),nova cica ispeglane kose i sveze kupljenog para plasticnih...(ma nije bitno sta je plasticno,sto vise ima to bolje,znaci da baja bolje finansira pa makar joj usta od te iste plastike izgledala ko majmunska guzica)."
Pokazase nasi fazani pred parenje(ali koji se ne pare),jedan drugom svoje perje.Pokazase nase paunice jedna drugoj svoje novo perje i plastiku fantastiku.Sede i cute,cute i piju,jedu i cute.Gladaju okolo,porede svoje perje sa tudjim perjem,vagaju,prepucavaju se,kao razmenjuju poruke na mobilni telefon,i tako nekoliko sati...
Fazani se vrate u svoje domove,deci koja vriste,zeni koja mirise na dinstani luk,ili pak ako je ta ista zena bila paunica iz prethodne price pa uspela da na dete upeca naseg pauna,onda zatice tastu koja mu cuva decu,dok je nasa paunica negde u solarijumu ili na saranju noktiju ko usrkrsnjih jajca.Skine nas paun svoju zobnaticu sa vrata,presvuce svoje paradno perje,ukljuci lap top i pretvara se u instant virtuelnog ljubavnika.Kazanovu koji ceka svoju srodnu dusu.
Paunice koje se jos nisu uspele privaliti,odlaze u svoje iznajmljene sobe,skidaju svoje paradno perje i stavljaju na kartonsku kutiju da ceka sledecu dobru priliku.Legnu na spuzvu na podu i prave planove za dalje akcije delovanja.Veliki im apetiti.Oci se cakle u mraku mastajuci o nekom bogatom baji,racunajuci koliko ce jos paunova prevaliti preko sebe dok se ne docepaju prilike.
Zene za ova vremena.Muskarci za ova vremena.
Smesno mi.Zalosno mi.Gledam taj svet koji postoji oko nas,politiku koja nas je zakucala na samo dno ljudske egzistencije,ponizila,napravila budalama.Gledam ko vodi ovu nasu zemlju,ko se sve smenjuje,kao lesinari glodju ostatke,otimaju se.
Narod koji je zanemeo.Zacutao.Pomirio se sa sudbinom valjda,neki davni snovi o boljem zivotu,krik pobune i nade pretvorio se samo u muk.Ljudi koji su se pretvorili u zombije i robote presrecni zbog mrvica koje imaju,bednog zivota,ponizavanja poslodavaca za isplatu kojom ne mogu da plate racune i obezbede hranu.Uplaseni od onog "uvek ima gore",plaseci se da i tu jeftinu glavu na ramenima ne izgube.Zamazanih ociju politikom "hleba i igara" koja im se svake noci servira na televiziji,bljestavilom i kicom,gledanjem u tudje krevete i tudje tanjire,teseci se da je njihov bedni mali zivot bolji.Kamenuju one koji su drugaciji,lincuju,pretvaraju se u onu ogorcenu masu koja kamenuje zrtve koje vode na odrubljivanje glave.
E moj narode.E moj brdoviti Balkanu.Sto si mi vezao ruke i noge,vezao me za ovo mrtvilo pa ne mogu ni otici niti umem ovde ostati?Glava u oblacima telo zarobljeno u kavezu.Kavezu nasih obicaja,predaka,prokletstva ovog naseg bureta baruta koje osakati svaku generaciju,ponizi najbolje a uzdigne najgore ljude.Lesinari koji uvek opstanu.Oni drugi koji su naucili da pokorno spuste glave i da cute.
Izludjuje me recenica "Prezivecemo.Uvek ima gore."
Ma ne zelim vise da prezivljavam,ne zelim da gledam kako neko zivi gore od mene i tesim se sto imam glavu na ramenima i krov nad glavom.Vec trideset godina prezivljavam,cekajuci neko vreme da se nesto promeni,ne zelim da mi serviraju gladne,ojadjene,ozracene,mrtve,obolele da bih se tesila kako sam sebicna i kako trebam biti srecna sa mrvicama koje imam.
Necu da prezivljavam.Hocu da zivim.Hocu da vidim lepse zemlje,lepse ljude.Srecne ljude.Da radim i da primam platu dostojnu coveka.Da za tu platu mogu ziveti ko covek,otputovati negde,kupiti majci masinu za pranje sudova da je ne gledam vecno iznad sudopere.Da mogu ziveti zivot dostojan coveka,pomoci onima koje volim,da ne zavisim nikada ni od koga.Da budem svoj covek,covek uzdignute glave.
Zelim da osetim prave vrednosti.Necu da spustam glavu pred svakim krkanom koji mi je moguci poslodavac,ne mogu ni da se nasmesim nenadertalcu uvijenom u markirani celofan,ne bih takvom orah iz ruke uzela,kad bi me dodirnuo, ruku bih mu otkinula,sa sve onim pecatnim prstenom i zlatnim satom.
Necu ni da sedim za istim stolom sa curkama,primitivkama,glupacama,seljankama da me odmeravaju i ocenjuju zajedno sa njima.
Necu da udisem isti vazduh sa takvima.
Moze mi se eto.
Ne mogu da ocutim,necu da spustim glavu.Znam da ce mi jednom razbiti zube neko zbog mog stava ali takva sam.Jednom sam bila blizu incidenta,kad sam sedela u basti kafica kada me je zargonski receno "startovala" jedna takva sirovina naviknuta da zene bira i ocenjuje kao meso.Koji misli da u zivotu sve moze kupiti.Obratio mi se.Okrenula sam mu ledja.Nastavila pricu sa drustvom.Pitao me je glasno,jel to necu da pricam sa njim.Okrenula sam mu se i rekla mirnim glasom da sa takvima kao on razgovaram samo na pijaci kad pitam koliko kosta sir i kajmak.
Da,znam da ce me jednom kostati ali jace je od mene.Nemam takav zeludac.Nemam tako debelu kozu.Ne umem da ocutim i spustim glavu.Takva mi je krv,a i naposletku...danas sam bas ovde gde sam zbog tog mog stava.Inata.Ponosa.Principa.
Gledam gore od sebe,kako se laktaju.
Da li ce se ikada u ovoj zemlji vratiti pravo vreme?Normalno vreme? Normalni ljudi?
Gde ce te vrednovati zbog tvog znanja,umeca,obrazovanja,postenja,radnih navika?Gde ce se vrednovati covek kao covek a ne kao bedna senka kera podvijenog repa,margaca koga jasu bez sedla.I magarica,curki,guski i ostale pernate zivine.
Ili je najpametnije polako spakovati prnje u jedan kofer i zauvek napustiti ovaj nas Brdoviti Balkan?
"Boj se ovna, boj se govna, a kad ću živjeti?"
Selimovic
E, moja Unojedina, nešto slično napisah i ja svojevremeno. Svojevremeno sam odavrala ovaj Balkan, život u njemu i sve ono što on sa sobom nosi, a što si ti tako plastično opisala. Nazad se ne može, napred nemam gde. I ja lupam glvom kroz zid, nije bosanska, ali je izdržljiva. Lupaću sve dok ne padnem u kovčeg. Može mi se. Jer sam takva i neću da se menjam, neću da puzim i spuštam glavu. Ja znam ko sam, ti znaš ko si, oni ne znaju i nikada neće znati. U ovoj eri privitimizma teško je opstati, ali je bolje i živeti tako nego biti izvrgnut ruglu i podsmehu.
Imam moje životinje i njih volim znatno više... Neka, one bar znaju to da cene. U njima nema lažnog morala, one mi ne vredjaju inteligenciju, one ne lažu i ne ištu firmiranu hranu. Da, sve više ih volim, i ono malo iskrenih i pravih ljudi koji, hvala dragom Bogu, postoje, tek toliko da znam da nisam usamljena!
Ljubim te, draga moja!
Autor roksana — 26 Apr 2011, 16:45
E moja Roksana........ne moram ti nista reci.
Autor unajedina — 26 Apr 2011, 16:53
Ja se pridruzujem vasem cutanju :) obozavam vas obe tako mudre i meni slicne - ja se samo razlikujem po Idiotu u meni koji nepopravljivo Voli i Veruje - dva V kojih se ne mogu ratosiljati sa trecim V kojeG se takodje ne mogu ratosiljati...ili ne zelim? :)))
Volim vas :D
Autor Ana — 26 Apr 2011, 17:45
heeej Unice, Unice, pravis mi zazubice...balkan, balkan, balkan,ovo je balkan...come on :)
Autor baddancer — 26 Apr 2011, 17:56
Ana onog Idiota u tebi pozdravlja ovaj Idiot u meni...
Autor unajedina — 26 Apr 2011, 18:02
Baddanceru,eto ovde nam se ne poklapaju muzicki ukusi,ne volim doticnog plavog ni ono sto predstavlja.
Ali koliko ljudi toliko cudi,da smo mi zivi i zdravi ja ostajem pri Stulicu ;)
Autor unajedina — 26 Apr 2011, 18:04
Oči uvek odaju. Uvek.
Pozdrav, moja Una.
Autor didiland — 26 Apr 2011, 18:14
Uvek Didi.
Pozdrav drugacijoj.
Autor unajedina — 26 Apr 2011, 18:25
Ni ja ga ne volim, ja sam samo hteo da docaram pricu o fazanima i ovom nasem Balkanu. Nazalost takva nam je estrada, a kakva estrada takav i narod, cast izuzecima...
A sto se tice muzickog ukusa, Gibonni i Parni Valjak...neprocenjivo...;)
Autor baddancer — 26 Apr 2011, 18:25
Ne mogu da otvorim pesmu Parnog Valjka Baddanceru,ali koja god je moze...
Ovo je moja omiljena njihova...
http://www.youtube.com/watch?v=AClHrVZObWg
Pozdravljam te ;)
Autor unajedina — 26 Apr 2011, 18:28
Zaspao bih sada ja
na tvojim rukama
budio se ne bih nikada...:)
Evo i jedne meni drage, sad ces je otvoriti http://www.youtube.com/watch?v=1stbq9L4yoc&feature=related
Lep dan ;)
Autor baddancer — 26 Apr 2011, 18:38
Baddanceru "Naoruzana samo smjeskom hodam ja kroz grad :)"
...i zaista "Moras prvo puzati , da bi znao hodati!"
Takodje lep ostatak dana zelim ;)
Autor unajedina — 26 Apr 2011, 18:45
...zaplaci kad te niko ne vidi...
Autor baddancer — 26 Apr 2011, 18:50
Tako je.
Autor unajedina — 26 Apr 2011, 18:52
Uno ovo je najsveobuhvatniji tekst na temu Balkan i ljudi koji sam pročitao na blogu. Voleo bih da nije istinit, ali na žalost jeste. Da li će biti bolje, uskoro sigurno ne, tako da hteli ili ne na preživljavanje smo osuđeni. Čisto sumnjam da je mnogo lepše i van brdovitog Balkana. Pozdrav
Autor Janakis — 26 Apr 2011, 19:36
Janakis hvala na ovako pozitivnom komentaru.Iskreno nisam ni ja pametna...otici ili ostati.
Ima jedan Selimovicev citat koji najbolje opisuje nas menatalitet...
"Mi nismo niciji. Uvijek smo na nekoj medji, uvijek neciji miraz. Stoljecima mi se trazimo i prepoznajemo, uskoro necemo znati ko smo. Zivimo na razmedju svjetova, na granici naroda, uvijek krivi nekome. Na nama se lome talasi istorije kao na grebenu.
Otrgnuti smo, a neprihvaceni. Ko rukavac sto ga je bujica odvojila od majke pa nema vise ni toka, ni usca, suvise malen da bude jezero, suvise velik da ga zemlja upije.
Drugi nam cine cast da idemo pod njihovom zastavom jer svoju nemamo.
Mame nas kad smo potrebni, a odbacuju kad odsluzimo.
Nesreca je sto smo zavoljeli ovu svoju mrtvaju i necemo iz nje, a sve se placa pa i ova ljubav.
Svako misli da ce nadmudriti sve ostale i u tome je nasa nesreca. Kakvi su ljudi Bosanci? To su najzamrseniji ljudi na svijetu, ni s kim se istorija nije tako posalila kao sa Bosnom. Juce smo bili ono sto danas zelimo da zaboravimo, a nismo postali ni nesto drugo. S nejasnim osjecajem stida zbog krivice i otpadnistva, necemo da gledamo unazad, a nemamo kad da gledamo unaprijed.
Nesreca je sto smo zavoljeli tu svoju mrtvaju, pa necemo iz nje, a sve se placa, pa i ta ljubav. Zar smo mi slucajno tako pretjerano mehki i surovi, raznjezeni i tvrdi.
Zar se slucajno zaklanjamo za ljubav kao jedinu izvjesnost u ovoj neodredjenosti, zasto?
Zato sto nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno znaci da smo posteni. A kad smo posteni, svaka cast nasoj ludosti."
Pozdravljam te.
Autor unajedina — 26 Apr 2011, 20:13
Ja mislim da je krajnje vreme da te lepo uzmem za snajku. Steta da takva propadava :)
Pozdrav od srceta i ... glavu gore!
Vidimo se uskoro
S postovanjem,
Autor Baladasevic — 26 Apr 2011, 22:21
Baladasevicu,
e da znas sada kakav si mi osmeh razvukao na licu,osvetlio bi nebo tu nad tvojim salasom.
Dobar covek!Samo cu to reci.
Shvatila sam da ti i nisi svitac u ovom nasem mraku koji nam donosi svetlost.Ti si zvezda Severnjaca.I to ona najsjajnija Polaris.
A svici nisu zvezde.
Tako je lako boriti se,podignuti glavu i zakoraciti iz tunela kad na kraju tog tunela vidis svetlost.
Dajes mi snagu da jurisam na vetrenjace ti covece sa mesecom u ocima.Bistrooki.
Zbog ljudi poput tebe ja nikada necu odustati,nikada necu prestati da se borim.
Promeniti ovaj svet ako ne za druge,onda bar za sebe,uciniti ga boljim mestom za buduce narastaje.
Svako dobro zelim ti od srca.
Autor unajedina — 26 Apr 2011, 22:40
Draga unajedinstvena, da ne znam sta je posle mraka (a veruj mi, diplomirao sam ga) ne bih tako pricao, jer to je velika odgovornost.
Zaista cemo se uskoro videti, ako zelis, je l` te.. Pa cemo se lepo izdivaniti.
(Ja ovo sve kao fol ovo ono, a u stvari merkam te za snajq :) )
Keep on smiling!
Autor Baladasevic — 26 Apr 2011, 22:48
:))))
Volela bih jako da se upoznamo,bila bi mi cast!
Veliki pozdrav.
Autor unajedina — 26 Apr 2011, 22:52
Daaa daaa... Tako mi je u prvim danima i tasta govorila, a sad... : )))
Ajd` ziva bila. Ne predaj se. Dok ne dodje ona polovina lenja...
Autor Baladasevic — 26 Apr 2011, 22:54
Baladasevicu,
Never,never,never give up!
;)
Autor unajedina — 26 Apr 2011, 23:03
Joj Una, bolje da cutim:)))))))
Autor casper — 27 Apr 2011, 08:04
Casper,razumemo se nas dve i kad cutimo.
Lep ti dan zelim. ;)
Autor unajedina — 27 Apr 2011, 10:24
Sve si rekla onom prvom rečenicom koju u potpunosti podržavam. Pogotovo što se naših ljudi tiče. Sticajem okolnosti u poslednje vreme se dosta družim sa ljudima van naše zemlje, što privatno što poslovno. I sa našim ljudima koji su tamo odrasli. I to je totalno drugi svet - kulturan, fin, načitan, komunikativan... Kod nas se razgovor sa ženskim svetom svodi na Velikog Brata i slične gluposti i serije, a sa muškim na utakmice i nove procesore, grafičke kartice i telefone. I taj pojam višesatnog sedenja po kafićima i blejanja u praznu tačku i prolaznike nikad neću razumeti.
I mogla bih ovako do sutra. Nisam više patriota kao nekad, sve manje razloga imam za to. Prva prilika koja mi se bude pružila - pakujem kofere i idem da pokažem svoje umeće negde drugde. Ovde sam i pored svoje pameti čist operativac koji izvršava ono što šef naredi i kome preti otkaz ako ukaže na greške u sistemu, jer je ego naših privatnika beskonačan.
Autor biljana — 27 Apr 2011, 11:27
Biljana,u potpunosti se slazem sa tobom.Treba svoje okruzenje uciniti lepim koliko god je to moguce i kloniti se negativnih ljudi i negativnih misli.
Lepota ce spasiti ovaj svet,lepota u svakom smislu te reci.Ona isijava iz duse.
Pozdravljam te
Autor unajedina — 27 Apr 2011, 17:14
Draga Una,
Slucajno sam nabasala na tvoj blog i "zakacila se". Fascinirana! Citala na glas kolegici iz kancelarije ono sto si ti pisala i cudila se: "Kad sam ja ovo pisala? U kojem zivotu?" I nisam se poistovjetila zato sto sam rodjena na Uni, kao ti, ni zato sto sam svaki citat Mese ja prepisala, jos prije trideset godina, nego naprosto osjecam isto, razmisljam isto i potpuno te razumijem, iako sam po godinama mnogo starija (ali se kao i ti osjecam jako mlada u dusi:))! Bas mi osvjezis dan, ostani takva, svoja i posebna, taj put je tezi, ali vrijedi!!! Znam to! Citam te i dalje! I uzivam! Veliki pozdav od jedne koja je s Une, a nije Una, nego Slavica
Autor Slavica — 22 Dec 2011, 15:28
Slavice koja si rodjena na Uni...nemas pojma koliko mi znace ovakve reci i koliko mi obasjavaju ove noci zimske.
Veliki pozdrav od srca ti saljem.
Autor unajedina — 26 Dec 2011, 00:00
Nije to samo na Balkanu,nego po celom svetu....
Autor Sale — 20 Jun 2014, 18:35