Sanjarenja o Rumbi
Rumba.
Ples ljubavi.
Igra zivota.
Tako pitka.Nezna.
Blaga kao sunce u suton.
Snazna prica o zivotu.
O uspomenama...
Onima kojih vise nema.
Momenti koji su prosli nepovratno,
ostavivsi pecat na njenoj dusi...
Koji su je oplemenili,
ucinivsi je onakvom kakva ona jeste.
Slojevi duse koji se otvaraju pred nama.
Nezne duse.
Tople i drage zene.
Don Kihota koji hrabro jurisa na vetrenjace.
Borca.
Trenuci koji prolaze...
Odsjaj proslih dana.
Nje kakva je bila.
Mirisi mora,prvi ples.
Necije ruke ispod podvrnutih rukava.
Drage oci koje cekaju sa krosanja tise.
I gotovo.
Poput pescanog sata,
vreme koje prolazi kroz prste.
Nepovratno.
Nada.
Nada koja ostaje.
Nada koja opstaje uprkos svemu.
Zivoti koji se radjaju zahvaljujuci njoj.
Neki novi plesovi,neki novi balovi...
Ljubav kao katanac na mostu.
Koja prkosi.
Zivot koji se nastavlja.
Nada koja nam greje dusu.
Nezne plave korice knjige,
naizgled bezbrizne,
naizgled lake.
A planine i okeane u nama pomeraju.
Takva je njena Rumba.
