Brod u boci

Sto vise upoznajem ljude,to vise volim zivotinje.

Uvlacim se u neku svoju pecinu,u koju ne dozvoljavam bilo kome da pridje.Ni da zaviri unutra.

Jednostavno je tako.Moj svet,kakav sam za sebe stvorila,svet ljudi koje volim,kojima verujem,svet mojih zivotinja,dobrih knjiga,moji mali rituali.Izlazak na mesta koja volim,sa ljudima koji mi prijaju.Moj nacin prezivljavanja,moj nacin da opstanem.

Izbaciti sve negativno iz zivota,koliko god je to moguce,ukloniti negativne ljude,negativne misli,skloniti se od negativne energije koliko god je to u mojoj moci.

Ne umem drugacije.Tesko je preziveti i opstati u ovom svetu  srozanih zivotnih vrednosti,nekvalitetnih osoba,prazilukasa iz dupeta,pokondirenih tikvi,primitivizna,moralnih nakaza,obraz djonova,raznih "Backa" koji "mrdaju usnama dok sricu pejdzer",Backovih jeftinih devojaka koje ne umeju sakriti prostakluk i poreklo ispod firmirane garderobe.Oci uvek odaju,ruke uvek odaju ma kakve god plasticne nokte stavile,drzanje i nacin izrazavanja nepogresivo ih odaju.

Zene za ova vremena,bez obraza i dostojanstva,bez stida.

Obraz sta je to?

Dostojanstvo sta je to?

Stid sta je to?

Muskarci za ova vremena,poput "Backa" i sve sto ide uz njega.Ime mi nekako savrseno odgovara da slikovito opise takve osobe,pa ih sve tako i zovem.Backo.Dosada u ocima,prazan pogled,primitivni maniri,sportska kladionica,novi model automobila,torbica kao konjska zobnatica oko vrata,bedno zavijen u firmirani oklop garderobe kao fazan pred parenje.

Samo sto se ni ne pari.

Kuci je napravio dvoje,troje dece nekoj zapustenoj zeni koja mu kuva,sprema,gaji decu i bude placena za to.Prividom normalnog zivota.Obavili su to zbog rodbine,pa sad svako zivi svoj zivot trudeci se da se sto manje gledaju.Jedina tema,sta treba kupiti za kucu.

Slabo se nas fazan pari i van kuce.Fazanska firmirana garderoba sluzi samo kao ukras i stvar prestiza za druge fazane,kao sto su i sto noviji tip automobila,eventualno i sto bolji komad mesa,jedan drugome da vade zazubice.Nema tu ni strasti,ni emocija.Cist prestiz.

"Pogledaj mi novi sat,novi auto,nove cipelice,novo ruho(nema veze sto mi butinice smesno izgledaju u uskim belim pantalonama,vazna je marka istih),nova cica ispeglane kose i sveze kupljenog para plasticnih...(ma nije bitno sta je plasticno,sto vise ima to bolje,znaci da baja bolje finansira pa makar joj usta od te iste plastike izgledala ko majmunska guzica)."

Pokazase nasi fazani pred parenje(ali koji se ne pare),jedan drugom svoje perje.Pokazase nase paunice jedna drugoj svoje novo perje i plastiku fantastiku.Sede i cute,cute i piju,jedu i cute.Gladaju okolo,porede svoje perje sa tudjim perjem,vagaju,prepucavaju se,kao razmenjuju poruke na mobilni telefon,i tako nekoliko sati...

Fazani se vrate u svoje domove,deci koja vriste,zeni koja mirise na dinstani luk,ili pak ako je ta ista zena bila paunica iz prethodne price pa uspela da na dete upeca naseg pauna,onda zatice tastu koja mu cuva decu,dok je nasa paunica negde u solarijumu ili na saranju noktiju ko usrkrsnjih jajca.Skine nas paun svoju zobnaticu sa vrata,presvuce svoje paradno perje,ukljuci lap top i pretvara se u instant virtuelnog ljubavnika.Kazanovu koji ceka svoju srodnu dusu.

Paunice koje se jos nisu uspele privaliti,odlaze u svoje iznajmljene sobe,skidaju svoje paradno perje i stavljaju na kartonsku kutiju da ceka sledecu dobru priliku.Legnu na spuzvu na podu i prave planove za dalje akcije delovanja.Veliki im apetiti.Oci se cakle u mraku mastajuci o nekom bogatom baji,racunajuci koliko ce jos paunova prevaliti preko sebe dok se ne docepaju prilike.

Zene za ova vremena.Muskarci za ova vremena.

Smesno mi.Zalosno mi.Gledam taj svet koji postoji oko nas,politiku koja nas je zakucala na samo dno ljudske egzistencije,ponizila,napravila budalama.Gledam ko vodi ovu nasu zemlju,ko se sve smenjuje,kao lesinari glodju ostatke,otimaju se.

Narod koji je zanemeo.Zacutao.Pomirio se sa sudbinom valjda,neki davni snovi o boljem zivotu,krik pobune i nade pretvorio se samo u muk.Ljudi koji su se pretvorili u zombije i robote presrecni zbog mrvica koje imaju,bednog zivota,ponizavanja poslodavaca za isplatu kojom ne mogu da plate racune i obezbede hranu.Uplaseni od onog "uvek ima gore",plaseci se da i tu jeftinu glavu na ramenima ne izgube.Zamazanih ociju politikom "hleba i igara" koja im se svake noci servira na televiziji,bljestavilom i kicom,gledanjem u tudje krevete i tudje tanjire,teseci se da je njihov bedni mali zivot bolji.Kamenuju one koji su drugaciji,lincuju,pretvaraju se u onu ogorcenu masu koja kamenuje zrtve koje vode na odrubljivanje glave.

E moj narode.E moj brdoviti Balkanu.Sto si mi vezao ruke i noge,vezao me za ovo mrtvilo pa ne mogu ni otici niti umem ovde ostati?Glava u oblacima telo zarobljeno u kavezu.Kavezu nasih obicaja,predaka,prokletstva ovog naseg bureta baruta koje osakati svaku generaciju,ponizi najbolje a uzdigne najgore ljude.Lesinari koji uvek opstanu.Oni drugi koji su naucili da pokorno spuste glave i da cute.

Izludjuje me recenica "Prezivecemo.Uvek ima gore."

Ma ne zelim vise da prezivljavam,ne zelim da gledam kako neko zivi gore od mene i tesim se sto imam glavu na ramenima i krov nad glavom.Vec trideset godina prezivljavam,cekajuci neko vreme da se nesto promeni,ne zelim da mi serviraju gladne,ojadjene,ozracene,mrtve,obolele da bih se tesila kako sam sebicna i kako trebam biti srecna sa mrvicama koje imam.

Necu da prezivljavam.Hocu da zivim.Hocu da vidim lepse zemlje,lepse ljude.Srecne ljude.Da radim i da primam platu dostojnu coveka.Da za tu platu mogu ziveti ko covek,otputovati negde,kupiti majci masinu za pranje sudova da je ne gledam vecno iznad sudopere.Da mogu ziveti zivot dostojan coveka,pomoci onima koje volim,da ne zavisim nikada ni od koga.Da budem svoj covek,covek uzdignute glave.

Zelim da osetim prave vrednosti.Necu da spustam glavu pred svakim krkanom koji mi je moguci poslodavac,ne mogu ni da se nasmesim nenadertalcu uvijenom u markirani celofan,ne bih takvom orah iz ruke uzela,kad bi me dodirnuo, ruku bih mu otkinula,sa sve onim pecatnim prstenom i zlatnim satom.

Necu ni da sedim za istim stolom sa curkama,primitivkama,glupacama,seljankama da me odmeravaju i ocenjuju zajedno sa njima.

Necu da udisem isti vazduh sa takvima.

Moze mi se eto.

Okrenula sam mu se i rekla mirnim glasom da sa takvima kao on razgovaram samo na pijaci kad pitam koliko kosta sir i kajmak.

Da,znam da ce me jednom kostati ali jace je od mene.Nemam takav zeludac.Nemam tako debelu kozu.Ne umem da ocutim i spustim glavu.Takva mi je krv,a i naposletku...danas sam bas ovde gde sam zbog tog mog stava.Inata.Ponosa.Principa.

Gledam gore od sebe,kako se laktaju.

Da li ce se ikada u ovoj zemlji vratiti pravo vreme?Normalno vreme? Normalni ljudi?

Gde ce te vrednovati zbog tvog znanja,umeca,obrazovanja,postenja,radnih navika?Gde ce se vrednovati covek kao covek a ne kao bedna senka kera podvijenog repa,margaca koga jasu bez sedla.I magarica,curki,guski i ostale pernate zivine.

Ili je najpametnije polako spakovati prnje u jedan kofer i zauvek napustiti ovaj nas Brdoviti Balkan?

"Boj se ovna, boj se govna, a kad ću živjeti?"

                                                   Selimovic