Virtuelno ogledalo
Inspirisala me AnaM svojim odlicnim postom Ogledalo.
Kako vidimo sebe?
Kako sebe predstavljamo u virtuelnom svetu?
Verujem da bi se mogla uraditi ozbiljna psiholoska analiza,na temu virtuelnog sveta,i svega sto se u njemu desava.
Virtuelni svet...pre neku godinu sam dosla u njega.Mozda neki beg od svakodnevice,znatizelja...ne znam ni sama.Otvorila ovaj blog.Pocela pisati.Pa brisala.Odlazila.Vracala se.
Mnoge zanimljive ljude ovde upoznala.Upoznala?Pa upoznala ono sto su oni predstavili o sebi,a ako sam ja poverovala,onda plus za njih ako je to ipak bila iluzija.Zanimljive price cula.Bila svedok zanimljivih slatkorecivih prica,razocarenja,bure i oluje.
Shvatila sam da je ovo svet sam za sebe.Veoma mocan,i stvara cudnu energiju u nama.
Prvo sto zelim da istaknem je da se pre koriscenja ovog virtuelnog sveta treba staviti obavestenje:
MOZE OZBILJNO UGROZITI VASE ZRAVLJE!U svakom pogledu.Nije za labilnije i slabe osobe.
Ovo je ipak nepostojeca slika,u kojoj mnogi navlacimo svoje maske,ponekad ogolimo dusu,ponekad budemo surovi.Sve emocije ovde su vise izrazene,preuvelicane.Na posletku,svako od nas ugasi svoj racunar i vrati se svom zivotu.Realnom zivotu,u kome nismo tako ispravni,divni i krasni iako se vecinom trudimo ovde da sudimo,kritikujemo,kamenujemo pa cak i izrazavamo emocije silne ljubavi,i svega sta uz to ide.
Ako je ljudska glupost bezgranicna,u virtuelnom svetu dobija svoje neogranicene mogucnosti.
Patetika ovde dobija strasne razmere.
Svaka ljubav izgleda kao ljubav decenije iz ljubavnih romana.
Ne znam kakav sam ja utisak odala.Verovatno sve po malo.Ne zelim da navedem ljude na pogresne zakljucke.
Da ne bi bilo zabune.
Ovo je moj omiljeni kafic u kome popijem kafu,citam i komentarisem sve sto mi prija.
Moji virtuelni prijatelji,ce zauvek ostati moji virtuelni prijatelji,jer je moje pravilo da ova dva sveta ne spajam,jer ne trebaju da se spajaju.
Par pojedinaca poznajem,a licno komuniciram samo sa dve dame.
Nisam usamljena,ne trazim princa,ne trazim konja,ne treba mi virtuelni udvarac.Nikada.
Imam svoj sopstveni zivot.
Obicna sam devojka.Nisam lepa.Nisam zgodna.Nisam uspesna,niti preterano pametna.Prosecna.
Nisam najsrecnije,niti najtuznije bice na svetu.Nisam preterano zanimljiva.Imam svoje rituale.Navike.Male zivotne stvari.Volim.Voljena sam.
Znam veoma dobro sta je zivot,videla sam njegovu i najtamniju i najlepsu stranu.Poznajem i bedu i sjaj.Kao i vecina ovog mog naroda.Obicnih i prosecnih ljudi.Pomalo obicna,uglavnom drugacija.Mimosveta.
A sto se tice ogledala,kao sto kaze AnaM,zaista bi bilo dobro da izmisle ogledala u kojima bi se videlo kakav je neko covek.Jako malo ljudskosti u ovom svetu,sklonila se u stranu pod pritiskom primitivizma,zlobe,niskih strasti,iskrivljenih ogledala.
Kao sto kaze jedna druga Ana na ovom blogu...
Dobro jutro ovo iznad vas je...Virtuelni svet.
