Zaledjeno jezero
"Dva su se mala prijatelja klizala po zaleđenom jezeru.
Bio je oblačan i hladan dan.
Dečaci su bez straha uživali u klizanju. Led se iznenada prolomio i jedan od njih propade u vodu. Voda nije bila duboka, ali se led počeo stezati.
Drugi je dečak otrčao na obalu, dohvatio kamen i pojurio do unesrećenoga. Svom je snagom razbijao led i uhvativši prijatelja za ruku, izvukao ga iz vode.
Kad su stigli vatrogasci i shvatili šta se dogodilo, začuđeno
su pitali:
“Kako ti je to uspelo? Kako si mogao tim malim kamenom i slabim rukama razbiti tako debeli led?”
Uto se oglasio neki starac:
“Ja znam kako je uspeo!”
“Kako?” – upitali su ga vatrogasci.
Starac je odgovorio:
“Nije bilo nikoga da mu kaže kako je to nemoguće.”"
...Za one koji su vlastitim rukama razbili led oko sebe,i bili svoj sopstveni pojas za spasavanje onda kad je to izgledalo nemoguce...Koji su bili okovani ledom.Koji razumeju.