Brod u boci

Dunja

Zivot — Autor unajedina @ 14:00

 

Mladjahni Verter sa zvezdama u ocima,talentovano,dobro,casno celjade koje nosi neku duboku tugu kao prokletstvo,sam medju ljudima,samo svoj...eto moze mu se tako.

Babina Dunja sa ormara koja pamti detinjstvo,decak sa crvenom kapom,koji je navukao osmeh i ponos na lice svojoj babi,iznenadnim dolaskom u danima kokuznih vremena.Onaj koji ume da razume,da oseti,sa usadjenim vrednostima u genetski kod,zigosan od strane svojih predaka.

Don Huan neodoljiv sa osmehom decaka u kojeg su zaljubljene sve devojcice iz razreda,dok mu klikeri ispadaju iz dzepova,staklenci,porcelaneri,glogeri... on koji deli poslednje mrvice sendvica sa drugaricom iz klupe,sa kojom pije jedan sokic na istu izgrickanu slamcicu,najbolji prijatelj koji stavlja na glavu jabuku.

Boza zvani Pub koji ima herca da povuce damu na 18. menjajuci majice svakodnevno,ljubitelj lepih kosulja na delikatne dugmice po kojima klize njegovi prsti,dukserica sa kapuljacom da ga greju u dane zimske,majica na bretele na koje racuna u dugo toplo leto,one cije bretele lako skliznu sa ramena...bela pamucna majica koja mirise na cisto uflekana od argete pastete u kojoj voli da spava.

Hasta siempre El Comandante...sa kljucevima bacenim u duboke okeane,teretnjak ciji brod ne moze povuci mali Remorker.

Spartanac koji se bori pod nebom cije sunce su prekrile strele ispaljene od protivnika,Spartanac koji se bori u hladu.Recite mu da ako udjete na njegovu teritoriju,spalicete mu gradove i tvrdjave...a on ce vam samo reci...Ako.

Vjetar koji se vezat ne moze.Nikada.Onaj kome je je glad beskrajna a ruke vecno prazne,koji tugu ostavlja pod prozorima napustenih zena.

Medjed koji je upao u zamku vestog lovca.

Mrmot koji je posmatrao vevericu ispod njenog drveta,pa besan sto ne obraca paznju na njega,uzeo sa zemlje orah,zafljacio ga i pogodio je direkt u glavu...a danas su najbolji prijatelji.Veverica i Mrmot,koji treniraju fudbal na male golice,dok je Mrmot uci kako se postaje bolji igrac i kako je vaznije postici pogodak nego rizikovati u zelji da zavuces golcinu kroz ruke golmana i to petom.Veverica koja deli sa njim svoj sokic na slamcicu,i daje mu mrvice preostale od sendvica koji su drugi vec odavno pojeli.Uzivaju u svetu koji su stvorili za sebe,svesni da ce svako nastaviti svojim putem...jednog dana.Jer suma je tesko i opasno mesto za zivot.

Ovo sam sanjala,dok sam se radovala Komodoru,dok sam drzala nesto crveno na krivom tornju u Pizi,lezala na knjigama i papirima koji su bili moje more,rasirenih nogu i ruku kao da lebdim,sanjala budna bez moci da ovaj san sebi razjasnim,reci nabacane bez reda i smisla kao fotografije rasute po stolu,kao delici slagalice,svet posmatran kroz prizor kaledoskopa,kroz koji vidim Matorog jarca i Magaricu.

Najgori od sve dece u ova sugava vremena.

A onda sam se probudila...opet sam svasta sanjala.Malo mi je i to,nego sam Glupson nesposoban da protumaci san,a jos veci jer sam ovo objavila,pa se slobodno pravite kao da niste ni procitali.

No need to ask...


Zena s knjigom

Zivot — Autor unajedina @ 12:30

 

"Muž i  žena odluče otići na odmor na jezero poznato kao meka i raj za ribolovce. Muž obožava u ribolov izaći u cik zore, a njegova žena
obožava u miru čitati knjige.

Jednog  jutra se muž posle nekoliko sati ribolova vratio i odlučio
malo  odmoriti, a žena je tada odlučila da se sama izveze malo čamcem
na  jezero, premda se na njemu sama baš i nije najbolje snalazila.
Upali  motor i izveze čamac na jedno usamljeno mesto, baci sidro,
Izvadi  knjigu i nastavi uživati u tišini i čitati svoju knjigu.

Tuda naiđe ribolovni inspektor u svom čamcu, pristane uz ženin čamac i
kaže:
- Dobro jutro gospođo. Što to radite?

-  Čitam knjigu - odgovori ona (i pomisli: zar to nije  očigledno?)

- Nalazite se na delu jezera rezervisanom za sportski ribolov -
obavesti je inspektor.

- Žao mi je  gospodine, ali ja ne pecam. Ja samo sedim u čamcu i čitam
knjigu.

- Da, ali u čamcu imate sav pribor potreban za pecanje i što se mene
tiče, mogli bi sa pecanjem otpočeti svakog trenutka. Bit ću primoran
povesti vas sa sobom do stanice i protiv vas podneti prijavu - reče
on.

- Ako vi to zaista i napravite, onda znajte da ću i ja protiv vas
podneti prijavu, ali zbog silovanja, odgovori mu žena.

- Ali, pa ja vas nisam niti dotakao! -  reče inspektor.

- Da, ali vi za to imate sav potreban pribor i što se mene tiče, mogli
bi sa tim otpočeti svakog trenutka...

-  Doviđenja gospođo i uživajte u ovom lepom  danu...


POUKA:

Ne  ulazi u raspravu sa ženom koja čita. Vrlo je verovatno da ona
zna i misliti."

 

 


Leto i horoskop

Zivot — Autor unajedina @ 13:25

Preuzeh sa jednog sajta,nisam mogla da odolim,pa pozeleh da podelim sa dragim mi blogerima.

Sunce,leto,plaza...ima li nesto lepse?

Da li ste se prepoznali u ovim karakteristikama,kako prepoznati na prvi pogled neki znak na plazi?Drzim da ce biti zanimljivo.

Lep dan zelim svima koliko vas ima,i koliko vas je preostalo na blogu u ove letnje dane odmora,kada bi svi radije smugnuli negde u prirodu...

KAKO IH PREPOZNATI NA PRVI POGLED NA PLAŽI

OVAN

Muškarac Ovan je obično bučan, visok, ponosan na svoj izgled, privlači pažnju, nosi ronilačku opemu, šepuri se u gliseru, ističe bicepse. Ako je intelektualan miran tip, zaklanja se iza tamnih naočara, čita knjigu u hladu, a sve pomno prati šta se dešava oko njega.

Žena Ovan - Ako pripada damskom, glamuroznom tipu Ovna nosi veliki šešir, tamne moderne naočari, seksi kupaći kostim. Gunđa što joj visoke štikle na najmodernijim nanulama upadaju u šljunak. Ukoliko je sportski dečački tip Ovna, odmah uleće u vodu iz koje ne izlazi satima.

BIK

Muškarac Bik nosi pod miškom gomilu nepotrebnih rekvizita, obavezno nešto gricka leškareći u ležaljci i dvoumi se da li da uđe u vodu. Pre završi u kafiću, nego u vodi.

Žena Bik dolazi na plažu sa sveže feniranom kosom, velikim minđušama, velikom modernom torbom i peškirom boje smaragda. Bira hladovinu, liže sladoled od jagode, polagano prilazi vodi, proverava koliko je topla vrhom prstiju, vraća se u ležaljku i ulazi tek iz trećeg pokušaja.

BLIZANCI

Muškarac Blizanac – Pevuši dok sluša muziku na mobilnom, klima se dok hoda, ponaša se kao da ne zna gde se našao ni gde je pošao, seda bilo gde, otpliva jednom i odlazi dalje. Ako je u srednjim godinama dolazi sa gomilom novina pod miškom, a onda se upusti u bučan razgovor sa prvim do koga sedne, a novine i ne pogleda.

Žena Blizanac – Odmah se upušta u ćaskanje sa bilo kim, druželjubiva, oko sebe napravi gomilu haosa, razbaca stvari, ne zna gde joj je šta, stalno nešto pretura po torbi. Mobilini zaboravi da uključi ili joj je ispražnjen, a ako joj radi, non stop joj zvoni i sa nekim priča.

RAK 

Muškarac Rak - Mladi Rak uleće pravo u vodu ili leškari pored same vode, svaki čas zaroni i legne na pesak, čak mu ne treba ni prostirka. Raspoložen je i kada je sam i kada je s društvom. Sredovečni Rak nikada ne dolazi sam, obično u društvu partnerke kao da dolazi po kazni, traži pogledom neki kafić gde što pre šmugne da ga ona ni ne vidi.

Žena Rak – Ma u kojim da je godinama, kako vidi vodu njoj se popravi raspoloženje.Vrlo smišljeno bira mesto gde joj je najudobnije, najbolji pogled, najveća hladovina, mora sve da ima na dohvat ruke, ali se uglavnom odmah bućne u vodu i ne izlazi satima. Obavezno nešto gricka ili pije sokove.

LAV

Muškarac Lav - Bira mesto gde će svi da vide kako je dobro građen, bučan je, sve komentariše, organizuje društvene igre, ima bezbroj ideja kako da se osmisli vreme na plaži.Voli dugo da pliva ili da vozi čamac.

Ona - Po svaku cenu privlači pažnju, kikoće se, vesela, gleda da li je primećena u najmodernijem kostimu, sa velikim naušnicama, kosu digne u atraktivnu punđu ili rep koju teatralno pusti da pada niz leđa kada izađe iz vode.

DEVICA

On – I ako je mlad i ako je sredovečan ne obožava vrućinu i pre bi išao na pecanje ili u kafić, nego u gomilu sveta. Nosi minimalno stvari sa sobom, ako je sam, a ako je sa porodicom, ne vidi se od rekvizita, stalno nešto   popravlja na foto aparatu ili mp3 plejeru, uglavnom izbegava da ulazi u vodu.

Ona – Ako je mlada, ponaša se kao da je zalutala na pogrešno mesto, ako nema prijatno društvo, njoj je dosadno. Može danima da sedi na plaži, a da ne uđe u vodu već samo da leškari u hladovini i da nešto čita. Ako je u srednjim godinama smeta joj vrućina, nijedno mesto joj nije potaman, komentariše sve što je nervira.

VAGA

Muškarac Vaga uglavnom i nije na samoj plaži, nego u najotmenijem kafiću posmatra šta se dešava, eventualno se reši i da uđe u vodu. Pomno analizira pripadnice ženskog pola i prilazi im diskretno sa mnogo rafiniranosti.

Žena Vaga gazi po pesku kao po jajima, traži gde je najčistija voda i najčistije mesto gde bi sela. Voli da razgovara sa nepoznatima, ali zadržava potrebnu distancu. Nosi izrazito seksi kupaći kostim u roze boji ili šareni u pastelnim tonovima.

ŠKORPIJA

Muškarac Škorpija uleće u vodu da se rashladi, jer je pre toga obično popio bar tri – četiri krigle piva, pliva daleko, nikoga ne gleda dok se ne otrezni. Često se može videti sa kačketom na nekoj jahti ili u čamcu u društvu, veseo i raspoložen.

Žena Škorpija  pliva dok se ne izmori, na sebi uglavnom ima kostim tamne boje, seksi, ali jednostavan. Odmah je svi primete, jer zrači harizmom, ima atraktivnu firzuru, tašnu i nanule, moguće kostim sa tigrastom šarom.

STRELAC

Muškarac Strelac uglavnom je na nekom čamcu, voze ga drugi ili se šepuri po nekoj palubi otmene jahte. Ima seksi bermude, švrlja pogledom okolo i uživa gledajući zgodne devojke, ma s kim da je.

Žena Strelac pričljiva, puši, pušta muziku, povremeno uđe u vodu, tek reda radi ili satima iz nje ne izlazi, flertuje i koketuje, krajnje bezbedno, sklapa nova prijateljstva, bučna je i simpatična.

JARAC 

Muškarac Jarac sedi, posmatra sve oko sebe namrgođen, ako je gužva, retko ulazi u vodu. U društvu je porodice, najboljeg prijatelja, organizovan i trudi se da mu bude prijatno. Kupuje kuvani kukurz, krofne, sladoled, sve što mu ponude.

Žena Jarac ne podnosi vrućinu, proverava šminku, nosi veliki šešir i tamne naočari da je niko ne bi prepoznao, ponaša se kao zločinac kome su svi za petama. Bira sam kraj plaže gde nema gužve, stoji u plićaku satima, besna što joj je voda hladna, a njoj se pliva.

VODOLIJA 

Muškarac Vodolija - Ako je slobodan, zadovoljno se isteže i leškari na peškiru, a ispod naočara motri na sve oko sebe. Traži pogledom zgodne devojke kojima slobodno prilazi. Ukoliko je s porodicom, jedva izdržava razgovor sa suprugom, decom, sve ga nervira, uglavnom ode daleko da pliva i decu ostavi ženi.

Žena Vodolija isto se ponaša i kada je slobodna i ako ima porodicu. Dolazi sa bučnim društvom, zajedno se kupaju, galame, deluje veselo i razdragano i pokušava da se lepo zabavi. Nije naporna, ali često ne podnosi vrućinu i pije mnogo kafe od koje joj je još gore.

RIBE

Muškarac Riba je tih, ispija neko piće, leškari na peškiru, dolazi kada uglavnom nema nikoga ili rano ujutru da gleda izlazak sunca ili kasno posle podne pri zalasku, često slika ili sluša muziku na mp3 plejeru. Ponekad i uđe u vodu.

Žena Riba obožava da pliva, ode tako daleko da ju je teško pogledom pratiti. Ne voli da komunicira sa okolinom. Vrlo je atraktivna, kakav god da ima kostim, privlači pažnju i svi je primete. Čak i ako ima partnera, nesvesno koketuje sa drugima.


O misevima, konjima i lavovima

Zivot — Autor unajedina @ 14:30

Dodju dani kad shvatis da si niko i nista,da nista svoje nemas,osvrnes se za godinama koje su nepovratno prosle,godinama koje si trampila za sarenu lazu,skines naocare kroz koje si godinama gledala misa,zeleci da vidis bar konja ako ne lava.

A mis uvek ostane samo mis,ma sta vi ucinile,sta god uradile za njega.

Konj ostane konj...a za lava odmah nekako znas kad je lav.I bez cvikera.

Drage moje mlade devojke i devojcice,budite pametne,uvek mucnite svojom lepom pametnom glavicom.Uvek gledajte prvo sebe.Prvo sebe pa sve ostale.

Zajebite ono sto vam godinama pricaju,zajebite bajke o skromnoj Pepeljugi,jer cete zavrsiti u jos vecem pepelu cekajuci da neko skine vase prnje i dronjke,zajebite to da ce ceniti vasu skromnost.Glavu dignite uvek visoko i same od sebe stvarajte princeze.Svako jutro kad se probudite same sebe nacinite princezom,posegnite za svojim planovima i snovima,jurite ideale.

Nikada nemojte da zrtvujete snove zbog nekog muskarca,jer ako vam taj dozvoli da se zbog njega odreknete bilo kojeg sna,znajte da on nije pravi za vas.Samo je jedan od mnogih koji zeli da vam zabrani da sanjate,da budete samostalne,zeleci da vas zatvori u kucu i pretvori vas u domacicu.

Onaj koji dozvoljava da se zbog njega odreknete sebe same,da zbog njega napustite skolovanje,da promenite posao,da date otkaz,koji ce vam govoriti koja prijateljica nije za vas,zbog koga cete poceti meriti svoje reci,menjati svoj karakter,frizera,navike,koji ce vam zamerati kako se oblacite,skracujuci vam suknju i jezik,ucutkujuci vas sve cesce,prekidajuci vas smeh na pola...ne vredi ni pisljiva boba.

Zbog njega cete vremenom postati bezlicna krpa,izgubicete drugove i drugarice,udaljicete se od sopstvenih roditelja i porodice.Uzimace od vas ne dajuci vam nista zauzvrat.

Kad pruzite prst,uvek ce mu biti malo,trazice celu ruku da je otrgne.Da je iscupa.Dusu da vam iscedi na slamcicu,onako na kvarnjaka,na finjaka,kurvinski,pod plastom obmane i sa maskom.

Onaj koji zeli da vas menja,koji zeli da vas izliva po svom kalupu,kalupu svojih kompleksa,sto Edipovog sto zivotnog,a ipak nikada necete biti dovoljno dobre kao njegova baba,majka,bivsa devojka,zena nekog njegovog prijatelja.Uvek ce vam vagati,prigovarati,svirati na jedan instrument da izvinete...(fini slobodno nek ne citaju dalje.)

Znacete da je pravi,onda kad vas prihvati onakvu kakva ste,volece vase mane isto kao i vase vrline,podrzavace svaki vas san,uvek ce vam davati krila,uzdizace vas iznad svakoga i svih.Ako toga nema u samom pocetku,trci Lola trci...udaraj se nogama u guzicu dok budes bezala.

Najveca je zabluda da mozete promeniti muskarca.

Muskarci se ne menjaju nikada!

Oni su onakvi kakvi su,nece se pomeriti ni za pedalj,dok ste u zabludi shvatacete polako kako ste vi jedine tu koje se menjaju.

Znaci,ili pukovnik ili pokojnik,ono sto vidite i osetite na prvu loptu,to je ono sto ce ostati za sva vremena.

Svaleri ce zauvek ostati svaleri,mamini sinovi mamini sinovi,nasilnici ce uvek ostati nasilnici,stipse zauvek stipse,jajare jajare,lenstine i nesposobnjakovice nikada nista nece pokrenuti,jedino cete mozda vi podmetnuti svoju grbacu radeci i rintajuci,pa ce vam se godinama ta njegova osobina decaka i derista ogaditi kad dodju racuni na naplatu,kad dodje prvi u mesecu a kirija za stan mora da se plati...a on lezi i fantazira o avionima i kamionima,dok vi polako shvatate da zivite sa buzdovanom.

Ako kojim slucajem osetite sazaljenje prema istom,e tada narocito bezite glavom bez obzira.Ako osecate peckanje sazaljenja za njegov nesrecan zivot,za njegove decacke gluposti na koje se izvlaci teskim i nesrecnim detinjstvom,pa dok sedite sa njim u drustvu sa samosvesnim i zrelim muskarcima koji imaju cilj u zivotu,vi se nekako osetite kao majka na roditeljskom sastanku koja je dovela svoje cedo.

Nenormalan je osecaj jedne normalne zene prema normalnom muskarcu sazaljenje.To nije u prirodi odnosa gde muskarac treba biti vodja copora,stabilan i hrabar koji treba da stiti svoju pecinu i svoju zenku i mladunce.Jer uz vodju copora mozete na posletku biti samo zena,a uz doticnog derana cete biti ceo zivot i muskarac i zena,a majka najvise.

Rekla sam sebi,kad sledeci put osetim sazaljenje prema nekom muskarcu,kad ja budem ta koja ce ga vuci za rukav da se obrije,da zameni smrdljivu majicu novom,da ode da se osisa,da kupi sebi nove patike jer su mu se ove raspale...a on je eto navikao da je majka to ceo zivot radila za njega,naravno i gace mu kupujuci...e tada cu lepo sama sebi roditi dete.

Jer za takav osecaj golicanja majcinskog instinkta,znak je da sutnete doticnog,i da stavite prst na celo sta vama zaista treba.

Onaj koji jednom podigne ruku na vas,ma koliko posle patetisao,plakao,cvileo,zapomagao...ucinice to ponovo.Jednom nasilnik,pa i prema drugima,uvek nasilnik,onda ne mozete ocekivati da ce prema vama biti nezan.

Uvrstila bih tu i moralne nasilnike,koji vam svakodnevno siluju um i razum,mrcvareci vas i ubijajuci vas na finjaka dok glumi briznost i moralnost.

Svaleri i ljubavnici su tek prica za sebe,onaj ko voli malo sa strane...uvek ce vam iza ledja malo sa strane.Mozete biti Andjelina Dzoli,od jutra do mraka u cipkastom crnom donjem rublju,mozete mu svaki dan servirati Tiramisu na tacni...jace od njega je da ce negde otici da jede usecerenu jabuku,i to onu budjavu sto se prodaje na zeleznickoj stanici.

Znaci sto u izlogu to i u radnji,to cete ceo zivot morati nositi kao prokletstvo,ziveci u naivnom uverenju da cete jednog dana nesto moci promeniti.Promenicete samo sebe,izgubicete najlepse godine svog zivota.

Ajde sada o strahu da ne ostanete same.Plasite se da cete ostati same,pa se hvatate za bilo sta zbog zlobnih prica iza ledja da nemate momka,da cete ostati baba devojke,da cete sledeci put mozda naci gorega,da se nikada necete udati i da cete ostati usedelica.

Ma zajebite to.

Pocnite malo vise da cenite sebe,uzdignite se iznad svega i iznad svih,jer dok provodite vreme kraj pogresnog,e tek onda gubite svaku verovatnocu da cete mozda negde,nekad upoznati vasu drugu polovinu...znate ona prica da svako traga za svojom srodnom dusom.

Ne spajajte se sa pogresnima,kad ne klikne odmah,nece kliknuti nikada.Birajte samo najbolje za sebe,nemojte uzimati trule vocke koje vam padaju ispred nogu,budite strpljive da mozda sacekate one na visim granama da sazru,pa skupite hrabrost da posegnete za njima.

Trula vocka ce uvek ostati trula vocka.

I bezite dok vam ne bude kasno,a nikada nije kasno pobeci...jedan zivot imamo.

A sad o laznim moralistima,zlobnicima,onima koji ce ove reci i onu koja se drznula razapeti na lomacu,glumeci moralne i ispravne ljude.Moj odgovor im je...da naprdjuju.

Vecina njih zivi osrednji zivot,zamenili snove i ideale za oprane gace i skuvan pasulj,dok tamo negde imaju tihu patnju,svoje virtuelne ljubavi,svoje ljubavnice,svoje Barbare i Ines...za kojima ceznu dok im krotka i draga zena ujutru sprema omlet sa sunkom.Domacom naravno.A oni glume vecne mudrace,Don Huane,Revolucionare.

A sada o izuzecima.O divnim casnim i postenim muskarcima,o ispravnim i vrednim dobrim ljudima,koji su pronasli svoju srecu,koji istinski i iskreno vole i ljube svoje drage zene i devojke,koji im snove pretvaraju u javu,koji se smeju zajedno,placu zajedno,uzivaju zajedno,dele poslednju mrvicu hleba ne plaseci se ni sutrasnjice,ni ljudi,ni Boga...nicega.Koji se smeju zajedno,od srca,vode bitku jastucima u sitne sate dok ih ne prekinu komsije lupajuci im u radijator,jer ih je probudio njihov glasni kikot.Deca koja se radjaju u takvim ljubavima,kao sto kaze Anna,divna Anna...

"Ljubav je osecanje trezvenosti i zrelosti...stamenosti,zasticenosti sa obe strane...a opet tako mekana,mirisljava i paperjasta da pozelis da njome pokrijes sopstvenu decu ne bi li ona zapamtila osecaj i trazila bas to u nekom drugom...kada shvate da im je korak prevelik za nase gnezdo."

Zbog ljubavi.

Zbog trezvenosti i zasticenosti.

Zbog paperjastog pokrivanja svoje dece.

Zbog gnezda.

Zbog ovog jedinog zivota koji imamo,jer upamtite nikada necete biti mladje nego sto ste danas.

Zbog snova i ideala,zbog kofera ljubavi koji nosite.

Ne spustajte ga pred bilo koju kapiju,pred bilo ciji prag.

Uvek sanjajte,trazite tragajte...ne mozete otkriti okeane dok god se plasite napustiti obalu.

Dok god se grcevito drzite za brod koji je odavno potonuo,koji nema jedra.

Zbog svega toga se drznuh napisati sve ovo.

Najakse je cutati,ne zameriti se nikome...biti u senci,biti neutralan,ne strcati.

Ja strcim,pa sam spremna na vetrove da me sibaju,da me lome,da me osudjuju...dok god bude vazduha u ovim plucima i ovo malo duse u meni...uvek cu se zaletati na vetrenjace.

Ja Ludi Vrabac

Kome niko nikada nije uspeo oduzeti snove o...

Koji ce do poslednjeg dana ziveti samo po zapovesti svoga...

 

 

 

 


Rasprodaja

Zivot — Autor unajedina @ 16:20

Rasprodajem...sve trice i kucine u koje su se uplele moje godine.

Koje su progutale moje snove.

Gospodju Varku i Plemkinju Nadu.

Gospodina Ideala...Ratnika Zabludu.

Rasprodaje se jedna malena lutkica,sto stane na dlan.

Svi klikeri se rasprodaju...i porcelanci se narocito rasprodaju.

Rasprodaje se svila sa koze,otisci prstiju,oziljci na dusi.

Pajac koji deli besplatne osmehe.

Malena igracica sto na vrhovima prstiju nespretno plese po zici...dok gladni i zedni njenog belog mesa cekaju ispod.

Rasprodaje se ludost Vrabca,hrabrost Jurisnika na Vetrenjace,snaga Malog Remorkera.

Ko ponudi vise,jos malo pa prodato.

Rasprodaja snova,dalekih zemalja u koje htedoh pobeci...a nisam nikada.Uz njih gratis dobijate pogled sa Ajfelovog tornja.Kao privezak.

Svaki leptiric u stomaku,glad i zudnju,neznost i greh...rasprodajem.Tuga vam nekako dodje uz to kao nesto sto pripada.Kao omeksivac uz prasak za ves.

Crne noci i bele zore,dodire,krevete,poljupce,uzdahe,saputanja.I budjenja.Jos malo pa nestalo.

Sve svice koji su osvetlili moj zivot,koji su uzimali,zahtevali,ocekivali,sudili.

Ciji su fenjeri bili isuvise slabi da osvetle moje Noci.Sve pse koji su lajali,koji su zavijali na mesec mojih belih noci.Koji su se plasili onog Vucijeg u meni.

Vagu koja meri ljubav,ali koja vara,kako mi rece neko,neko ko nema pravo da mi sudi.Sve kljuceve bacene na dno dubokih okeana,kojima se otvaraju vrata iz kojih pokulja uzas,strah i samoca.

Rasprodajem.

Tri psa sa okicama smedjim,jedno mjau koje je prezivelo sa mnom potope.Suza.

Svako slovo,svaku rec,svaku recenicu bednog piskarala.Citat svaki.Svaku procitanu i neprocitanu knjigu,svaki zvuk,svaki takt muzike koji je podsecao na lupanje srca.

Reku planinsku koja plavi svakog koji se isuvise priblizi njenim obalama,reku koja nosi ime one koja nije nikad Druga.Nikad nikome Prva.Uvek i samo Jedna Jedina.

Sve je to na prodaju!

Deriste,Glupsona i Magaricu posebno prodajem.Uz nju dobijate jednu Lotte, junakinju iz knjige za kojom je jadikovao Mladi Verter.

Sokice koji se piju zajednicki na slamcicu.

Zenu bez imena.

Sve karte u rukama koje su se nesigurno drzale,pogresne poteze zbog kojih su krupijei zadovoljno trljali ruke,svaki los blef,hazardersko srljanje sa samo jednim parom Dama.Srce.

Damu na 18 koju je povukao Boza zvani Pub.

Babinu Dunju sa ormara.

Ko ponudi vise...

Rasprodaja i ono malo duse sto je preostalo.Neznosti i svile izbledele na Suncu koje je nemilosrdno przilo.Predugo sam u sunce gledala pa oslepela,a isto sam sve ove godine nosila u sebi.Samo sto to nisam znala.

Sve Godine koje su pojeli skakavci,Zelene coje iskusnih kockara,Znakove pokraj puta koje sam zelela da vidim,a bili su zabluda...Sve Proklete avlije koje sam presla ostavljajuci na njihovom pragu kofer ljubavi i snova.Sve Tvrdjave u meni koje su Ratnici svetlosti zeleli da osvoje...i da zabodu belu zastavicu.Moje predaje.Tisine koje uslede nakon toga...

Sve Poslednje vecere koje su se hladile za mamine sinove,sve Zlocine i Kazne koje su usledili kao neminovnost.Sve Drine krive i njihove cuprije koje sam zelela ispraviti,svakog Majstora koji je zeleo od mene napraviti Margaritu,svo Cvece zla koje sam dobila kao poklon dok su mi kao Albatrosu na palubi kresali krila,dok su gusili krike i vuciju prirodu Stepskog vuka,dok su terali na baobab mog Malog Princa...i ruzu njegovu...i lisicu.

Rasprodajem.

 

Kad ostanem u praznoj sobi,okrecicu zidove u belo.Gola i bosa naslonicu se na zid.Bicu umorna i ranjiva,sigurno ce me biti tako lako polomiti,a jos lakse rasplakati.ali bicu jaca nego ikad.Otvoricu prozor...tamo u daljini mirise sloboda,mirise kao hladan vazduh sto jurne u prostoriju nakon kise.Kao miris prvih divljih ljubicica,miris mora i soli,miris plime i oseke.

I moje prvo budjenje nakon rasprodaje...

 

Da li cu konacno prepoznati svoj odraz o ogledalu?

 

 

 

   

"Gospode,kad budem umirala,daj mi snage da zaurlam sto jace,neka to cuje svet."


Pretopljen zivot

Zivot — Autor unajedina @ 21:00

"Najgore je sto nikad nisam ni pred kim klecala,pa cak ni za vreme rata",rekla je moja baka danas policajcima koji su dosli da joj uzmu izjavu.

Ratnica i partizanka.

Sa 16.godina je umesto sudbine drugih zena koje su se sklanjale i bezale izbrala da uzme pusku u ruke i ode u partizane.Borila se u svom bataljonu gde je docekala poslednje dane rata.Sa puskom u ruci.

Ranjena je malo iznad srca,dumdum metak je prosao kroz meso ostavivsi na ledjima oziljak poput levka,koji sam jos kao dete sa strahom gledala.Dok se oporavljala u bolnici,bas pokraj njih je prolazio njen bataljon,i ona je odlucila da im se pridruzi iako se jos nije oporavila od ranjavanja.

Snazna i ponosna zena.Oduvek sam htela da napisem pricu o njoj,a nekako nisam nalazila prave reci.Sve mi je bilo malo.

Ovo danas ni ne racunam za pricu o njoj.Ona ceka pravi trenutak.

Nakon rata se obrazovala,pocela je da radi u sluzbi i jedne veceri na Kalemegdanu kod fontane upoznala mog dedu.Prvi susret je bio buran,jer ju je on odmah kritikovao da steta da tako lepa devojka konzumira duvan.Moj deda,veliki i mocan covek.

Ljubav koja im se desila na prvi pogled,postovanje,hrabrost.Putovali su sa sluzbom,radeci po ambasadama svugde po Evropi gde su im se radjala deca.Troje dece.

Jedina zena koja je mogla ikada koracati dostojanstveno pokraj mog dede bila je ona.Nikada nije dao nikome rec za nju da kaze,da je popreko pogleda,voljena i zasticena u svakom smislu.

Insistirao je uvek da mora raditi na sebi,da mora uvek pronalaziti vreme za sebe,u to vreme bila je jedina zena koja je iskljucivo doterivala i prala kosu samo kod frizera,jer deda je uvek hteo da bude lepa i zadovoljna.Sa druge strane svi su se krstili kad je deda znao doci sa sluzbenog puta u 2h nocu,umoran i gladan a njoj nije bilo mrsko da mu u te sitne sate razvlaci kore za krompirusu koju je znala da voli.I to sa osmehom na licu.

Bili su srecni.Jako srecni,umeli su jedno sa drugim,nikada ne guseci licnost onog drugog,voleci se i postujuci se u isto vreme.Imali su dobar i kvalitetan zivot,podigli casnu i dobru decu,napravili od njih dobre ljude.I ja unuka,njihov sam potomak,onakav sam covek kakav su mi oni dali primer da budem.

Nakon dedine smrti,ostala je uspravna i dostojanstvena ispracajuci coveka kojeg je volela,ostajuci stub svojoj deci.Nikad pognuta,nikad slaba.

Za vreme rata u raspadu drzave,provela je ceo rat u svom stanu,ne plaseci se nicega,zatim se preselila u Beograd za svojom decom.

Svake godine za godisnjicu dedine smrti,sama je organizovala da okupi svu decu i unuke,rezervisala restoran,placala ceh,a svima samo javljala mesto i vreme.

Danas se blizi 90.oj godini.Dama u svakom smislu te reci.Jos uvek joj je bitno da li joj se slazu cipele i tasna,negovana i doterana,redovno prati sve teniske turnire a narocito Djokovica,i za svako njegovo prvo mesto uvek casti.Od malo malo, kaze ona dok nas pocasti za uspeh naseg Noleta.Svakog dana se dotera,ode u setnju,kupi sebi novine i procita ih,sama ide kod lekara,po lekove,sa njom mozes pricati o svim aktuelnostima i istorijskim dogadjajima.Poznaje ligu sampiona i rezultate utakmica bolje od vecine kladionicara.Svakog vikenda sama sedne na gradski prevoz i ode na Kalemegdan,na mesto gde je upoznala dedu.I ici ce uvek dok bude mogla hodati i disati,nesto samo njihovo.

Danas neprijatna vest.

U toku dana dok se vracala iz setnje,na ocigled svih prolaznika,na najprometnijoj ulici u gradu,prisao joj je mladic,uhvatio je za vrat,oborio na kolena i strgnuo joj ogrlicu sa vrata.

Ogrlicu koju nije skidala skoro 60 godina,poklon od dede,nesto dragoceno za nju,sto je dobila na poklon kada mu je rodila sina.Mog tatu.

Policija je dosla da uzme iskaz od nje.

Savrseno mirna,sabrana,otresita i razumna zena ih je iznenadila.Opisala je mladica i dala iskaz.Pitali su je za vrednost ogrlice,i ostale detalje.

"Nije vazna ogrlica,ni njena cena u to vreme placena je 880 dinara",odvali moja baka tacnu cifru njoj drage stvari,nesto sto ce zauvek pamtiti,sto je htela ostaviti svojoj unuci,a sto ce biti prodato sa neku sicu kao lomljeno zlato u lokalnoj zlatari.Verovatno i pretopljeno.

Ceo jedan zivot pretopljen,uspomene istopljene nepovratno.

"Ona za mene ima samo emocionalnu vrednost,meni je vise zao tog deteta,mlad momak,zao mi njegove mladosti,steta da propada njegova mladost zbog droge.Kakva je i buducnost te omladine,u kakvim su vrednostima odrasli,ni posla ne mogu da dobiju,zao mi tog deteta vise od svega,dusa me za njim boli",cujem baku kako u jednom dahu stare ratnice govori zabezeknutim policajcima.

Otisli su.Ona sedi cuti.Ja trebam da se spremam za jednu zurku,zurim,nemam vremena.

Zagrlim je.Poljubim.

"Nemoj bako da se nerviras,dobro si prosla,moglo je i gore biti.Doci cu sutra da te vidim."

Ona ostaje sa mojim ocem,cekaju da pocne slagalica.

Dok sam odlazila gledam je kako na vratu dodiruje mesto gde je nekad bila ogrlica,a onda je cujem kako mrmlja vise za sebe.

"Najvise boli sto nikada pre nisam ni pred kim klecala.E dete moje kako ti unistavas svoju mladost..."

Izasla sam na kisu koja je pljusnula nakon vrucine.

Nemoc i bes su mi jurnuli u obraze bojeci ih u crveno,a u grudima neki teret,taman kao odelo moga dede koje sam decijom rucicom dodirivala dok me je nosio na rukama,gledajuci sa njegovog ramena svet koji mi je tada izgledao tako siguran.

Tako siguran.


Zivot je cudo

Zivot — Autor unajedina @ 09:30

 

Dobro cini dobru se nadaj.

Uvek idi samo srcem,samo srcem i nikako drugacije.

Budi svakim danom po malo bolji covek nego sto si bio juce.

Tvoje malo nekome znaci mnogo,iako ti se cini da ne moze mnogo promeniti.

Moze.

Prodjem pored napustenog,povredjenog maceta.Uzmem ga.

Njemu sam promenila.Njemu znaci.

Kad nemas lepu rec da kazes,onda cuti.

Obasjaj nekom dan,osmehom,podrskom,toplom prijateljskom reci.

U bilo koje doba dana,cak i kad ti nemas snage.

Na bilo kojem mestu,koliko god ti se besmisleno ucinilo.

Nista dusu ne obogacuje tako nego kad nekome das.

Bez interesa.Bez racuna.

Od srca kad das.

Dok god sam ziva i dok god disem,necu umeti drugacije.

Planine mozete pomeriti samo jednim kamencicem.

Sve je moguce ako se iskreno zeli.

Zivot je cudo.

Budimo bolji ljudi u ovom kratkom zivotu,

menjajmo ovaj svet ako ne za druge,

onda bar za sebe.

Nikada nemojte izgubiti dete u sebi.

Nikada se nemojte odreci svojih snova.

Verujte u cuda.

Tako ja zivim,samo tako umem,

to me je izvuklo iz najdubljeg tunela.

Ja vrabac sa imenom reke.

Ja devojcica u telu zene.

Veciti sanjar.


  

 


Anna

Zivot — Autor unajedina @ 14:00

U ova vremena gde su zene zenama postale cesto vucice,smrtni neprijatelji,dzelati...Gde ce jedna drugoj radije zabiti noz u ledja nego pruziti ruku pomoci i prijateljstva.

Zenska solidarnost.Gde je nestala?Gde se izgubila?

Pa zar nam neki muskarac moze biti preci od nas samih,zar nas neko moze bolje razumeti od sestara po sudbini i krvi,po patnji i bolu,po nacinu kako samo zena ume da voli.Kako samo zena ume da daje.

Bez kusura,uvek ostavljajuci baksis...i onda kad izgubi sve.

Koliko nas ovde ima sa teskom sudbinom,koliko nas smo zivot vezale za neke muskarce koji su nam u zivotu mnogo uzimali a tako malo davali?Koliko nas ovde je bilo prodano,izdano,iznevereno?Koliko nas mozemo ceo svoj zivot spakovati samo u jedan kofer?

Ceo zivot rada i sticanja po zakonima Brdovitog Balkana,odakle mi izadjemo samo sa jednim koferom u ruci.Ako uopste i izadjemo...

Zivot koji su nam odredili muskarci,zbog koliko pogresnih smo skrenule sa svoga puta,odricuci se svojih snova,dajuci se,ne stedeci se?Do poslednjeg daha.

Pa ostanemo same u sobi,u krevetu,same u dusi i mislima.Bez utehe,bez podrske,bez ijedne lepe reci.

Una koja grli i ljubi sve na blogu,rece mi neko.

Zar je empatija prema nekoj zeni greh,zar je greh osetiti urodjeni nagon da zastitis slabog,povredjenog,ranjenog?Zar je greh pruziti  bar virtuelni zagrljaj,zar je greh poslati poljubac i lepu rec nekome ko ti dotakne srce?Mnogima od nas taj makar i virtuelni zagrljaj,virtuelni osmeh...jedino je lepo sto dobijemo u ovom i ovakvom svetu,ovom i ovakvom zivotu.U celom nasem danu.

Stavimo patetiku na drugi sto,stavimo maske,oklope,stavimo predrasude,stavimo suparnistvo.Odlozimo oruzje bar na trenutak.

Svi mi koji dodjemo ovde,nosimo neku tugu u sebi,nosimo mozda neku neisplakanu bol...po tome smo svi slicni.Imamo tugu i patnju koju skrivamo od celog sveta.

Zato se pronalazimo.Zato neke ljude osetim kao svoje,prisvajajuci ih sebicno i gladno,zeleci da im vratim stostruko za svaku lepu rec,svaku lepu misao koju procitam kod njih,gde samu sebe prepoznam,gde prepoznam iskrenu ljudsku emociju.

Ja,ona kojoj bi ceo zivot stao u jedan kofer,jedino sto imam su ove moje napisane reci,nesto moje i samo moje sto mi niko ne moze oduzeti.Moja patnja koju ostavljam na ivicama ovog nepostojeceg sveta,moja nadanja,moji izlasci sunca,moje tame,moji kosmari.Znaci mi svaka napisana rec,svaki zarez,svaka tacka,svaka draga i dobra dusa koju osetim ovde.

Una,koja ne baca reci,koja ih ne daje olako kao da ih je na ulici pronasla,iza svake svoje reci stojim,iza svake tacke,razmaka...iza svake sutnje.

Zene,moje lavice,moji borci,moja snaga,moja podrska...Toliko snaznih zena osetih ovde,da je zagrljaj najmanje sto bih im dala,cesto nemam reci da mnogima od njih iskazem svoje istinsko divljenje.To su one ciji blog posetim,gde ostavim komentar,gde ponekad mozda ocutim jer nemam rec da iskazem,gde uvek parce srca i duse ostavim.

Dobri ljudi,koje cenim i uvazavam.

A tu je i ona...Ona je uvek tu da svakome kaze pravu rec onda kad je najpotrebnije.

Anna...

Ko je ta zena?Ko je Anna cesto se zapitam?

Anna koja je uvek tu kada je potrebna,ciji komentari su davali snagu i podrsku svakoj od nas kada je bila na dnu,kada je tonula.

Anna ciji su komentari uvek prevazilazili sve nase postove,nase velike reci i misli.

Anna nakon cijih reci zacutimo,nakon koje smo nepovratno jace.Anna koja nas ohrabri,koja nas podrzi,koja nam uliva snagu i samopostovanje.

Zapitamo li se ponekad,da li je njoj potrebna lepa rec,paznja,da li njoj treba zagrljaj kad je tesko?

Anna koja svima nama samo daje,nestedimice daje.Anna koja nikada ni jednu rec nije rekla o sebi,nista zatrazila.

Da li je ona ona istinska Prava Zena Solidarnost,koju smo odavno izgubile kad smo jedna drugoj postale suparnice i vucice?Anna koja nam pokazuje i dokazuje da smo zajedno jace,da bi svet bio mnogo lepse mesto na svetu kad bi svaka od nas bila pomalo Anna,kad bi jedna drugoj bile prijateljice,istinske prijateljice,da prekinemo tu groznu kletvu vekova gde je zena zeni najcesce samo suparnica i krvnik.

Sve smo mi samo zene,sestre,majke,gresnice, svetice,domacice, kraljice, kurve,prosjakinje... po potrebi kako nam zivot namesti.Na zalost,najcesce kako nam muskarci odrede.

Anna...Zena koje nema...

Anna,zena u belom,topla i blaga,pravicna i ispravna.Uspravna.

Pitam se ko je ona...jednom mi je ostavila na blogu ovaj  komentar...

 

 "...davno,davno ,pisala sam,ali kratko. Bas ovde... Bas su mi tvoji komentari bili vazni.Uvek si imala lepu rec za mene.Prosle su godine. Promenila sam zivot,jezik,zemlju...ali adresa na kojoj sam nalazila ovaj osecaj ,se nije promenila. Drago mi je sto vecinu vas prepoznajem i sto mi izgleda da ste srecniji..."

Ko je ona pitam se?Cesto citam njene komentare,snagu i srce koje ostavlja u ovom svetu,ne stedeci,dajuci od srca.Casto razmisljam o njenim recima.

Sve ste se vi susrele sa Annom.

Uvek sam smatrala da zasluzuje posebno mesto,uvek sam htela da joj bar delicem zahvalim za svaku lepotu i svetlost kojom me je obasjala,kojom nas je obasjala...a nikako nisam pronalazila dovoljno lepu rec.Cini mi se da bih joj zagrljajem vise rekla nego bilo kojom reci.

 

 "Meko,paperijasto,nezno,a opet kao cekic u glavu :-) Zato sto je iskreno i iz duse. ... Una,cesto placem kada te citam, znas li to?Cudno je to,jer biras najlepse stvari u zivotu da pises o njima...mora biti da placem zbog tog tvog divnog nacina na koji se priblizis,na koji se divis pravim vrednostima i cuvas svoje malo carstvo. ... Idem sada da zovem onu moju ljubav,mog malog mrguda,moram je hitno podsetiti da moj zivot, bez nje, nema smisla! Vidi ...Una, Sunce...raduj se,zelim ti lep dan!  Anna"

 

Anna...Zelim samo da ti kazem da su upravo tvoje reci meke,paperjaste i nezne...a opet kao cekic u glavu.

Hvala ti za svaku lepu rec,svaku misao,dobrotu,snagu,smisao koji dajes na granicama ovog virtuelnog sveta,gde bi svi trebali da ucimo da svakim danom budemo pomalo bolji ljudi.

Od takvih kao sto si ti svakako mozemo da naucimo,bez tebe ovde mnoge price ne bi imale smisla.

Jeste li se i vi sreli sa Annom?

Vidi Anna...Sunce...Zelim ti lep dan.

Una.

 

 

 

 


Jesi ili nisi

Zivot — Autor unajedina @ 14:16

"Jesi ili nisi?

I gotovo...

Prelistao sam silne knjige nadajući se da će Tajna samo zasjati među stranicama, kao presovani listak staniola, prelistao sam zatim silne oblake, grickajući onu sladunjavu travku koja raste jedino u podnožju Mladosti, slušao sam šta zbore Pametni, poturao ogledalce pred Opsenare, loveći Rešenje u njihovim obrnutim likovima, a onda sam preplivao čak na drugu obalu Čekanja, i tek otud video da su crkve mudrosti ostale tamo odakle dolazim... Srećom njihovi vrhovi dizali su se iznad šume vremena dovoljno visoko da se po njima dalje orijentišem...

Godinama sam Mudrace lakomisleno tražio po izgledu, po dugim noktima ili sedim bradama, a oni su mi, prerušeni u piljarice i kočijaše, još odavno negde usput došapnuli tri najveće mudrosti sveta...

Samo da smo mi živi i zdravi...

Sve u svoje vreme...

Jesi ili nisi?

Ponekad je najteže uraditi nešto Lako, i najkomplikovanije shvatiti nešto Jednostavno.

Precenio sam Život kao što precenjujem sve i svakog, i neki misle da se nepotrebno rasipam plaćajući prevelike cene na sve strane, ali ne radim to samo zato što sam Veliki Troškadžija...

Ne, ne uvek...

Ljude katkad precenjujem i zato što me je sramota da imam posla samo sa Jeftinima..."

 

Djordje Balasevic

 

 

 

 


Kad verujete u bajke...

Zivot — Autor unajedina @ 22:56

Kad verujete...istinski verujete...

Sve je moguce.

Dodir carobnog stapica predivne Pricalice,pretvorio je sive boje svakodnevice u najlepse boje duge,ucinivsi da pozelimo da postanemo sto bolji ljudi,da ovo mesto ucinimo boljim mestom za generacije koje dolaze,lepsi svet u kome cemo i mi sami pozeleti da ponovo postanemo deca.

Necu vam reci koliko sam srecna jer sam upoznala Pricalicu.Necu vam reci sa kakvom ljubavlju je Sanjarenja  organizovala promociju,kao dobra vila.

Necu vam pricati o devojcici u beloj haljinici koja je toliko dirljivo citala bajke,nakon koje sam ja imala istinsku i pravu tremu,da su mi se ruke tresle.

Necu vam pricati o zrncetu vere i dobrote koji su utkani u knjige drage nam Pricalice.

Nista vam necu reci o dragim blogerima koji su svojim prisustvom ohrabrili i podrzali nasu blogerku Pricalicu... Sanjarenja,Mian,Domacica,Vesela,Tanjana,Baddancer...

Ne mogu vam pricati,jer nakon istinski lepih trenutaka i istinski dobrih ljudi koje susretoh i osetih kao svoje...ne smem ni jednom recju da kvarim utisak.

Ako zelite da zamislite...samo zatvorite oci,i sve sto pozelite moze vam se ostvariti.

Bajke su zaista moguce...When you believe...

 

 

 

 


 

 


Tesno

Zivot — Autor unajedina @ 11:09

Tesno.

Sve mi je tesno.

Tesan mi je krevet u kojem spavam.Tesni su mi zidovi,ne mogu da ih pomerim nikako.

Koza mi je tesna.Dusa mi je tesna,da u nju stanu celi univerzumi koje sanjam.

Ulice kojima svakim danom prolazim su mi tesne.Tesni su mi prolazi kojima se provlacim izmedju zivota i kompromisa.

Grad mi odavno tesan.Izlozi koji zjape prazni jer meni ne mogu ponuditi ono sto mi treba,ljudi su mi tesni prolazim kroz njih kao kroz vazduh.

Ovaj Balkan mi je vec odavno postao pretesan.Sanjam svetla nekih drugih gradova,zalaske sunca nad najlepsim morima,docekivanje zore na planinskim vrhovima gde drhtim od zime,ali mi je lepo i srecna sam.Polarne noci.Svetla Velike Jabuke.Ukus Kube.Daleka ostrva.Spustanje skijama niz planinske litice.Ronjenje u toplim morima.Skakanje padobranom.Indija.Africki safari.Dorucak kod Tifanija.

Kulture su mi tesne,vere su mi tesne.Trebam nesto vise od toga,trazim odgovore koje ne pronalazim odavno u onom za cim tragam ni u onome sta procitam.

Knjige mi postaju tesne,reci i recenice su mi tako tesne,premalo da u njih stane sve ono sto zelim kriknuti,vrisnuti,saputati.

Nebeska kapa mi je tesna,mogu da pruzim ruke i dodirujem zvezde,ceznem za onim sto se nalazi mnogo dalje od zvezda.Planete su mi tesne.

Zivoti su mi tesni,koracam vec svoj dvanaesti zivot,pretesno je sa svime sto iz njih nosim danas sa sobom,kao prtljag.Tesno srce da u njega stane sva moja ljubav,moja strast,moja zudnja,nemiri,vulkani.Sve ono gde sam bila,sta sam videla,pomirisala,upila,dodirnula.

Usnama kad dodirnes more,uvek ga poljubim kad dolazim.Cao more.I kad odlazim.Zbogom more.

Miris posle kise,miris reke,miris soli u vazduhu,miris toplog tela pokraj tebe,miris snega,ukus snega,ukus prvog poljupca,izdaja u dlanovima kad se zaljubis,onaj osecaj u stomaku dok se sredjujes za ljubavni sastanak,ukus prvih tresanja,metalni ukus neisplakanih suza koje progutas kao knedlu kad nepovratno izgubis ljubav,gorak ukus izdaje,onaj osecaj moci u momentima "kad ti se moze",neznost majke koja ti stavlja jelo na sto,ranjivost decijeg pogleda kad bi da ih stavis ispod koze i zastitis od celog sveta.

Tesan mi je ovaj zivot da odsanjam sve sto zelim.

Vreme mi je tesno,dani,meseci,godine...sve mi je tesno.

Tesne su mi cipele za ove prostore.Zuljaju me kad predugo stojim u mestu.

Uvek moram da koracam,jer znam...Ja uvek moram da odem.

Postane mi pretesno.

 

 

 

 

 

"Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja
Jer znam: na nekom raskrscu necu te videti vise
Pruzices nekome dlanove, prestace putovanja
I pod krov neki svratices da se sklonis od kise.

Spusticu tvoju maramu usput kraj putokaza

I sa vetrom - drugarom otici nabranih vedja
Jer meni zivot prestaje ako sidjem sa staza
I pred necijim vratima skinem torbu sa ledja."

Mika Antic

 

 

 


Devojcici

Zivot — Autor unajedina @ 13:20

"Svadba bese ko svadba i sta da se prica,parada pijanstva i kica..."

Nepoznata cura u belom,prisustvujem istoj zato sto moram,slabo koga poznajem.Nisam  je mogla izbeci.Inace nisam ljubitelj istih.

Pijem svoju kafu i krajickom oka posmatram.Fazani i djilkosi,nakindjurene devojke u plasticnim haljinama i zacementiranim loknama cepaju vec na podijumu,uz zvuke nekog zesceg turbofolka.Sve je isforsirano, neprirodno,neukusno, preterano. Ne pripadam.

Za stolom preko puta mene,gledam plave okice,crne siskice,dugu kosicu.Ima oko 6. godina.

Vidim da me netremice gleda kako narucujem kafu,kako kuckam poruku na telefonu,vadim labelo za usne.Samo deca umeju tako pitomo i neskriveno da posmatraju nekoga.

Kad nam se sledeci put pogledi susretose,namignem joj,ona meni kaze "Cao."

Komuniciramo smeskom i pogledima.Obe smo mrgudi,izgubljene u tom haosu koji je oko nas.

Nakon nekog vremena,ona seda na stolicu kraj mene koja se oslobodila.Pita me kako se zovem.

Ona je Vanja i jedva ceka da ide kuci,a mama i tata nece da je vode.

"Umes li da pravis pletenicu,riblju kost?",pita ona.

"Ih jel umem,mogu ti napraviti dve pletenice riblje kosti,imas li trakice."

Klima glavom,skida ih sa zgloba ruke,pravim joj pletenice.

   "Imas li ti cerku ili sina?",pita me ona.

   "Nemam."

   "Jesi udata?"

   "Nisam."

   "A kad ces da se udas?"

   "Necu da se udajem,mrzim svadbe."

   "Pa sto si onda dosla na ovu ako mrzis?"

   "Zato sto moram."

   "Pa moras se valjda onda i udati?"

   "Ne mora se udavati."

   "Pa sta onda radis kad porastes?"

   "Lepo ides u skolu,zavrsis fakultet,radis posao koji volis,zaljubljujes se,upoznas svet,putujes,mozes da jedes sladoleda koliko god hoces,mozes bosa da hodas po travi,mozes sa setas po kisi ako ti se seta..."

   "Onda se necu ni ja udavati ako se ne mora.Decaci jesu glupi.Jedino bas ako se zaljubim u nekog lepog i dobrog.A kako cu putovati bez mame i tate,mogu li njih da povedem?"

   "Naravno da mozes,kad zaradis za sebe dovoljno novca."

   "Moj tata ima puno para,vidis ima u onom dzepu od kosulje paru od 500 eura."

Zatim skoci sa stolice i prilazi ocu koji je u sred neke rasprave,ne konstatuje je,ona mu otvara dzep onako zanesenom u pricu i izvlaci smotak para,i odvaja tu novcanicu i podize.

   "Vidiiiiiiiiiiiii..."

Covek sokiran prekida razgovor i hvata je za ruku da joj uzme novac,pa gleda u mom pravcu sta mu uradih sa detetom,o cemu se radi,nista mu nije jasno.

Ona se vraca na stolicu pokraj mene pa nastavlja pricu,

   "Znas moj tata je na svom poslu direktor,zato on ima tako puno para.Ja sam jednom pitala baku da mi kupi barbiku a ona mi je rekla E moja Vanja ja ti imam malu penziju pitaj tatu da ti kupi on ima veliku platu."

Smejem se cudu od deteta,i ona se kikoce srecna sto me nasmejala.

Gledamo jednu devojku preko puta koja pali cigaretu za cigaretom,ona me pita,

  "A imas li ti cigare?"

   "Naravno da nemam,to ti je bas losa i prljava navika,devojke koje puse imaju ruzne zube,los ten,smrdi im uvek kosa i garderoba na dim,i brzo se razbole.To ti je bas nesto ruzno,nemoj nikada,ti si slatka devojcica licis mi na Snezanu iz bajke,ona je imala crnu kosu kao ebanovina,belu kozu,plave oci,eto samo ti jos fale patuljuci."

Ona se kikoce na pomen patuljaka,pa mi poverljivo sapuce gledajuci u devojku preko puta sa cigaretom,

   "U pravu si vidis kako ima los ten,ja necu nikada da pusim pa cu biti lepa kao ti."

   I zalepi mi socan poljubac.Ja iznenadjena poljubim nju,ona se kikoce,pa me onako iznenada samo zagrli i nasloni mi glavu na rame.

   "A jel ti lepa mlada?",pita me.

   "Jeste."

   "Meni nije,ima veliki stomak (mlada je inace u poodmakloj trudnoci).Meni si ti najlepsa.Bas si lepa."

I zalepi mi opet socan poljubac.

Smejem se postidjena od komplimenta,iznenadjena.Cudo od deteta.

   "A sta ti radis?"

   "Neke dosadne poslove,ali eto i pisem price."

   "Kakve price,ajde ispricaj mi jednu?"

   "Pa nisu to bas price za decu",pravdam joj se ja,"vise su onako za velike ljude.Price i pesme,mozda procitas kad porastes."

   "Aha.Pa ajde ona pisi nesto o meni kako sam Snezana i ono za patuljke."

   "Hocu obecavam ti,a ti budi uvek tako pametna i lepa devojcica.Vazi?"

   "Vazi."

Do kraja veceri smo plesale,jele,skidala sam joj svaki balon koji je zelela,coktali su neki oko nas u znak neodobravanja sto kvarimo dekoraciju.Mi smo se kikotale i vezale balone na kikice,oko ruke,za snalicu..."

Rastadosmo se u nekoj guzvi,pogledima smo se uhvatile dok je nju tata unosio u auto,a ja ulazila u drugo.Namignula sam joj.I ona je meni,onako nespretno sa dva oka.

Nepoznata devojcica,koji nikad vise verovatno necu sresti.Nadam se da cu mozda ostaviti neki trag u njoj,da ce juriti svoje snove,putovati,biti srecna i da nece nikada pristati ni na sta manje sem ljubavi,one vanvremenske ljubavi koja je iznad papirologije,obzira,vremena,dugovanja,okoline i balkanskih pravila.Da ce sama krojiti sopstvenu srecu.

Da,ja sam ona koja vam kvari decu na okupljanjima.Ako zelite krotke kceri,bez velikih snova i ideala,koje ce se pametno udati slusajuci iskljucivo razum,koje ce ceo zivot biti pitke kao bistre recice,koje nece jurisati na vetrenjace,i zadovoljiti se samo mrvicama od zivota...drzite ih podalje od mene.

Kako god...malena evo je prica za tebe kako sam i obecala.Ko zna,mozda je jednog dana i procitas...

Vanji.

 

 

 


Vukovi se prepoznaju

Zivot — Autor unajedina @ 12:02

"Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar, čiji pogled gasne u magli i memli, živio sam kao usput, ko da sanjam, kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji..."

Odavno vec gledam stranca u ogledalu.Prolazimo jedna pokraj druge ne okrznuvsi se ni pogledom.

Ne prepoznajem je.Odavno je vise ne prepoznajem.Snazna je,nasmejana je,zraci.Ljudi vole da su u njenom prisustvu.Vole da upijaju njenu energiju,kao duhovi tame kojima treba malo svetlosti.Psi kojima je svakodnevno okruzena,koji je prate zeleci da otkinu malo njenog belog mesa,da osete njenu krv,miris,suze.Da se osete nadmocnim nad njom.Okruzuju je na svakom njenom koraku.Ali ne smeju da pridju.Plasi ih ono vucije u njoj.A tako bi rado da je privezu na lance,da postane ista kao oni.Laju joj podmuklo iza ledja,cvile ponizno,masu svojim repovima...

Zna da ne moze da im veruje.Retko kome ona veruje,na prste jedne ruke ne moze da ih pobroji.

Ako mislite da nju neko poznaje,grdno se vara.Poznaju samo onaj delic nje koji im ona dopusti da vide.Svakom po zasluzi.Ne prasta izdaje.Ne priznaje slabice.Nepoznate su joj reci odustajanje...nema povlacenja,nema predaje.Ceo svoj zivot je ona ta koja mora biti jaka.Naucila je vec sa psima,predvidivi su,snazni su kad laju na lancu,imaju hrabrost da reze samo kad im okrene ledja...povlace se na prvu prepreku,podvijaju repove,skrivaju se iza nje.Odlaze u kucicu kad ih pogleda u oci i pokaze prstom.Svi psi su isti.Navikli na komande i lanac,na pseci zivot za kucicu,hranu i vodu.Da odu kad im kazes da odu.Dodju kad ih pozoves.Za neznost samo kad ih gospodar pozove.Po zasluzi.

Vukovi su drugaciji.Za ceo svoj zivot,lutanja po ovoj planeti mogu sa sigurnoscu reci da susretoh mnogo Vucica,poput mene.A ni jednog Vuka.Ponekad kad mi se ucini da mogu osetiti...jer Vukovi se osete medjusobno,ali samo moja varka daje im obrise Vucijeg...jos jedan pas.Avlijaner,Zlatni retriver,Hrt,Pit Bul,ponekad Vucijak,Pudlica...psece u njima je daleko od vucijeg.I uvek imaju izgovor zbog cega nisu Vukovi.

Da,surova sam.Priznajem.Moji prijatelji me vole,jer sam kao prijatelj najbolja i najvise dam sebe.Zbog prijatelja umem da se pretvaram u psa,da im budem bliza.Pravi prijatelji cene ono vucije u meni,ne pokusavajuci da me napadaju iza ledja,razoruzanu.Zbog toga imam jako malo prijatelja.

Surova sam.Zivot me je napravio takvom.Ceo svoj zivot bila sam okruzena smrcu,bolestima,strahom,ponizenjem,nepravdom,siromastvom.Psima koji su me tako slabu dok sam lezala na zemlji besomucno ujedali.Usudi li se onda neko pitati me zasto ne verujem ljudima?Ja sam umirala na dnu mracnog tunela,skapavala kao pseto,cvilela...nikog nije bilo da me cuje.

A onda se rodio Vuk.Stranac u meni.Vucica.

Da,jesam surova,ali nemam drugog izbora.Obecala sam sebi da necu dozvoliti nikome da me povredi,pa na prvi korak prema meni koji osetim kao pretnju,ja povredim prva.Cesto ne misleci ono sto govorim,ono sto cinim...ponekad povredim one koji to ne zasluzuju.Valjda neduzni cesto i plate ceh necije tudje surovosti...ali vec bude prekasno.Nisam naucila da trazim oprostaj,ne umem,valjda ono vucije u meni se jos uvek plasi da ako pridjem onom o koga sam se ogresila,ako trazim drugu sansu...da ce mi prvom sledecom prilikom zabosti noz u ledja,da mi se osveti za moju okrutnost.Tesko je ponovo zakoraciti u istu reku,pokusati ponovo plivati,kad je ta reka vec protekla,reci su izgovorene...i nema povratka...

Da,surova sam.Oni koji nisu moji prijatelji mene mrze iz dna duse,raduju se mojim neuspesima,pricaju mi iza ledja,podmecu nogu.Kukavicki napadaju,pa uvek moram biti na oprezu.Ali ne plase mene psi...

Valjda pokusavam svakim danom po malo da budem bolji covek,nesto sto u ovom realnom svetu vec odavno nisam.Daleko sam od svetice,moralne devojke,vernice,ispravne i casne osobe.Znate lepo je biti ispravan,poput Popaja,heroj koji prica o idealima i bori se za te ideale.

Svi mi bi hteli da budemo ispravni ljudi...ali u medjuvremenu nam se dogodi zivot.

Zivot,u kome smo najcesce primorani da se borimo za goli opstanak,da postanemo po potrebi i stranci,i vukovi,i gresnici,kurve,svetice,domacice,devojcice,kucke,ratnici,osvetnici...po potrebi.

Kako nam zivot namesti u tom momentu.

Da povredimo da ne bi bili povredjeni,da lazemo,da se cuvamo od tama.Znate li kako je to kad umirete?Znate li kako je kad vam neko umre na rukama?Znate li kako je kad vam neko kome verujete zabije noz u ledja?Znate li kako je kad ne znate gde cete prespavati?Znate li kako je biti gladan?

Kazete sebi onda,nikad vise.Nikad vise necu lezati na samrtnickoj postelji,nikad gledati smrti u oci,nikada necu ponovo biti jadna,bedna i gladna.Prodana,izdana,ponizena.Nikad vise.

Ja nisam od onih reka kraj cijih obala mozete naci spokoj i odmor,ja zapljuskujem i plavim i uvek morate biti spremni za seobu,nikada se opustiti.Znate vec kakva je reka Una u celom svom toku.Predugo sam bila zatvorena branom,izgubila sebe.Da,uzasavaju me brane,ne volim miran tok kroz ravnicu,guse me zatvoreni prostori,svakodnevni rituali.A da sam mirna,pitka,krotka i srecna...nikada i ne bih postala pisac.Cudan je to soj ljudi.Proklet nekim posebnim prokletstvom.Vukovi i ljudi u jednoj istoj kozi.Ne mozemo da nadjemo utociste ni spokoj...

Nek mi oproste svi koje sam povredila,o koje sam se ogresila...tesko je shvatiti vuka u meni.Mogao bi osetiti moje prokletstvo samo vuk...jer vukovi se osete medjusobno.

 

"Poznao me je odmah. Vukovi se prepoznaju.

Od rodjenja se mucimo sa istim pretesnim svetom...Nismo se pozdravili. Ni jedan drugom poklonili. Nastavili smo razgovor bez jedne jedine reci, kao da smo se sretali u zardjaloj proslosti na ovom istom mestu gde smo sad prvi put.Stvarno i dalje verujem da ono, sto je vucje, ne moze u nama umreti. Jer vuk se na vuka nastavlja.Nije mi preneo poruku, ali ja sam je primio.Poznaje se na meni. Vidim u psecim ocima. Vidim kako me vide. Vec ulaze u mene. Vec lutaju po meni, kidaju bele komade mojih beskrajnih prostora, ujedaju se i kolju za svaki zalogaj duse.Gladni su vucjeg u meni. Muci ih da shvate sta nosim, cime mislim i volim, sanjam, cekam i nalazim...

Prate me kao i vuka. Opkoljavaju u svitanje i zovu druge pse. Misle da cuvam tajnu kako se biva nad drugima visi snagom i umom.Lako je meni sa psima.Ali naslednik vuka i sam je divljac van zakona. Dizu na mene potere i cekaju me u zasedi isti oni pastiri, gonici karavana i hajkaci sa jezera koji pucaju nespretno i ubijaju dopola. Sad sam ja na nisanu.Neko ce ovde ostati. Ili ja, ili psi. Ili ja, ili lovci. Svraticu da vidim ko ce.Svraticu, sem ako, mozda, namerno ne zaboravim, da sam ikada ovuda prolazio i sanjao."

 


Ratnik svetlosti

Zivot — Autor unajedina @ 08:50

Pamtimo samo ono sto bi lepo.

Neka ovo bude samo jedna prica u nizu...verujem da je mozes okrenuti da bude pozitivna.

Rekao je neko.

 

Pozitivna je.

Nije ljubavna.

Nije ratnicka.

Obicna prica o dvoje lutalica koji su se mimoisli.

Svako u svoj svet.

Prica je posvecena njemu,iako ce mnogi pomisliti da je za njih pisana.

A nije,jer samo on ce znati...

Kakav je miris dunje sa babinog ormara?

Gde najlepse mirise punjena paprika?

Koliko staklenaca se daje za jedan porcelanac?

Zasto je Badza bolji od Popaja,tog uvek ispravnog momka?

Za koju svrhu Ratnik svetlosti cuva strazu jednom decaku?

 

Nismo bili ljubavnici.

Nismo bili prijatelji.

Nismo bili poznanici.

Nismo bili stranci.

 

Zena koje nema.

Ratnik bez vojske.

Bela zastava za kraj bitke,pobodena u nekom nepostojecem svetu.

Kao predaja.

Prica koja nema ni pocetak ni kraj.

Dvoje ljudi koji su dali sve od sebe da sto vise povrede jedno drugo.

I uspeli u tome.

Tako je sudjeno.

Nije valjda moglo biti nikako drugacije...

Kao dva ovna koja se susretnu na brvnu,pa procene da je onaj drugi jednako snazan kao i on sam,da su isuvise slicni...da ce samo povrediti jedno drugo,pa nece biti pobednika i porazenog.Odmeravaju snage onog drugog,gadjajuci sitnim malim strelicama,njima naizgled bezazlenim,ali koje kao mac seku onog drugog.I onda shvate da je uzaludno,da ne zele da povrede jedno drugo.Ovo je bilo dovoljno.

Pa se okrenu,i napuste bitku.

Svako na svoju stranu.

A brvno ostane kao nemi svedok na nemirnoj reci.

Pozitivna je prica...zbog dunje sa babinog ormara...zbog onih ljudi kakvi su mogli postati...da nije bilo Drekavca.

Onog drekavca u njima,on im je presudio.

Bolje nije moglo...

 

 

 

 

"Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama cinjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suvise skupo placena jednim razocarenjem, ma kako tesko ono bilo."

Ivo Andric



 

 

 


Paznja,zena za volanom!

Zivot — Autor unajedina @ 11:46

Ocajan sam vozac.Priznajem.

Klasicno zensko za volanom.Ne verujete mi?

Pitajte mog instruktora voznje...

Bilo je to davne 2000. godine kada sam upisala skolu voznje.Pobegao u instruktore,volan je trebalo da mu postane prelazno resenje,pa je sa diplomom Masinskog faksa poceo da vozi kamione,presao na autobuse,i eto zavrsio kao instruktor voznje.

Divan covek,na lebac da ga mazes.Imao je zivce ko konj.Pusio je mirno svoje cigarete i poducavao voznju.A onda je upoznao mene.

Pa recimo to ovako,zivci su mu toliko oslabili jer sam ga sve cesce cula kako urlice napaniceno:"Unaaa jeboteee prosla si kroz crveno."

Ili "Paziii otkide mu retrovozor."

E pa onda je sve redje palio cigarete dok sam ja vozila.Mogu ponosno da izjavim da se odvikao od tog uzasnog poroka u onim momentima dok su trajali moji casovi.On koji je palio jednu za drugom,bio je toliko napet da nije uspevao da zapali niti jednu.

U cudu bi me gledao kad bih ga mrtva ladna pitala:"Ej a jel tesko da se vozi u stiklama?"

Prvo me je gledao onako unezveren od moje voznje,a onda odgovarao pravdajuci se "Ne znam nisam nikad probao da vozim u stiklama."

Na prvom polaganju,i prvoj raskrsnici policajac je trazio da "Istog momenta zaustavim i napustim vozilo."

Sledeca dva takodje nisam bila nesto bolja,ali verujte to je bilo zbog ciste treme,casna pionirska rec.Nekako sam i uvezbala taj volan,ali pod stresom i tenzijom sam postala nepredvidiva.

Jednom je na polaganju bio prijatelj mog instruktora.Dobro ajde spomenucu da mi je taj divni cikica postao super drugar,uvek je govorio da je uprkos mom netalentu za voznju beskrajno srecan kad na rasporedu casova vidi moje ime."Kad ugledam Una,u moru onih smorova i bezveznjakovica sunce me obasja,bar cu se ismejati iako ce mi skratiti godinu dana zivota",govorio je.

I eto,bicu postena,na polaganju ti on ovako kaze tom policajcu:"Ova moja Una je mnogo veliki tremaros,ali je mnogo dobro i drago dete.Ako je ti sada ne pustis,sanse nema da prodje,ali veruj mi na rec mnogo sporo vozi pa nece ugroziti nikoga,izvezbace,savesna je ona,veruj mi na rec."

I tako ja dobijem vozacku dozvolu.

Od toga dana nista vise nije isto za moje sugradjane.Prestali su da izlaze sa decom,a sve cesce su izvodili taste.

Hvala Bogu pa nisam izazvala nikakvu nesrecu do sada.Nikoga nisam ugrozila.Dobro ajde,ogrebala sam par auta na parkinzima,ali samo zato jer se parkiraju isuvise blizu,a ja kad vozim rikverc ne znam gde je levo a gde desno i uvek nekako pogresno okrenem volan.Samo to je razlog.

Unervozi me rika lavova na ulicama,krici hijena pa onda jos vise usporim.Ili nesto zabrljam.Da,ja sam ona koju zelite da udavite dok vozite ulicama vase ljubimce.

Ja sam ona koju mrzite svom svojom silinom.

Spominjete mi familiju.

Pozdravljate mi majku.

Ja sam ona,koja,kada sam u spicu,pa sam nemocna da pronadjem parking,glavom trubim po volanu...ne nerviram se,ne nerviram se,ne nerviram se...

Ja sam ona koja se naivno smeska kad je pandur zaustavi,jedna od onih koja se izvuce bez napisane kazne.Ja sam ona koja kad pronadje zataknutu kaznu za isteklo parkiranje na samo 10.minuta sto kasni, pa vicem za onim sto radi na tom istom parkingu "Zatakli ti dabogda."

Da ja sam zensko za volanom.Zbog koje kasnite,od koje stitite svoje ljubimce sa 4. tocka.I one sa 2.Em plus plavusa.Sve vam je jasno.Osoba koju ste oduvek mrzeli,ali niste znali kako da je se docepate.

Evo,posto bi price trebale da imaju srecan kraj...ima ga i ova.Duze vreme vise ne vozim.Svet je sigurnije mesto,a na ulice slobodno pustite decu da se igraju.Ne morate vise tako cesto da saljete tastu u setnju.

Ali ko zna,duboko sam uverena da u meni negde cuci Flojd,samo moram da ga oslobodim.Ako bude tako...Cekam vas na crtu.Kakvi ste vi vozaci?

Jos samo da vidim ima li gde onih Alpina,da imam pravu makinu.

 

 

 

 

 

 


Powered by blog.rs