Brod u boci

24 Jun, 2011

Pretopljen zivot

Zivot — Autor unajedina @ 21:00

"Najgore je sto nikad nisam ni pred kim klecala,pa cak ni za vreme rata",rekla je moja baka danas policajcima koji su dosli da joj uzmu izjavu.

Ratnica i partizanka.

Sa 16.godina je umesto sudbine drugih zena koje su se sklanjale i bezale izbrala da uzme pusku u ruke i ode u partizane.Borila se u svom bataljonu gde je docekala poslednje dane rata.Sa puskom u ruci.

Ranjena je malo iznad srca,dumdum metak je prosao kroz meso ostavivsi na ledjima oziljak poput levka,koji sam jos kao dete sa strahom gledala.Dok se oporavljala u bolnici,bas pokraj njih je prolazio njen bataljon,i ona je odlucila da im se pridruzi iako se jos nije oporavila od ranjavanja.

Snazna i ponosna zena.Oduvek sam htela da napisem pricu o njoj,a nekako nisam nalazila prave reci.Sve mi je bilo malo.

Ovo danas ni ne racunam za pricu o njoj.Ona ceka pravi trenutak.

Nakon rata se obrazovala,pocela je da radi u sluzbi i jedne veceri na Kalemegdanu kod fontane upoznala mog dedu.Prvi susret je bio buran,jer ju je on odmah kritikovao da steta da tako lepa devojka konzumira duvan.Moj deda,veliki i mocan covek.

Ljubav koja im se desila na prvi pogled,postovanje,hrabrost.Putovali su sa sluzbom,radeci po ambasadama svugde po Evropi gde su im se radjala deca.Troje dece.

Jedina zena koja je mogla ikada koracati dostojanstveno pokraj mog dede bila je ona.Nikada nije dao nikome rec za nju da kaze,da je popreko pogleda,voljena i zasticena u svakom smislu.

Insistirao je uvek da mora raditi na sebi,da mora uvek pronalaziti vreme za sebe,u to vreme bila je jedina zena koja je iskljucivo doterivala i prala kosu samo kod frizera,jer deda je uvek hteo da bude lepa i zadovoljna.Sa druge strane svi su se krstili kad je deda znao doci sa sluzbenog puta u 2h nocu,umoran i gladan a njoj nije bilo mrsko da mu u te sitne sate razvlaci kore za krompirusu koju je znala da voli.I to sa osmehom na licu.

Bili su srecni.Jako srecni,umeli su jedno sa drugim,nikada ne guseci licnost onog drugog,voleci se i postujuci se u isto vreme.Imali su dobar i kvalitetan zivot,podigli casnu i dobru decu,napravili od njih dobre ljude.I ja unuka,njihov sam potomak,onakav sam covek kakav su mi oni dali primer da budem.

Nakon dedine smrti,ostala je uspravna i dostojanstvena ispracajuci coveka kojeg je volela,ostajuci stub svojoj deci.Nikad pognuta,nikad slaba.

Za vreme rata u raspadu drzave,provela je ceo rat u svom stanu,ne plaseci se nicega,zatim se preselila u Beograd za svojom decom.

Svake godine za godisnjicu dedine smrti,sama je organizovala da okupi svu decu i unuke,rezervisala restoran,placala ceh,a svima samo javljala mesto i vreme.

Danas se blizi 90.oj godini.Dama u svakom smislu te reci.Jos uvek joj je bitno da li joj se slazu cipele i tasna,negovana i doterana,redovno prati sve teniske turnire a narocito Djokovica,i za svako njegovo prvo mesto uvek casti.Od malo malo, kaze ona dok nas pocasti za uspeh naseg Noleta.Svakog dana se dotera,ode u setnju,kupi sebi novine i procita ih,sama ide kod lekara,po lekove,sa njom mozes pricati o svim aktuelnostima i istorijskim dogadjajima.Poznaje ligu sampiona i rezultate utakmica bolje od vecine kladionicara.Svakog vikenda sama sedne na gradski prevoz i ode na Kalemegdan,na mesto gde je upoznala dedu.I ici ce uvek dok bude mogla hodati i disati,nesto samo njihovo.

Danas neprijatna vest.

U toku dana dok se vracala iz setnje,na ocigled svih prolaznika,na najprometnijoj ulici u gradu,prisao joj je mladic,uhvatio je za vrat,oborio na kolena i strgnuo joj ogrlicu sa vrata.

Ogrlicu koju nije skidala skoro 60 godina,poklon od dede,nesto dragoceno za nju,sto je dobila na poklon kada mu je rodila sina.Mog tatu.

Policija je dosla da uzme iskaz od nje.

Savrseno mirna,sabrana,otresita i razumna zena ih je iznenadila.Opisala je mladica i dala iskaz.Pitali su je za vrednost ogrlice,i ostale detalje.

"Nije vazna ogrlica,ni njena cena u to vreme placena je 880 dinara",odvali moja baka tacnu cifru njoj drage stvari,nesto sto ce zauvek pamtiti,sto je htela ostaviti svojoj unuci,a sto ce biti prodato sa neku sicu kao lomljeno zlato u lokalnoj zlatari.Verovatno i pretopljeno.

Ceo jedan zivot pretopljen,uspomene istopljene nepovratno.

"Ona za mene ima samo emocionalnu vrednost,meni je vise zao tog deteta,mlad momak,zao mi njegove mladosti,steta da propada njegova mladost zbog droge.Kakva je i buducnost te omladine,u kakvim su vrednostima odrasli,ni posla ne mogu da dobiju,zao mi tog deteta vise od svega,dusa me za njim boli",cujem baku kako u jednom dahu stare ratnice govori zabezeknutim policajcima.

Otisli su.Ona sedi cuti.Ja trebam da se spremam za jednu zurku,zurim,nemam vremena.

Zagrlim je.Poljubim.

"Nemoj bako da se nerviras,dobro si prosla,moglo je i gore biti.Doci cu sutra da te vidim."

Ona ostaje sa mojim ocem,cekaju da pocne slagalica.

Dok sam odlazila gledam je kako na vratu dodiruje mesto gde je nekad bila ogrlica,a onda je cujem kako mrmlja vise za sebe.

"Najvise boli sto nikada pre nisam ni pred kim klecala.E dete moje kako ti unistavas svoju mladost..."

Izasla sam na kisu koja je pljusnula nakon vrucine.

Nemoc i bes su mi jurnuli u obraze bojeci ih u crveno,a u grudima neki teret,taman kao odelo moga dede koje sam decijom rucicom dodirivala dok me je nosio na rukama,gledajuci sa njegovog ramena svet koji mi je tada izgledao tako siguran.

Tako siguran.


Komentari

  1. Ovako samo ti umes da me rasplaces.
    Ovog puta ne placem od tuge, ne, nju nikako ne treba zaliti, placem od srece sto takve ikone jos uvek hodaju zemljom.
    Zivot mi je bogatiji i plemenitiji samim citanjem ove price, kakav li je tek tvoj ako te je takva osoba vodila kroz njega????
    Divno, predivno!!!!!

    Autor casper — 24 Jun 2011, 22:39

  2. Divna žena, tvoja baka.
    Sad mi je jasnija slika o tebi. Iver ne pada daleko od klade.

    Žao mi je što joj se to danas dogodilo. Strašno i tužno u isto vreme.

    Autor didiland — 24 Jun 2011, 22:47

  3. Hvala draga Casper,imala sam od koga da ucim o zivotu.
    Pozdravljam moju Endzi.

    Autor unajedina — 24 Jun 2011, 23:19

  4. Didi,krv nije voda,tako bar kazu.
    Grlim te i cekam da prodje vikend,ti znas zasto...

    Autor unajedina — 24 Jun 2011, 23:20

  5. ja ostajem bez ijedne dovoljno velike reci da komentarisem plemenitost i lepotu zene koja toliko toga ima u tebi i ti u njoj . Veliki pisce , skidam kapi, klanjam se i klecim pred ovolikom gromadom emocija iskazanih na tako suptilan i filigramski tacan nacin da ostavlja bez daha. poz

    Autor gasstrocity — 25 Jun 2011, 00:27

  6. Gastro my man,crvena ko seoska mlada saljem osmeh piskarala mom friendu :)))

    Autor unajedina — 25 Jun 2011, 00:36

  7. Trebalo mi je ovo.
    Rasplakala si me.
    Imas srece sto si od najboljih ucila.
    Imas srece, jer ces do groba moci sa ponosom da pricas o njoj.
    Divna prica, evo, jos uvek drhtim.
    Emocije umes da probudis, uf...
    Da zivite vi jos dugo, dugo!

    Autor behappy — 25 Jun 2011, 00:38

  8. Poljubac devojcici umesto igracke.

    Autor unajedina — 25 Jun 2011, 00:43

  9. Tvoja baka ima pravo. A svet je, po svemu sudeci, ipak samo delovao tako sigurno...
    Tvoja baka je sjajna zena, "zena zmaj" kako ja i moje drugarice zovemo posebne, jake zene. Ona je onakva zena kakva se nadam da cu jednog dana biti.
    I ta krompirusa, eh - i ja je obozavam... :)

    Autor janafrank — 25 Jun 2011, 01:56

  10. Malo je, arogantno cu reci MALO NAS JE, pametnih zena koje slede primer baka, a ne Magazina IN, Kosmopolitana, Granda, Umisljenih majki koje se oblace kao kcerke, drugarica ciji su se roditelji nakrali para po naplatnim rampama i ostalim drzavnim preduzecima za otimanje para, i koje umesto da u 18 nauce da napune paprike, one napune usne silikonima...
    Hvala ti za ovu pricu.
    Tu sam ja, citam, volim, samo jos malo da prodje frka na poslu pa cu i napisati koji red:)

    Ljubim te, draga moja Una :)

    Autor AnaGram — 25 Jun 2011, 08:46

  11. Imas predivan stil pisanja, i uvijek odaberes odlicnu temu.
    Uzivala sam u svakom slovu, tim vise sto prica ukazuje na uzore koje treba slijediti u zivotu!

    Autor spinner — 25 Jun 2011, 10:11

  12. Janafrank,ozgleda da mi je samo delovao sigurno,ali bili su lepi ti momenti dok sam bila zasticena u njegovim rukama i gledala svet sa visine od dva metra sa njegovog ramena...
    Da,i ja volim ta izraz zena zmaj :)

    Autor unajedina — 25 Jun 2011, 10:54

  13. AnaGram...divno si dopunila moju pricu komentarom.Bas svaka na svom mestu.
    Nedostaje tvoje pisanje,fali jedan dobar komad energije koji ti ovde donosis.

    Autor unajedina — 25 Jun 2011, 10:56

  14. Hvala ti Spinner,neizmerno hvala.
    Pozdravljam te

    Autor unajedina — 25 Jun 2011, 10:56

  15. Retki su danas ljudi kao što je tvoja baka. Neko bi ga gonio sa policijom zajedno.
    Volim ljude koji su ostali prisebni i dostojanstveni iako je celokupni svet poludeo. Nekada je ovo bila sigurna grana, a danas je sve neizvesno. Svakako, svet izgleda mnogo sigurniji sa nečijih ramena ili ispod nečije ruke, ali u današnjoj džungli primorani smo da koristimo svoju snagu, jer ne znaš iza kog će te ćoška napasti neka zver.

    Autor biljana — 25 Jun 2011, 13:41

  16. Biljana...umece je danas preziveti sa zverima,narocito za jednu zenu koja nema sigurno rame ni utociste.

    Autor unajedina — 25 Jun 2011, 14:44

  17. Ako ću da ostavim komentar, onda da ga ne trošim na onog momka, ovu današnju situaciju i pitanje: kuda to idemo? Umesto toga, reći ću da su takve osobe, kao Tvoja baka, moji idoli, oduvek, znam nekoliko takvih i to me je oslobodilo straha od života i starosti. Živeli oni nama, za nas, u nama, kako god...

    Autor vesnabalta — 25 Jun 2011, 16:09

  18. Vesnabalta...kako god...vazan je zrak svetlosti za koji se uhvatimo trazeci neki smisao,i uzor mozda da bi se kako ti kazes oslobodili straha od zivota i starosti. Ja jos uvek nisam oterala taj strah,ali dajem sve od sebe. Pozdravljam te i zahvaljujem na komentaru koji mi od tebe jako znaci.

    Autor unajedina — 25 Jun 2011, 16:48

  19. Pozdrav baki heroju...

    Autor baddancer — 25 Jun 2011, 19:02

  20. Danceru hvala na pozdravu i na muzici.;)

    Autor unajedina — 25 Jun 2011, 20:27


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs