Brod u boci

Tesno

Zivot — Autor unajedina @ 11:09

Tesno.

Sve mi je tesno.

Tesan mi je krevet u kojem spavam.Tesni su mi zidovi,ne mogu da ih pomerim nikako.

Koza mi je tesna.Dusa mi je tesna,da u nju stanu celi univerzumi koje sanjam.

Ulice kojima svakim danom prolazim su mi tesne.Tesni su mi prolazi kojima se provlacim izmedju zivota i kompromisa.

Grad mi odavno tesan.Izlozi koji zjape prazni jer meni ne mogu ponuditi ono sto mi treba,ljudi su mi tesni prolazim kroz njih kao kroz vazduh.

Ovaj Balkan mi je vec odavno postao pretesan.Sanjam svetla nekih drugih gradova,zalaske sunca nad najlepsim morima,docekivanje zore na planinskim vrhovima gde drhtim od zime,ali mi je lepo i srecna sam.Polarne noci.Svetla Velike Jabuke.Ukus Kube.Daleka ostrva.Spustanje skijama niz planinske litice.Ronjenje u toplim morima.Skakanje padobranom.Indija.Africki safari.Dorucak kod Tifanija.

Kulture su mi tesne,vere su mi tesne.Trebam nesto vise od toga,trazim odgovore koje ne pronalazim odavno u onom za cim tragam ni u onome sta procitam.

Knjige mi postaju tesne,reci i recenice su mi tako tesne,premalo da u njih stane sve ono sto zelim kriknuti,vrisnuti,saputati.

Nebeska kapa mi je tesna,mogu da pruzim ruke i dodirujem zvezde,ceznem za onim sto se nalazi mnogo dalje od zvezda.Planete su mi tesne.

Zivoti su mi tesni,koracam vec svoj dvanaesti zivot,pretesno je sa svime sto iz njih nosim danas sa sobom,kao prtljag.Tesno srce da u njega stane sva moja ljubav,moja strast,moja zudnja,nemiri,vulkani.Sve ono gde sam bila,sta sam videla,pomirisala,upila,dodirnula.

Usnama kad dodirnes more,uvek ga poljubim kad dolazim.Cao more.I kad odlazim.Zbogom more.

Miris posle kise,miris reke,miris soli u vazduhu,miris toplog tela pokraj tebe,miris snega,ukus snega,ukus prvog poljupca,izdaja u dlanovima kad se zaljubis,onaj osecaj u stomaku dok se sredjujes za ljubavni sastanak,ukus prvih tresanja,metalni ukus neisplakanih suza koje progutas kao knedlu kad nepovratno izgubis ljubav,gorak ukus izdaje,onaj osecaj moci u momentima "kad ti se moze",neznost majke koja ti stavlja jelo na sto,ranjivost decijeg pogleda kad bi da ih stavis ispod koze i zastitis od celog sveta.

Tesan mi je ovaj zivot da odsanjam sve sto zelim.

Vreme mi je tesno,dani,meseci,godine...sve mi je tesno.

Tesne su mi cipele za ove prostore.Zuljaju me kad predugo stojim u mestu.

Uvek moram da koracam,jer znam...Ja uvek moram da odem.

Postane mi pretesno.

 

 

 

 

 

"Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja
Jer znam: na nekom raskrscu necu te videti vise
Pruzices nekome dlanove, prestace putovanja
I pod krov neki svratices da se sklonis od kise.

Spusticu tvoju maramu usput kraj putokaza

I sa vetrom - drugarom otici nabranih vedja
Jer meni zivot prestaje ako sidjem sa staza
I pred necijim vratima skinem torbu sa ledja."

Mika Antic

 

 

 


Powered by blog.rs