Devojcici
"Svadba bese ko svadba i sta da se prica,parada pijanstva i kica..."
Nepoznata cura u belom,prisustvujem istoj zato sto moram,slabo koga poznajem.Nisam je mogla izbeci.Inace nisam ljubitelj istih.
Pijem svoju kafu i krajickom oka posmatram.Fazani i djilkosi,nakindjurene devojke u plasticnim haljinama i zacementiranim loknama cepaju vec na podijumu,uz zvuke nekog zesceg turbofolka.Sve je isforsirano, neprirodno,neukusno, preterano. Ne pripadam.
Za stolom preko puta mene,gledam plave okice,crne siskice,dugu kosicu.Ima oko 6. godina.
Vidim da me netremice gleda kako narucujem kafu,kako kuckam poruku na telefonu,vadim labelo za usne.Samo deca umeju tako pitomo i neskriveno da posmatraju nekoga.
Kad nam se sledeci put pogledi susretose,namignem joj,ona meni kaze "Cao."
Komuniciramo smeskom i pogledima.Obe smo mrgudi,izgubljene u tom haosu koji je oko nas.
Nakon nekog vremena,ona seda na stolicu kraj mene koja se oslobodila.Pita me kako se zovem.
Ona je Vanja i jedva ceka da ide kuci,a mama i tata nece da je vode.
"Umes li da pravis pletenicu,riblju kost?",pita ona.
"Ih jel umem,mogu ti napraviti dve pletenice riblje kosti,imas li trakice."
Klima glavom,skida ih sa zgloba ruke,pravim joj pletenice.
"Imas li ti cerku ili sina?",pita me ona.
"Nemam."
"Jesi udata?"
"Nisam."
"A kad ces da se udas?"
"Necu da se udajem,mrzim svadbe."
"Pa sto si onda dosla na ovu ako mrzis?"
"Zato sto moram."
"Pa moras se valjda onda i udati?"
"Ne mora se udavati."
"Pa sta onda radis kad porastes?"
"Lepo ides u skolu,zavrsis fakultet,radis posao koji volis,zaljubljujes se,upoznas svet,putujes,mozes da jedes sladoleda koliko god hoces,mozes bosa da hodas po travi,mozes sa setas po kisi ako ti se seta..."
"Onda se necu ni ja udavati ako se ne mora.Decaci jesu glupi.Jedino bas ako se zaljubim u nekog lepog i dobrog.A kako cu putovati bez mame i tate,mogu li njih da povedem?"
"Naravno da mozes,kad zaradis za sebe dovoljno novca."
"Moj tata ima puno para,vidis ima u onom dzepu od kosulje paru od 500 eura."
Zatim skoci sa stolice i prilazi ocu koji je u sred neke rasprave,ne konstatuje je,ona mu otvara dzep onako zanesenom u pricu i izvlaci smotak para,i odvaja tu novcanicu i podize.
"Vidiiiiiiiiiiiii..."
Covek sokiran prekida razgovor i hvata je za ruku da joj uzme novac,pa gleda u mom pravcu sta mu uradih sa detetom,o cemu se radi,nista mu nije jasno.
Ona se vraca na stolicu pokraj mene pa nastavlja pricu,
"Znas moj tata je na svom poslu direktor,zato on ima tako puno para.Ja sam jednom pitala baku da mi kupi barbiku a ona mi je rekla E moja Vanja ja ti imam malu penziju pitaj tatu da ti kupi on ima veliku platu."
Smejem se cudu od deteta,i ona se kikoce srecna sto me nasmejala.
Gledamo jednu devojku preko puta koja pali cigaretu za cigaretom,ona me pita,
"A imas li ti cigare?"
"Naravno da nemam,to ti je bas losa i prljava navika,devojke koje puse imaju ruzne zube,los ten,smrdi im uvek kosa i garderoba na dim,i brzo se razbole.To ti je bas nesto ruzno,nemoj nikada,ti si slatka devojcica licis mi na Snezanu iz bajke,ona je imala crnu kosu kao ebanovina,belu kozu,plave oci,eto samo ti jos fale patuljuci."
Ona se kikoce na pomen patuljaka,pa mi poverljivo sapuce gledajuci u devojku preko puta sa cigaretom,
"U pravu si vidis kako ima los ten,ja necu nikada da pusim pa cu biti lepa kao ti."
I zalepi mi socan poljubac.Ja iznenadjena poljubim nju,ona se kikoce,pa me onako iznenada samo zagrli i nasloni mi glavu na rame.
"A jel ti lepa mlada?",pita me.
"Jeste."
"Meni nije,ima veliki stomak (mlada je inace u poodmakloj trudnoci).Meni si ti najlepsa.Bas si lepa."
I zalepi mi opet socan poljubac.
Smejem se postidjena od komplimenta,iznenadjena.Cudo od deteta.
"A sta ti radis?"
"Neke dosadne poslove,ali eto i pisem price."
"Kakve price,ajde ispricaj mi jednu?"
"Pa nisu to bas price za decu",pravdam joj se ja,"vise su onako za velike ljude.Price i pesme,mozda procitas kad porastes."
"Aha.Pa ajde ona pisi nesto o meni kako sam Snezana i ono za patuljke."
"Hocu obecavam ti,a ti budi uvek tako pametna i lepa devojcica.Vazi?"
"Vazi."
Do kraja veceri smo plesale,jele,skidala sam joj svaki balon koji je zelela,coktali su neki oko nas u znak neodobravanja sto kvarimo dekoraciju.Mi smo se kikotale i vezale balone na kikice,oko ruke,za snalicu..."
Rastadosmo se u nekoj guzvi,pogledima smo se uhvatile dok je nju tata unosio u auto,a ja ulazila u drugo.Namignula sam joj.I ona je meni,onako nespretno sa dva oka.
Nepoznata devojcica,koji nikad vise verovatno necu sresti.Nadam se da cu mozda ostaviti neki trag u njoj,da ce juriti svoje snove,putovati,biti srecna i da nece nikada pristati ni na sta manje sem ljubavi,one vanvremenske ljubavi koja je iznad papirologije,obzira,vremena,dugovanja,okoline i balkanskih pravila.Da ce sama krojiti sopstvenu srecu.
Da,ja sam ona koja vam kvari decu na okupljanjima.Ako zelite krotke kceri,bez velikih snova i ideala,koje ce se pametno udati slusajuci iskljucivo razum,koje ce ceo zivot biti pitke kao bistre recice,koje nece jurisati na vetrenjace,i zadovoljiti se samo mrvicama od zivota...drzite ih podalje od mene.
Kako god...malena evo je prica za tebe kako sam i obecala.Ko zna,mozda je jednog dana i procitas...
Vanji.
