Majstor i Margarita
"Nisam Majstor kratke forme...a ni ti nisi Margarita.Pa ipak srecno ti punoletstvo..."
Napisao je.I otisao iz mog zivota ostavivsi pustos.
Majstor licno.
Muskarac koji je ostavio najsnazniji pecat na mene,zbog koga sam postala ono sto jesam danas.
Moj mali veliki privatni Bog.
Najlepsi,najzgodniji,najpametniji,najobrazovaniji,muskarac sa velikim M u svakom smislu te reci.
Ne,nismo bili ljubavnici.Nikad.
Upoznala sam ga u gimnazijskim danima,ja pticica koja nije umela leteti,kljucati,pevati.Ja dete u svakom smislu te reci.
Bio je prilicno stariji od mene,iskusan,nacitan,uzbudljivo odrastao.
Komsija koji je ziveo stan ispod mene.
Ujutru,cim bih ustala legla bih na parket,onako na stomaku,opustila ruke niz telo,stavila uho na patos i slusala...
Slusala ritam njegovih bubnjeva,njegove korake,njegov glas...osecala ga kako zivi,dise i postoji tu ispod mene.
Samo moj,a nikad moj.
Divila mu se,upijala ga,obozavala...zelela da postanem kao on.Da budem ista kao on.Da steknem njegovu mudrost,da se naucim da budem sigurna u sebe,da me jednog dana ljudi gledaju i dozivljavaju kao njega.
Prostorija u koju on zakoraci,pretvara sve muzjake u Betu,jer osete da je usetao veliki Alfa.Nema borbe,cista predaja nadmocnijem.
Zene ciji se pogledi zaustavljaju na njemu,gladno ga gledajuci,upijajuci svaku njegovu rec,nesvesno namestajuci frizuru,izbacujuci sve adute koje imaju u zelji osvajanja Alfe.
Ja sam bila dete.
Jedno jutro sam ga gledala sa terase kako vezba u parku,a on me je samo okrznuo krajickom oka i pozvao me rukom "Dodji!"
I ja sam sisla kao da je to najnormalnija stvar na svetu.Tako sam ga upoznala.
Gledao me je kao deriste,kao drago deriste koje ga je zasmejavalo,nekako smo srasli jedno uz drugo.Poceli se druziti.Cisto i nevino.Drugarski.
Pocela sam citati knjige znacajnih i velikih pisaca samo da bih njega impresionirala.Zatim sam se nepovratno zaljubila u knjige.Pa filozofiju.Onda u umetnost.Uveo me je u dobru muziku,u dobar zvuk i ritam...i moje srce je pocelo udarati u ritmu njegovih bubnjeva.Kao pravi Majstor uvodio me je u svet,kao u zemlju cudesa,ucio me je vrednostima,davao mi snagu,hrabrio me...ali bez ijedne lepe reci ikada,radio je to na sebi svojstven nacin.
On udaljen i hladan,sa savrsenom samokontrolom,koji ne pruza niti jednu emociju,vodio je mene Vrabca Ludog kroz zivot.
Zimi me je vodio na sankanje.
Setali smo skoro svako vece,kad sam uspevala da ga ukradem od celog sveta koji mi ga je otimao,koji mi je zbog njega postajao suparnik.
Samo setali i pricali.Satima pricali.Mesecima pricali.Godinama pricali.
Ucila sam od najboljeg.Majstora licno.
Koliko sam samo suza isplakala kad sam ga vidjala sa drugim devojkama,sa drugim zenema,lepim i odraslim,doteranim i nasminkanim,onima koje umeju da se ponasaju,umeju da pricaju,koje su sigurne u sebe.Kako sam ocajna bila,koliko ljubomorna,besna zaklinjala se sebi da se necu vise druziti sa njim,pa vec sledece vece u 21h kad zazvoni na moj interfon trcala ko luda niz stepenice.Jednom sam se prosula tako,da sam celu noc trpela bol u clanku,ne zeleci da ga se lisim te noci zbog nesnosnog bola uzrokovanog mojim smesnim letom niz stepenice.Sva sreca da nije video,jer moj ponos bi boleo mnogo vise nego povredjen clanak.
I prosle su godine.Zavrsavala sam gimnaziju...
Zivela i disala za dane provedene sa njim,za mrvice paznje koje bi se udostojio da udeli meni malenoj.
A onda je odselio... pa smo se udaljili...
"Ne licim ti valjda ja na pedofila"...rekao mi je jednom.Da mi stavi do znanja.
Pa je dao moj broj telefona jednom drugu,sa kojim sam odbila da se vidim.
Ruzno je zavrsilo.
"Nije valjda da ti mislis da moze nesto biti izmedju vas,on nikada nije bio niti ce biti zainteresovan za tebe,ti si za njega klinka",rekao mi je taj njegov drug valjda da me povredi za to sto mu ranih sujetu,ne zeleci da izdam svog Majstora.Dostojanstvena do kraja.
Onda je nazvao on,besan i ljut zbog situacije koja se desila...
"Nisam Majstor kratke forme,a ni ti nisi Margarita..."
Tako je zavrsilo.
Te godine je pronasao devojku na moru koja je bila moje godiste.Te godine je jedna Tamara imala onog kojeg sam ja zelela najvise na svetu,i to bas one godine kad je meni bio najpotrebniji.Jedna Tamara.
Mnogo je vode proteklo...mnogo godina,14 leta...od tog leta kad je otisao iz mog zivota.
Ostavivsi trag koji nikada ni jedan drugi muskarac nije mogao nadmasiti niti izbrisati.
Moja mera.Moja mera za sve.
Onaj koji me je ucio,koji me je obelezio,koji me je mnogo cime ucinio osobom kakva sam danas.Neko koga sam mozda stavila na pijedastal ceznje,nevinosti,zahvalnosti.
Upamtila sam smo ono lepo.
Godine koje su dosle donele su mi zivot...Zivot.Casto pogresne izbore i poraze,ali i lepe momente ciste srece.
Ceo jedan zivot bez njega koji je prosao.
Zivot sam nekako i podelila na Unu pre njega...I Unu posle njega.Ni sa kim nikada nisam bila tako slaba,tako ranjiva,tako smesna,tako dirljivo zaljubljena.Gledam jednu nasu zajednicku fotografiju,posmatram tu dragu devojku pogleda progonjene srne.Sve se vidi na mom licu.Sve se cita na mom licu.
Nakon njega navukla sam masku za sve druge muskarce,naucila kako da budem zena,kako da budem ratnica,da ne budem nikada tako ogoljena do srzi.
Sretali smo se kasnije...u prolazu,u razmacima po nekoliko godina.
Njegovo Visocanstvo Maestro...nedodirljiv i proracunat u svakom momentu.A onda sam prestala da ga srecem...mozda ga nikada vise i necu sresti.
Danas osecam samo veliku neznost kad pomislim na taj period,na dane kad nam se cinilo da mozemo promeniti svet...kad je sve izgledalo tako dostupno,tako lako,na dohvat ruke...
Ovo je nesto sto mu dugujem.
Nesto sto dugujem sebi.
Majstoru od Margarite.