Brod u boci

Beograd.

Dan zena 8. Mart.

Spic kada svi idu sa posla.

Sedim u gradskom prevozu i idem da se vidim sa dve posebne dame.

Snazne zene.Zmajeve.Prvu damu bloga Sanjarenja.Predivnu Miru Kuglof.

U ovoj prici necu vam otkriti tajnu kako smo se lepo druzile.To je neka druga prica.Prica u kojoj Gospodin K. iako malo prica u strahu od mojih prodiranja u dusu,ne moze sakriti od mene svoje lepe manire i savrsenu paznju i beskrajnu ljubav i divljenje prema dami cije kese tako ponosno nosi i cuva.Kaput pridrzava.Kao malo dete ocarano slusa divne price voljene mu zene.

Ovo je neka druga prica...

Beogradske ulice.

Jedini dan kada u autobusu ili na ulici mozes videti zenu ili muskarca kako nosi cvet.

U jednoj zemlji,na brdovitom Balkanu,retkost je i sramota obradovati voljenu zenu,sestru,majku,baku bar jednim jedinim cvetom.

Namrgodjena lica koja kupuju taj cvet u celofanu od ulicnog prodavca,proklinjuci 8.mart,racunajuci koliko su kvota za te pare mogli odigrati.Kutiju cigareta kupiti.Dva litra soka.Ma pljeskavicu u somunu sa lukom pojesti ko ljudi.

"Eh te zene,eto im njihova emancipacija,kad ce one nama nesto kupiti?Glupo cvece koje moram nositi ko kreten po gradu.Jos treba neko da me vidi,da mi se podsmeva iz ledja.Trebaju me videti kako nosim glupi cvet kroz autobus ili kupujem parfem u parfimeriji,uzasno smrdi kad udjes tamo,pa cu kupiti bilo sta da skinem sa grbace.Ali muski cu izdrzati.Ovako premoren sa posla i gladan,odrobijacu taj 8.mart.Najradije bih ga prespavao."

Da,da eto malkice zavirih u mozak mnogih muskaraca danas.

Nazalost,vecina zena videce taj jedan cvet u celofanu samo na ovaj dan.Iako nametnut.Odradjen.Odrobijan.Sto puta proklinjan.To je njen jedan jedini cvet u godini.

Stavice ga u najlepsu vazu sto ima u kuci.Nasuti svezu vodu.Koju ce menjati svakog dana.Podrezivati stabljiku.Da sto duze potraje.Kad pocne da se susi,stavice u stranice omiljene knjige.Da je ispresuje.Da njom ostatak godine obelezava stranice knjige dok cita o uzbudljivim avanturama.

Toga dana hodace na prstima kad dodje sa posla da ne probudi muskarca,koji je taj isti cvet kao heroj iz rata doneo,pa spava vidajuci rane od bitke.Umoran od te teske i odgovorne obaveze.

Ona nece spavati,iako je radila isto,cak i vise nego on.Izvadice najlepsi komad mesa koji je cuvala u zamrzivacu.Ispeci ce krompir.Spremiti supu.Prirediti salatu koju on voli.Ponosno skuvati puding koji je mogla priustiti,razredjujuci mleko sa vodom,u nadi da on to nece primetiti.Mora se brinuti o kucnom budzetu.

Izvadice na astal novi stolnjak.Salvete koje su joj ostale od slave.

Naravno, on i deca ce dobiti lepe komade mesa,a ona ce lagati da drzi dijetu pa ce jesti samo krompir.Krisom ce posle pojesti ono sto je ostalo od dece,masniji deo mesa koji deca ne vole.

Kao pehar ce nakon rucka izneti puding podeljen na tri dela...ona pogodite,drzi dijetu naravno!

Ranjenik ce primiti cinijicu pudinga uz komentar zar nije mogla spremiti kolac,a on se toliko zrtvovao zbog nje danas.Prave zene sigurno u drugim kucama daju svojim muzevima kolace toga dana.Naravno smazace puding u dahu.Pa ce zadremati uz utakmicu,gundjajuci kako je za taj prokleti cvet mogao uraditi jos neku kombinaciju viska,jer danas eto igra Arsenal...bar siguricu da je imao.

Ona ce ogrebati ostatak pudinga sa dna serpe.Da se zasladi.Oprace sudove.Uredno ce vrati novi stolnjak da ceka nove prilike.Stavice vaznu sa dragocenim cvetom na sredinu stola.Nezno ce ga dodirnuti vrhom prstiju.

Nesto samo njeno.Njen dan.Njen cvet zbog koga se  on,heroj, toliko morao potruditi i zrtvovati...

Nazalost ovako je izgledao dan mnogih zena danas.I mnogih mucenika i heroja danas.

Nametnuti dan.Nametnuti cvet.

Ali rucak koji se podrazumeva da ce se skuvati.

Dragi muskarci...nemojte se muciti.Ne dajte da vam se bilo sta namece.Jednostavno ako se tako osecate,prodjite pored cveta u celofanu kraj ulice.Uzasno bi bilo da vas komsija vidi.Ili jos gore drugar iz kladionice.Za te pare lepo odigrajte kombinaciju.Stanite kraj kioska i kupite pljeskavicu.U somunu.Sa puno luka.

Postedite je bar taj dan da kuva rucak.

Sve sto ne dolazi od zelje,iz srca i duse,sa inspiracijom i ljubavi bedna je groteska.Mucenje.Privid.Cemer.Sami sebi pljunemo u lice.

Ako nikada ne osetis sam,bez povoda, iz srca, da obradujes voljeno bice.Zenu.Majku.Sestru.Baku.Tetku.Nemoj ni danas.Budi dosledan sebi do kraja.Muskarcina.

...Ovo sto cu sada opisati,isto je stvaran dogadjaj iz zivota na brdovitom Balkanu kao i ovo prethodno napisano...

Vozim se u autobusu da se vidim sa dve posebne dame.Autobus prepun.Guzva.Uglavnom gledamo kroz prozor.Moju paznju privuce mladic koji nosi ogromnu korpu u kojoj su, odokativno se vidi,101 ruza.Ruze crvene.Jedna bela strci prkosno.

Zastoj je pa autobus stoji u guzvi.Posmatram.Ne,ne ne posmatram vise njega nego zene oko mene da vidim reakciju.I sve poput mene gledaju ga zamisljeno.Sve oci su uprte u njega.

Nosi korpu ruza ulicom,izmedju automobila.Tu dragocenost kao suvo zlato.Znam kosta malo bogatstvo.Preterano u ovoj nasoj zemlji ponizenih,nezaposlenih i siromasnih.

"Ih lako je njemu,kupovao bih i ja da imam para",komentarise mladic koji vidi svoju devojku da gleda u taj prizor.Mladic inace sedi na sedistu,devojka stoji pokraj njega.Vidim da on nosi skupe Nike patike sa vazdusnim djonom.Najnoviji model.

Gledam ponovo mladica sa ruzama.Skakuce izmedju automobila.Skupljen po ovoj zimi u nekoj bednoj teksas jakni.Prilazi svom automobilu.Otvara zadnja vrata i polako stavlja korpu cveca na zadnje sediste.Automobil je drndavi jugo napola zardjao.Kosta kao patike onog mladica.Kao korpa te 101. ruze.

Pokusava da upali.

Autobus se polako udaljava.

Okrenem glavu i vidim kako i dalje vergla,dok mu nervozni vozaci sviraju da se skloni.

Sa mukom jugo se pali i polako isparkirava.

Desilo se to danas u Beogradu.U ulici Despota Stefana,bivsoj  29.Novembra.U 15 h.Na danasnji dan.

Nekako sam sigurna da ce taj mladic posvetiti paznju svojoj dragoj svaki dan a ne samo danas.Podelice jednu kafu za poneti,ali on ce od toga napraviti paznju.Izvuci ce iz dzepa cokoladicu Zivotinjsko carstvo kad se ona bude smrzavala cekajuci ga da upali tog jugica.Reci ce joj da je lepa kad bude prehladjena,tuzna u pocepanoj trenerci.Skuvace joj supu iz kesice i ispeci jaja na oko kad se umorna i gladna dovuce sa posla.Pokrice je cebetom kad zaspi na kaucu i iskljucice sve zvuke telefona da je neko ne probudi.

Zagrlice je sledece godine na ovaj dan i izvadice dve pljeskavice,jedino kupljeno na taj famozni 8.mart.Pojesce te pljeskavice i ususkati se na kaucu kao da ceo svet ne postoji oko njih.

Samo u takvom svetu ja umem da zivim,i dok god sanjam snove o takvom zivotu umecu ujutru da ustanem iz kreveta.

Hvala nepoznatom mladicu koji mi je danas izmamio osmeh na lice.

Hvala divnim damama i jednom gospodinu koji su mi ulepsali dan svojim drustvom.

Prodje i taj 8.mart.

Idem da skuvam caj,pojedem parce kuglofa koje sam dobila na poklon danas.

Srecna sam.

Uprkos svemu...tako je divno biti zena.I nije mi potreban muskarac da bih se osecala posebno i cenjeno.

Bilo je hladno zimsko jutro. Nedaleko od ulaza u podzemnu železnicu u Vašingtonu jedan čovek je svirao violinu. Izveo je šest kompozicija Johana Sebastijana Baha za 43 minuta. Za to vreme, pored njega je prošlo nešto više od hiljadu ljudi. Većina njih žurila je ka svom radnom mestu.

Tri minuta nakon što je počeo da svira, primetio ga je jedan sredovečni čovek i usporio korak, pogledao muzičara, pa u svoj sat i otišao. Minut kasnije, violinista je dobio prvu napojnicu. Jedna žena je, i ne osvrćući se ka njemu, u kutiju od instrumenta ubacila nekoliko kovanica. Nedugo potom, jedan mladić se naslonio na zid preko puta violiniste i odslušao deo Bahove partite u D-molu. Naglo je pogledao na sat i užurbanim korakom nastavio ka željenom cilju. Bilo je očigledno da je kasnio na posao.

Zatim je naišao jedan trogodišnji dečak koji je, iako ga je majka požurivala, zastao i pažljivo promatrao violinistu. Nije se opirao kada ga je majka povukla za ruku, već je mirno nastavio dalje, ne skrećući pogled sa muzičara. I nekoliko druge dece je primetilo violinistu, ali su ih roditelji, i to bez izuzetka, primorali da krenu dalje.

Tokom 43 minuta, koliko je svirao tokom jutarnje špice u metrou, samo šest osoba nakratko je stalo i poslušalo muziku. Dvadesetak ljudi mu je dalo novac, ali niko od njih nije imao vremena ni želje da čuje šta svira. Violinista je zaradio 32 dolara i 17 centi.

Niko nije primijetio kada je prestao da svira. Nije se čuo aplauz niti ijedan znak zahvalnosti. Niko ga čak nije ni prepoznao, a bio je jedan od najboljih svetskih violinista.

Džošua Bel je tog hladnog januarskog jutra na Stradivarijevoj violini, vrijednoj 3,5 miliona dolara, odsvirao najkomplikovanije muzičko delo ikada napisano. Samo tri dana ranije, Bel je nastupio u prepunoj sali čuvene bostonske dvorane. Koncert je bio unapred rasprodat, iako je najjeftinija karta bila skoro 100 dolara.

Ovo je istinita priča. Belov nastup u metrou organizovalo je nekoliko novinara uglednog američkog lista “Vašington post” kako bi saznali nešto više o ukusu i prioritetima svojih sugrađana i na osnovu toga utvrdili kolika je zaista moć njihovog opažanja. Jer, ako nemamo vremena da stanemo i poslušamo svetski poznatog violinistu dok izvodi jedno od najboljih muzičkih dela, koliko drugih lepih stvari propuštamo u životu?

Britanski pisac Džon Lejn, autor bestselera „Lepota beskraja: Umetnost svakodnevnog života“, smatra da je glavni problem savremenog društva nedostatak percepcije lepote koja nas okružuje. On tvrdi da ljudi mogu da je prepoznaju, ali im, u svakodnevnoj borbi za boljim životom, postaje nevažna i daleka.

“Danas, nažalost, pogrešni prioriteti zasenjuju lepotu življenja”, kaže Lejn.

Za razliku od njega, novinar Džin Vejngarten, koji je i inicirao ovaj eksperiment, upotrebio je Kantovu teoriju o lepoti i zaključio da ljudi opažaju univerzalno lepo samo u optimalnim uslovima. On, naime, smatra da bi se ti isti ljudi, ukoliko bi samoinicijativno prisustvovali Belovom koncertu, bez dvoumljenja divili njegovoj virtuoznosti. To je potvrdio i njemački muzikolog Teodor Adorno, rekavši da će nam se uvek više svideti koncert, za koji smo uredno platili ulaznicu, nego muzika koju smo tom prilikom čuli.

Ujutru uz prvu solju nes kafe...

dok palim svoj racunar da vidim sta se desava u Blogogradu...

 i kako nas cuva Andjeo Cuvar...

i kome je danas svojom paznjom ulepsala dan...

i ucinila da se oseti vrednim i srecnim...

Ko je ona?

Znam da voli ples.

I bele ruze...

Da najvise na svetu voli svoja dva mala potomka,za koje zivi i dise.

A da je zahvaljujuci njoj na svet doslo mnogo srecnih i zdravih mladunaca.

Da je okruzena sa mnogo prijatelja koji je vole...

Da uziva u citanju,sama pise, a bogami je i inspiracija nekim pesnicima...

Dama koja hrabro koraca kroz zivot,glave visoko podignute...

Uziva u putovanjima...

dobroj hrani,pa je i odlicna kuvarica...

sladoledu u lepom drustvu...

i tamburasima na uvce...

Sta god joj zivot donese,nikada se ne predaje...

I kad je zivot surovo samara,kad je umorna i dodje joj da vristi na ceo svet...

i potreban joj je neko da je utesi i zastiti od celog sveta...

a da to ne bude samo mali mis koga ce morati da nosi na ledjima...

Nego pravi i dostojan saputnik...

Koji ce je drzati kao malo vode na dlanu...

Jer ona zasluzuje samo najbolje...

Ona je dobar covek.

Divna zena sa osmehom deteta.

Plemenita  dusa.

Andjeo cuvar i prva Dama Bloga.

Sigurna sam da je svakome ovde pruzila toplu rec podrske i dobrodoslice.

Nasa draga...

Sanjarenja.

Dugo vec pokusavam da pronadjem posao.U zemlji Srbiji.Na brdovitom Balkanu.

Sa diplomom u ruci,savrsenim znanjem engleskog uz odlican rad na racunaru.Saljem CV,obijam pragove firmi.

Da razjasnim.

Nemam uticajne roditelje,prijatelje niti rodjake da me uvale.

Nisam clan ni jedne politicke stranke.

Nemam mocnog svalera da me privali kod nekog svog duznika.

Kako sam samo naivno verovala da je moguce sve posteno i po zasluzi.Posteno uzeti diplomu,biti vredan i savestan,prijaviti se na biro i uredno pratiti  sve oglase za nova radna mesta.

Nisam od onih koji otaljavaju,izvlace se,gledaju na sat kad je vreme pauze ili kraj radnog vremena.Ocigledno da ovakvi kao ja najgore prolaze u zivotu.Moras biti lazljiv,bezobrazan,i imati obraz kao djon.

Na koliko sam samo razgovora bila.Ti razgovori i testiranja su tek prica za sebe.Gledam devojke bez manira,gore od sebe,nesposobnije.Budu primljene.Nekada me i ne obaveste o ishodu.Nekada prodjem,i bas kad se ponadam da ce se nesto promeniti,provuce se neko drugi.

Devojke koje se ocenjuju kao meso u nekim firmama.Omalovazavaju.Tretiraju kao poslednje smece.Procenjuju te cesto polupismene sekretarice,sto puta gore od tebe.

U jednoj renomiranoj firmi sekretarici je potreban asistent i razgovara sa nama nadmeno.Gledam je sa crnom olovkom oivicenom oko usta,jeftinim dekolteom do pupka i krestavim neprijatnim glasom.Pogledam na racunar na kojem radi,tj. nabada svojim crnim spicastim kandzama i vidim da je ekran izlepljen papiricima podsetnicima gde joj je veliko slovo,gde Alt,Ctrl...Zemljo otvori se da propadnem...

I onda se pitaju zasto u ovoj zemlji ne ide sve kako treba,zasto lose posluju,zasto ne mogu da napreduju,zasto su tu gde su...Krive sve ostale,a niko da sredi stanje u svojoj kuci i svom sopstvenom dvoristu.

Red,rad,postovanje i vrednosti.Reci koje su odavno izbrisane iz vokabulara.

Nedavno sam konkurisala u jednoj osiguravajucoj kuci.

Cao dan su nas testirali...test inteligencije,licnosti,engleski jezik,na kraju razgovor sa direktorom lice u lice.Kazu obavestice nas.

Nakon dva dana zvoni mi telefon.Prepoznam odmah da je njihov broj.

-"Dobar dan,zovem iz te i te firme,pre neki dan smo razgovarali sa tobom oko posla."

-"Dobar dan izvolite",kazem.

Muski glas,predpostavljam da je to direktor sa kojim sam razgovarala.

-"Pa zovem da ti kazem da si primljena,i da te obavestimo kada ce da pocne obuka pre pocetka rada."

-"Hvala mnogo",kazem,"na raspolaganju sam Vam samo mi javite kada i gde".

-"Ti si Backova devojka jel tako?" kaze muski glas.

Ja sledjena.Milon misli kroz glavu.Iznenadjena.Sokirana.Vidim svoju kulu nade koja polako propada u vodu.Nemam pojma ko je taj Backo,a kamoli da sam mu devojka.

Zbunjeno odgovaram,pokusavajuci da sacuvam mrvice dostojanstva i nade -"Izvinite,mozete da ponovite?"

-"Pa ti si Backova devojka,zena...sta vec...jel tako?"kaze sad zatecen muski glas.

-"Nisam",kazem ja poslednjim trzajima dostojanstva u glasu.

Cujem ga kako se komesa,lista neke papire...

-"Uh pa zabunio sam se,nista onda."

Prekine.

Stojim sekund ne znam da li da zaplacem.Ili da se smejem.Ili da dam oglas u novinama "Trazi se Backo!"

Ocigledno danas da bi nesto postigao treba ti jedan Backo.

Zbog Backa i Backovih smo danas gde smo...ma bolje da ne nastavim...

Nema svrhe,mnogo je to ukorenjeno ovde da bi se tek tako promenilo.Backove devojke danas odradjuju posao cekajuci pauze za kafu,turpijajuci nokte,cekajuci kraj radnog vremena i platu,koja im je uvek premalena.

Cekajuci i loveci nekog novog i jaceg Backa koji ce im obezbediti da ih oplodi ili im otvori butik pa da konacno mogu spavati pola dana,ili sopingovati dok im dadilje cuvaju decu.

Ne vredi reci trositi,nego pokupiti delice samopouzdanja i nastaviti se boriti.Za bolji zivot.Za neke druge vrednosti.

Ali kako god mi bude,mogu glavu da dignem visoko,jer sam samo svoja i nikada niko na mene nece moci staviti etiketu "Backova svojina".

I krenusmo u hram.Da se poklonimo Njoj.

Najvecoj.Zbog koje ujutru ustanemo iz kreveta.Zbog koje disemo.Postojimo.

Da pruzimo svoj skromni doprinos.Da kazemo vec ispricano.

Da ocutimo ono za sta ne postoji rec.Da otkinemo komad svoga srca i pruzimo onaj deo nas  koji nikada niko pre nije dao.Nasu ljubavnu pricu.

Krenusmo da se poklonimo Njoj.Sa raznih strana.Preruseni u pajace,lekare,nastavnike,planinare,boeme,studente,vojnike,pisce,cistace,muzikante, ludake i svestenike.

Na ulazu ostavljamo svoje maske.Spustamo oruzje.Skidamo sminku.Cistimo blato sa prljavih cipela.Odlazemo kapute.

Ulazimo.

Docekuje nas ona.U punom sjaju.Veceras je zvezda veceri.

Ljubav.

Gospodarica i robinja.Gresnica i svetica.Prosjakinja i lepotica.Smeh i tuga.Tama i Sjaj.

Sve su to njena lica.Vidjali ste ih zavisno sa koje strane duge ste posmatrali svoj odraz u ogledalu.

Kao njeni cuvari docekuju nas On i Ona.

On pomalo suzdrzan,da sacuva ozbiljnost datog trenutka.I da sakrije decaka u sebi pred poznatim licima koja ga posmatraju.I sude o njemu.Nije poneo svoj sesir.Ali je prosvercovao stit.Radi odbrane.

Ona...nasmejana,topla,srdacna.Obasjava prostoriju kao dostojan predstavnik Njenog Visocanstva.Ljubavi.Voljena je.Ni jedna zena ne moze toliko da isijava kao voljena zena.A ona to jeste.Nema oklop,nema stit.Ipak,samo ja mogu da osetim njen pogled srne...koji tako uspesno sakriva.Devojcica koja je naucila.Ipak cuva negde svoja tri trna da je brane od sveta...

Prilazimo.Pronalazimo svoj kutak.Gledamo jedni u druge krajickom oka...

Boze...pomislim...ko su ti ljudi?Odakle su dosli?Koga su oni nekada voleli,koliko su patili?Da li su srecni?Da li nocu placu u svojim krevetima?Ili piju vinjak u kafani?I cute.Pozelim da saznam pricu svakog od njih.Da li su uspeli dokuciti ljubav?Da li su tuzni?Da li su zatrovani zivotom koji ih je lomio?Ili su ipak sacuvali dusu?

Mi smo kao reka,kao mali potoci sto smo se slili te noci u more.Da otkinemo delic sebe i pruzimo kao dar ljubavi.Neko ce pruziti ranjeno srce.Koje krvari.A neko lazni deo jer srca nema.

Covek koji glasno priziva ljubav,prvi se oglasio.Udario na sva zvona.Cisto.Odlucno.Isklesane reci o ljubavi,izbrusene,sjajne.Kao da nije stvarna ta ljubav.

Zena koja zeli da se vrati u staru ulicu...da ozivi svoju ljubav.Koja se nada.

Promicu...siluete muskaraca i zena.Iskusni  znalac,cije reci kao mac seku vazduh u prostoriji.

Stidljivo se jave i oni koji su prvi put tu...osete se pozvanim da iskazu postovanje Njoj Velikoj.

Jer su voleli.I bili su odbaceni.

Mlada zena koja ne veruje vise pesnicima...

Mladic na kome je ljubav duboko utisnula zig epilepsije.

Poneka zena,koja je odavno zagubila ljubav negde izmedju opranih casa,skuvanih ruckova,i sasivenih dugmadi...dvoumi se da li da cita...jer poslednje reci ljubavi pisane su u studentskim danima.Ima li pravo?Dvoumi se...Pogleda u Nju,Cuvarku ljubavi koja je okupa osmehom i snagom i recima...Citaj,citaj ljubavnu...I ponovo izviri studentkinja,zablista iz prasine opeglanih kosulja i podgrejanih vecera.

Stari satiricar koji za inat nosi vedru zelenu boju dzempera.I on ima pravo da se oglasi...ako nista zbog velike ljubavi prema svom starom automobilu koga vozi jednom rukom...jer drugom drzi vrata da ne otpadnu...

Smenjuju se lica ljubavi.Svako otkida deo sebe i prilaze dok nas vodi topao glas nase Cuvarke Ljubavi uz neznu muziku iz pozadine.

Muzika koja nekog nosi na krilima.Ali nekome i zasmeta jer ne sluzi se njegova prica uz zvukove klavira.Necija tuga lepse zvuci uz tisinu.

Ljubav muskarca koja sjaji u krugu dvojke.

Preglasni...Jedva cujni...Poneko ponesen zanosom zagubio negde secanje o njoj...

Mladi covek koji pokunjeno pruza deo svog srca,jer mu fali njegova Inspiracija.Da ga inspirise.

Mlada zena,uplasena trnova ruzica koja velica svog princa...neka tuga,neki strah koji ne moze prikriti savrsenom pojavom.Nesto u njoj sto tera na razmisljanje.I ona daje komad sebe misleci da je bas to ljubav.Obozavanje drugog bica.

Jedan planinar,vizionar kome je svet lepse mesto za zivot kroz objektiv.Price obojene beharom i malim grafikama aktova.Potstaknut Cuvarkom Ljubavi.Daje delic potisnut iz nekog drugog zivota dok se sprema da osvoji vrhove i vulkane lepseg sveta obojenog  kaleidoskopom njegovog objektiva.

Nasmejana zena koja je Slusalac.Draga.Dobra.

Svako ima svoju pricu...Ja pruzam samo jedan Trenutak.Samo moj.

Otkidamo komad po komad...krunimo vece na izdisaju...

On,Cuvar ljubavi.Sa svojim stitom zbog ljubavi koja kao takva nema prijatelje.Ili retke.Koji se brani od strelica koje mu celo vece bacaju u lice...Male iglice koje su provukli kroz kapije hrama i kao decaci iz poslednje klupe dobacuju mu na casu knjizevnosti samo zato jer je pronasao nesto sta oni mozda nemaju.Hm...Bodljice zavisti koje su pratilac Ljubavi.Pruza deo duse, kao svoj prilog, odvazno,kao prkosni decak koji se pretvara da ga ne dotice sto mu se drugari podsmevaju jer je vezao pertlu jednoj garavoj maloj na velikom odmoru.

Na posletku...Ona.Cuvarka Ljubavi.Isijava toliko da uspe da zaslepi one koji nisu navikli.Na svetlost.Nju ne doticu strelice.Ona ne vidi poglede koji joj zavide.Zato jer ona nosi ruzicaste naocari kroz koje je svet lepo mesto,a kroz njih ne dopire tama.Ona se trudi da zadrzi pogled u ogledalu,i osmeh koji ju je docekao.Da ga zaledi.Sacuva.U ritmu rumbe.Otrgne od svih.Velika,mala devojcica  koja nikada nece odrasti ali i nikada nece ostariti.Ni posiveti.Ona je ruzicasta.

Kao Ljubav.

I razidjosmo se...neprimetno kao sto smo dosli.

Neki su uzeli svoje kapute,navukli ponovo maske pajaca,pijanaca,lutalica.Uzeli svoje oklope i kacige,strele i lukove...Neprimetno izasli.

Svako u svoj stvaran zivot.U kojem cekaju demoni i poneki andjeli cuvari koji nam cuvaju ledja.

Svako u svoju tugu,svoje probleme,draga lica ili poneki veseli repic koji ih srecno docekuje na vratima.Nekoga zagrli praznina.

Izgubismo se u mraku...ali sa istim sjajem koji isijava iz ociju.Da li je to sjaj zbog srece,ili toplog doma koji ceka,ili pak kafane,ili ogovaranja koja tek cekaju...e to je vec duga prica.

Razidjosmo se.

Ona je ostala.Ljubav.

Od nas samih zavisi da li ce krenuti za nama...

Jednom davno u jednoj sumi,zvanoj Blogogradska suma, zivele su zivotinje koje su se u njoj druzile,smejale,plakale i delile zajednicki zivot.Bile su srecne u toj sumi,posto su mogle da budu ono sto jesu,nisu morale da se pretvaraju i mogle su u njoj da skakucu do mile volje,ili jednostavno da se povuku i dremaju iza nekog starog panja posmatrajuci druge zivotine kako zive svoj zivot.I tako ucili jedni od drugih,radovali se tudjoj sreci,tugovali nad tudjom tugom prepoznajuci sebe u mnogim pricama.Ziveli cudni sumski zivot,ne osluskujuci sta se desava u stvarnom svetu.

Jednoga dana,kraljica sume Sanjarenja odluci da je doslo vreme da povede svoje drugare u spoljasnji svet.Posto je najhrabrija,i srce u dusa Blogogradske sume,jednog jutra je jednostavno ustala i rekla:"Drustvo spremajte se,vodim vas na jedno mesto,nema pogovora,vreme je da malo prosetamo van sume.Ovih dana nema valcera ni putovanja tako da vam ne gine da idete sa mnom u avanturu."

Znate,ona je prava pravcata Bela lavica,istinska kraljica tako da ostalim zivotinjama nije ostalo nista drugo nego da se pocnu spremati za put...

Prvo sto im je trebalo u druzbi dostojnoj spoljnog sveta bila je jedna zivotinja koja je hrabra i neustrasiva,i naravno ima snazna krila da ih vine visoko iznad Blogogradske sume.Nema sumnje,pravi izbor je nas jastreb koji stiti nebo,Krilaandjela...ali da stvar bude jos bolja dosao je uz pojacanje jedne Inspiracije koja mu jaca krila i daje snagu da leti jos vise u nebo.Prvi clan delegacije,dakle,jastreb uz jastrebicu.

Nakon jastreba,dosao je red na zivotinju koja vlada vodenim prostorom.Neustrasiva,nesputana,koja pliva slobodnim stilom morskim plavetnilom i ne plasi se duboke vode.Tanjana.Divni delfin,koji ima snagu,daje osmeh drugim zivotinjicama i pokazuje im da koliko god veliki talasi bili,i pretili da nas potope...uvek treba plivati i boriti se.

Dobro u vazduhu imamo igraca,u vodi imamo igraca,potreban je jedan hrabar i neustrasiv Stepski vuk,koji se ne plasi da koraca sumom,stiteci svoju vucicu i malog i vuka,pokazujuci ostalima da je moguce izaci iz sume i ostvariti svoje snove.Uz njega se ostale zivotinjice osetise malo spokojnije,i dobise veru da ce i one jednog dana naci savrsenu ljubav.Poseban je taj vuk. Jedinstven.Dobar,iako drugima moze izgledati opasan,verujte da nije.

I ohrabrise se nasi drugari,stekose polako snagu ali bi im potrebno i malo dodatne mudrosti pa u pomoc pozvase mudru sovu,jednu Tanju koja pise divne pesme,i bas je prava ozbiljna pesnikinja,smerna mudra sova,verujte na rec.Pravi predstavnik i pojacanje.

Uveca se mala druzba,i pretvori u pravu malu armiju.Fali samo osmeh.Idealna je za to nasa Vesela,koja kao mala vesela veverica skuplja svoje pesme kao lesnike,i nesebicno ih deli sa ostalima.I upamtite...ne voli zutu boju.Nikako.A ima i zastitnika,zbog kojeg u poslednje vreme slabije pise,ali oprosteno joj je.Zbog osmeha koji je zarazan.

Ko fali u druzbi,ko fali?A bez mede ste mislili da krenete,a drustvo?Ma sanse nema,medo je car sume i vole ga sve zivotinje,jer je najsnazniji,jer im razvlaci osmeh na lice i daje dobru,pozitivnu energiju celoj druzbi.Suky.Druzba bez mede je kao suma bez lisca,dosadna i prazna.Medo bas zna sta radi,pise ko veliki,prave ozbiljne price...i ume da plese,cula sam, pricala je cela suma,verujte mi na rec.

Znaci druzba je tu...prebrojava nas Bela lavica...Krila...tu su,Delfin,Vuk,Mudra sova,Veverica...ko fali?

"Ajde Una sta se skrivas",viknu Lavica,"stvarno si pravi mis,izlazi pa da krecemo".

"Nemojte mene,ja sam mala,a vi ste veliki,samo cete me zagubiti negde,zastajacete zbog mene.Ja sam samo mali mis,naspram vas velikih predstavnika sume."

"Ma znas da nema diskusije sa mnom",namignu mi svemoguca lavica,"a uostalom potreban nam je i mis,jer desi se ponekad da uplasi slona,pa ko zna,da nam se nadjes",viknu lavica,nestrpljiva da se dalje objasnjava,a i da ohrabri misa da se oseti malo vecim.

"Dobro,evo me upadam."

"Uh,pa stvarno je mali ovaj mis,pomislise ostale zivotinje...ali neka ga mozda i bude od koristi."

Druzba krece...

Sta je dalje bilo?Mislite da su uspeli van sume?Mislite da je to cela druzba na okupu?

Nema sanse.

Reci cu vam jednu tajnu,ali dobro je cuvajte...Postoji jos jedan clan.Zastitnik iz senke.Ako vam otkrijem nesto vise o njemu,moracu da vas eliminisem,a to naravno ne zelimo...ako bude hteo da vam se predstavi ucinice sam to jednog dana...do tada...razmisljajte o njemu...

 Hm...dobro,reci cu vam samo jos ovo...Doticni gospodin K. izjavio je ljubav nasoj Beloj Lavici,na najlepsi moguci nacin...napisavsi joj pesmu.

Da,da...pesmu,pravu pravcatu pesmu...

A sta je dalje bilo?

E bas necu da vam kazem...

Cica mica i gotova prica.

Blogeri na velikom filmskom platnu.Kad bi zivot bio film,koju bi ulogu najbolje odigrali?Svako od nas ima film za koji mu se cini da je snimljen samo za njega.Ili postoji neka licnost na filmskom platnu koja nas najbolje ume oslikati.Nas je odraz.

Kad bi blogeri bili filmski glumci,a ovaj blog film...Evo primicem rezisersku stolicu,zumiram...

Scena prva,dragi moji blogeri ovako vas ja vidim...

Sanjarenja.

Uloga kao stvorena za nasu dragu Sanjarenja je Ginger Rodzers.Osmeh.Energija.I ples.I Fred Astaire koji ce joj biti dostojan plesni partner.I zivotni partner.

Casper.

Casablanka.Nasa draga Ingrid Bergman,uz koju moze ravnopravno da stane samo Bogart.

Domacica.

Uz nju ide samo Ljubav u doba kolere.Zena na koju ceo zivot ceka jedan muskarac.

MiraKuglof.

Vivian Lee,veciti borac kroz zivot.Prohujalo sa Vihorom i jedini muskarac koji moze da je ukroti moze samo biti Clark Gable.Mislicu o tome sutra...

Mandrak.

Nas carobnjak koga moze docarati Indiana Jones.Veciti borac za pravdu.

Stepski Vuk.

Hrabro srce.Nista vise ne treba reci.Ratnik velikog srca.

Vilabezkrila.

Ceo zivot bore se u njoj...Razum i osecajnost.

Mazanjegova.

Njena ljubavna prica koja traje...

Talas.

Ribolovac koji kraj mora osluskuje talase cekajuci poruku u boci.

Krila andjela.

Ratnik i pesnik.Nespojivo?Ipak jeste...Gladiator.

Mesecina.

Trazeci savrsenu ljubav pod mesecinom...

Behappy.

Ponekad se iz prijateljstva razvije velika ljubav...

Tanjana.

 Zena koja mora da se bori sama sa svakodnevnicom,i pri tom ima volju da pomeri planine.

Jovan s.s.

Ulepsaj mi dan!Bloger kao u starim kaubojskim filmovima.Dobar,los,zao.

Nastasja.

Monica Belluci.Ko drugi moze nju da glumi?

Pricalica.

Nasa mudra Kleopatra.Vecita Elizabet sa ljubicastim ocima.

AnaM.

Putnica koja pronalazi svoju ljubav na putu gde se oseca zivom. Eat,Pray,Love.

Baladasevic.

Covek koji ostavlja najlepse komentare na blogu.Zar moze biti ista drugo nego glavom i bradom Kum!

Rez.

Cekamo premijeru.Uloge su podeljene.Film snimljen.

Pozdravlja vas UnaJedina sa svojom mackom,koja Doruckuje kod Tifanija.

Cipele...Svaka zena je garantovano slaba na cipele.Cipela nikad dovoljno.I vrlo interesantno da kad god krenemo na neki bitan dogadjaj stvarno nemamo sta obuti.Ili se to samo meni cini?Garantujem da nase blogere muskog roda ova tema ne zanima,pa ih necu ni spominjati.

Drage moje Blogerke...Cipele.Ja cu danas biti vas obucar,i spremicu za vas cipelice koje mi se cine da su idealne bas samo za vas.Da vidimo koliko sam pogresila...

Sanjarenja56.

Prva Dama bloga.Za nju naravno ekskluzivne.Ne mogu to biti nikako obicne plesne cipelice.Sanse nema.I to je malo...Plesne svakako.Obicne nikako.Moraju biti crvene.Naravno moraju biti unikat.Sa rucnim radom.Tek da se zna.Posebne.Jedinstvene.Christian Louboutin.

Domacica.

Mislili ste da moze proci bez cizmica?Crvenih cizmica?Naravno da ne.Ali ne one iz Borelija sto ih je gledala kroz izlog.Kakvi.Prvenstveno moraju biti udobne.Ravne.Nosive.Nasa dama voli da seta i da se oseca slobodno.Nadam se da ce odgovarati ove crvene Gucci cizmice.

Mira Kuglof.

Moraju biti zenstvene.Pomalo starinske.Jedinstvene.Klasicne.Bas kao ove Manolo crno bele cipelice na pertlanje.

Casper.

Nasa Skarlet O Hara...znaci neke vrednosti sto odavno traju.Kao sto je Chanel.Voli udobnost.Ravne.Belo za belog dobrog duha.Klasika.Nosivost.Lepota.

Nastasja.

Reci cu samo jedno.Sexy.sexy,sexy.Crno naravno.Sexy.Jimmy Choo.Zar moze drugacije za nju?

Poluuspavanka.

Za kisne dane nase Djoletove jedne cizmice za kisu.Za sanjarke.

Vilabezkrila.

Vilinske.Nezne.Lepo idu uz krila koja rastu.

Mesecina.

Za dragu devojcicu.Moderne.Udobne.Ugg sandalice.Plave kao mesecine.Idealne za sanjarke.

Behappy.

Sa nasu srecnu devojcicu vesele patike za svaki dan.

Didilend.

Gradska smizlica,slatka i snazna zena.Ma moraju biti roze.Moraju da imaju stiklu.Moraju biti zenstvene.Moraju biti Jimmy Choo.Nek crknu dusmani.A i odlicno idu uz one lisice.

AnaM.

Za nasu uspesnu poslovnu zenu.I ponekad djavolicu...kad ona to hoce.Znaci Djavo nosi Pradu.Znaci mora biti Prada.Moraju se uklopiti u poslovni stil i ceo dan na nogama.Pa evo...

Mazanjegova.

Ne znam zasto ali uz nju mi idu ljubicaste.Zenstvene na potpeticu.Nezna masnica.Mislim da ce joj ove Manolice bas cucnuti...

Vesela.

A za Veselu ne mogu biti ni jedne druge nego zute.Boja sunca i veselih osoba.Ona voli da se razlikuje.Voli da se oseca slobodno.Znaci ove zute Ugg cizmice da se oseti veselom i ususkanom.

Cicilly.

Ona mi je dala ideju za ovu temu kad je spomenula da hoce crvene cipelice od Sanjarenja.Ma uz nju idu ove zelene Michael Kors ko narucene.Mekana prevnuta koza.Bas za nju.

Drage moje dame,nadam se da sam vas bar malo zabavila.Ljubi vas vasa licna obucarka...

UnaJedina.

Veseljak koji nikada nece odrasti.Roze.Starke.To je to.Mada drage moje verujte da nosim u sebi toliko licnosti da u svakoj od vas pomalo prepoznajem sebe.I sve one cipele bih sa zadovoljstvom nosila.Zato sam ih i izabrala.U svakoj od nas cuci i devojcica i zavodnica i snazna zena.Na posletu,tako je lepo biti zena.Ako nista zbog ovih cipelica.Zar ne?

Borci protiv vetrenjaca.Svako sa svojom pricom.Svako toliko drugaciji,a tako slican.Ovako ujedinjeni u nasem Blogogradu objavljujemo rat gluposti,zlobi i primitivizmu i borimo se za ljubav.

Moji saborci,onako kako ih ja vidim.Sa par reci.I slikom,kako ih moja dusa vidi dok citam njihove clanke...

Sanjarenja56.

Crvene plesne cipelice.Bele ruze.Devojcica koja trazi svoj savrsen odraz u ogledalu.Sa nekim dostojnim da sa njom odigra valcer.Zivota.

Domacica.

Kejt koja je prezivela Titanik.Koja je imala snage da se bori za svoje snove.Scena zene pokraj svojih uokvirenih slika,sa unucicima,koja je naucila da jase konja.Scena kada se penje na ogradu broda sa prkosnim crvenim lakom na stopalima.Scena kada smogne snage da duva u pistaljku.Takav je ona tip zene.

Mira Kuglof.

Jaka.Slaba.Borac.Drugacija.Pravi magicne kuglofe.Zena ratnik.

Stepski vuk.

Slika Vuka koji trci sumom zeleci da pokaze svet i lepotu zivota svom malom vucicu.Otac i sin.

Mandrak72.

Carobnjak iz nekog davnog vremena superheroja i pravih vrednosti.Za svakog ima lepu rec.Buntovnik.Porodican covek.Divan pisac.

Vesela.

Slika osmeha i ptica koje slobodno lete.Nikako ne bi mogla da zivi u kavezu.I bez osmeha.

Mazanjegova.

Film sa Barbarom Strejsend koja je svoja,snazna i neukrotiva.Muskarac koji mozda nije dovoljno snazan da je ukroti.Njihova prica koja traje...

Mesecina.

Mala devojcica koja sanjari u noci mesecine i trazi svoju pravu ljubav.Pametno,dobro dete.

Behappy.

Veselo i drago bice cije su emocije kao na klackalici...od srece do tuge.Bas kao sto treba u tim godinama.

Nastasja.

Super sexy zena i kuvarica.Snazna.San svakog muskarca.Cast da bude pored nje ima samo King.

Casper.

Scarlet O Hara.Mislicu o tome sutra.Bori se i nikada ne odustaje ma kako tesko bilo.

Gastro City.

Duhovit.Lepo pise.Daje dobre recepte.Voli svoje prijatelje.

Didiland.

Neko od skoro ne blogu.Zena koja je naucila sta tacno zeli od zivota i jurisa ka tome.Snazna.

Cicilly.

Devojka koja voli sve da ima pod kontrolom.Vidim je sa knjigom i jabukom.Disciplinovana.Sebi postavlja ciljeve i granice.

Poluuspavanka.

Pronasla svoj mir.Postala necija Cela Uspavanka.

Vilabezkrila.

Vila koja nikako da shvati koliko vredi.I da joj ni jedan muskarac ne treba da bi dobila krila jer ih ona vec odavno ima.Sama od sebe.

AnaM.

Uspesna,ostvarena zena koja zna sta hoce u zivotu.

Djura77.

Djuro,nenamerno te izostavih,evo nisi trinaesto prase...Cini mi se da je neki spijun medju nama.;)

Pozdravlja vas UnaJedina.

Mali Remorker koji ceo zivot vuce velike brodove.Mali veseljak koji nikada nece odrasti.

Prvo da se od srca zahvalim nasem dragom saborcu Mandraku72,koji je glavni krivac za dogadjaje koji su usledili.Pod svodovima desetog sela,Zorana Plavsica... knjige koje su u kutiji krenule prkosno i ponosno iz Bosne uz junacko preuzimanje Stepskog Vuka,putesestvije nastavlja dalje ka Beogradu uz zavrsni udarac Sanjarenja koja je glavni organizator i eto tako se mala druzina,svako sa neke svoje strane,slila Pod svodove Moskve u renoviranju.Knjiga je u mojoj ruci.Sa posvetom.Meni.Osecanje...Neprocenjivo.

Sada znam.Sve ima svoje.U ovom svemiru neizvesnosti,ovakav trenutak dolazi samo nekoliko puta u zivotu bez obzira koliko zivota zivis.Trenutak kada sretnes dobre ljude,plemenite duse,kada ne moras da nosis masku,kada ti prija i da cutis jer osetis da se razumete.Potpuni neznanci.Koje srecem prvi put u zivotu i ciji lik ne poznajem.Iz nekog virtuelnog sveta gde cuvas ogoljenu dusu,bez celofana i maske.

Kako sam ih prepoznala pitate se?Po ocima smo se prepoznali.Kada se neke kockice mozaika polako sklope,i sve dobije neki svoj smisao.Kada pronadjes ljude nalik na sebe.

Da krenem od pocetka...

Vreme proslo.Pocela sam pisati blog,jer sam zelela da pronadjem mesto za sebe gde mogu napisati sta zaista osecam,nesto kao dragi dnevnice u detinjstvu.Stvorila svoj lik.Moje utociste.Susrela ljude slicne sebi.I kad sam krenula imala izricito pravilo,nikada ne mesati virtuelni i stvarni svet.Nikada ne izviriti iz sigurnosti ekrana.Zauvek ostati podeljena na Unu ovde i Unu tamo.Nikada ne smeju da se sretnu.Nikada.Te dve Une.

Samo eto,nikad nisam cula za ono "Nikad ne reci nikad."

Vreme danasnje.Gledam mail.Mandrak.Sanjarenja."Ceka te knjiga."Ma ne idem nikako govorim sebi.Nema sanse.Ne mogu.Imam tremu.To su ljudi koji ZAISTA PISU.Ja piskaram.Lutam.Trazim se.Oni su kao neka zvezdana bica,poznaju tajne svemira,pored njih se verovatno svako oseca malim,a ja ovakva kakva sam stvarna i obicna nisam naviknuta da budem sa ljudima ciji umovi rade tako ispravno i nepogresivo.Bice tu i drugi blogeri.Pravi pisci i pesnici.Ma ne idem.

Subota predvece.Hvatam sebe kako razmisljam sta da obucem.Ma ne idem nema sanse.Obuvam cizme.Ovako stoje stvari,idem samo da se prosetam i eventualno prodjem pored mesta zlocina.Necu uci.Nikako necu uci.

Izlazim iz kuce i osecam kako mi je utroba poskocila,ubod necega sto pocne u grudima i uplovi u stomak.Samo cu da prosetam,govorim sebi dok utrcavam u autobus.Ponovo ubod treme u stomaku.Trazim prazno mesto pogledom,kad sednem smiricu nervozu...ugledam ga.Sednem.Drzim tasnu u krilu.Vozim se.Gledam kroz prozor gradskog prevoza i pogled mi padne na osobu pokraj mene.Jednu osobu.Ne,dve osobe.Sedi nas troje!Shvatim da su sedeli zagrljeni mladic i devojka koju je on privukao ka sebi a ja sam onako pogubljena pomislila da je prazno mesto i sela pored njih.Oni zblanuto gledaju u mene ali ne reaguju.Verovatno im je u glavi da sam neka lujka zestoka.Skupljam delice samopouzdanja,ustajem kao da nista nije bilo i odlazim na kraj autobusa.

Mister Bin,ja sam najobicniji Mister Bin i stvarno nema sanse tek sada da upoznam te ljude.Samo ce se razocarati.Ne idem.Idem do prodavnice da se zgrejem i pogledam garderobu,da kao svako tipicno zensko skrenem misli.U stvari cu i da bacim pogled u ogledalo da vidim jesam li rascupana i razmazane sminke.Gledam neke torbe.Lepa bez od prevrnute koze.Hm...nije losa bas da vidim kako mi stoji.Stavljam rukavice u dzep od jakne.Stavljam torbu na rame pokraj moje i idem do ogledala da vidim kako mi stoji.Napravim tri koraka i osetim ruku zene koja mi hvata doticnu torbu sa ramena."Devojko pobogu vrati mi torbu."

U tom trenutku shvatim da sam uzela torbu zene koja je probavala kaput i odlozila svoju torbu na pult do sebe.I da sam ja uzela tu istu tudju torbu stavila je na rame i krenula.

Ma nema sanse da idem.Ja sam stvarno pravi pravcati Mister Bin.Ova gospodja i prodavnice i ovo dvoje iz autobusa bi imali i te kako zajednicku temu o susretu sa jednom lujkom.Istracavam iz prodavnice.Vadim maramice iz dzepa.Idem ka mestu zlocina.Tek sada znam.Vec dugo se ja krecem tamo,kao mali potok prema matici.Ulazim,i shvatim da sam negde izgubila rukavice...ma nema povratka.Ulazim.Tu sam...

Sve sto je posle usledilo ne mogu da tvrdim da je bio stvarni dogadjaj.Mislim da je deo moje imaginacije,eventuano neki ucesnik doticnog dogadjaja moze da potvrdi suprotno.

Dobri ljudi.Dobri ljudi.Ja, Mister Bin,piskaralo koje se trazi i koje jurisa na vetrenjace...sedim sa njima.Uz kafu,kuglof, sa knjigama na stolu.Stoje knjige kao najveca svetinja.Mandrakova Pod svodovima desetog sela i Valcer nase drage Sanjarenje.I mi ,malo drustvo kao zaverenici neke velike tajne zivota,Don Kihoti ponosno okupljeni oko nje.Prepoznajemo se po ocima.

I onda shvatim ono sto nam je zajednicko.Svi smo deca.Deca.Pogledi deciji,osmesi deciji ali igramo se stvarnog zivota.Zivimo stvaran zivot svako sa svojim problemima a u dusi smo deca.

Sanjarenja...Bilo sta da napisem premalo je za utisak koji je ostavila na mene.Prava,istinska Dama koja ima toplu rec za svakoga.Pravi gest.Pokret.Pogled.Nisam nikada upoznala nekoga poput nje...Dama bloga...Premala rec da je opise.Lepak koji nas drzi.Pa jeste,ali opet nedovoljno.Koju rec da nadjem za nju?Pogledam je i shvatim da gledajuci u njenu spoljasnost ja pocinjem da nazirem dete.Ima oci devojcice.Ima osmeh devojcice.Ne moze da prevari.Veliko,iskreno,cisto dete.Vidim tu istu devojcicu koja se gleda u ogledalo u Makarskoj,koja skuplja svoje petice,devojcicu koja oblaci prve plesne cipelice.Dan danas ona je ta ista devojcica u dusi.Zena a dete.Dete i zena.Neka tuga,neke dubine,borba,energija,toplina,srdacnost...sve to je ona.Najuplasenija devojcica i najsnaznija zena.I onda mi sine izraz.Matica.Matica.Matica kojoj svi mi tezimo.Matica prema kojoj tecemo.Matica koja nam daje snagu na ovom nasem putu.Mi mali potoci koje ona okuplja oko sebe.Mi mali brzaci koji nalazimo put ka svojoj Matici.Nikada nisam upoznala nekoga poput nje.

Mira Kuglof.Gospodja do mene.Prvo primetite oci.Oci.Donela nam je svoje savrsene kuglofe koje je kao najvece blago izvadila ispred nas.Dobrodusna zena.Draga.Prica o svojoj deci.Ima psa koji je svako vece saceka kad se vrati kuci.Zena borac.Osecam je kao da je i otac i majka,i zena i muskarac.Borac.A opet nekako ima neceg decijeg u njoj.Kao da bi se nekada kao mala devojcica podvukla pod neciji zastitnicki kaput.Da odmori malo.

Domacica.Sve ali nikako domacica.Za nju nikako ne bih rekla domacica.Svoja.Tako svoja.Podseca na dragu tetku buntovnika kojoj mozete ispricati sve.Koja ce vas iskritikovati ali uvek vam dati pravi savet.Zena laf.Ne da se.Ne da.Ona je slusalac.Slusa.Ucestvuje mislima u razgovoru.Malo prica.Ali kad kaze svaka rec ima svoju pravu tezinu i meru.Ona je od onih ljudi koji su tako uspravni,tako ponosni,tako ispravni.Pored kojih se uplasis zbog svojih slabosti i trudis se da budes sto ispravnij.Ne znam zasto ali postoji jedan dogadjaj koji se desio davno,i ne znam zbog cega ali u trenutku kad sam je upoznala pao mi je na pamet.

Bilo je to davno.Dok sam studirala,i svako jutro u 7h ujutru isla na predavanja.Gradski autobus.Guzva.Svako nervozan.I svako jutro jedna ista zena za kesama,punim kesama sa pijace,uvek hleb,i razne druge stvari.Uvek zuri.Uvek energicna ulazi i gleda gde ce sesti i spustiti mnogobrojne cegere i kese pokraj sebe.Jedno jutro jedan nadobudan,pun sebe mladi covek nervozan ceka da krene autobus.Ulazi ona,i onako zadihana provlaci se pokraj njega sa svojim malim tovarom a on onako nervozan vikne na nju drsko i bezobrazno "Sta se ti matora guras i gde ste se vi starci nadigli ovako ranom zorom da pravite guzvu po autobusu majke vam."Ona prolazi pored njega.Sedne.Spusti svoje kese sa hlebom i povrcem sa pijace pokraj nogu.Izvadi svoju knjigu negde izmedju veze zeleni sa supu i banana i odgovori mu najsmirenijim mogucim glasom "Idem sine jednom magarcu kao sto si ti da cuvam decu."I otvori svoju knjigu i pocne da cita.Tajac u autobusu.Taj je dogadjaj bio pre 8 godina,potpuno sam zaboravila na njega i ne znam ni kako ni zasto setila sam se te doticne gospodje kad sam upoznala Domacicu.Izuzetna zena.

Stepski Vuk,decak,Petar Pan.Covek.Otac.Nikada ne biste pogodili ne samo da je pisac i pesnik,a jos manje da tako nezne i tople pesme pise, kada bi ga slucajno sreli.Kulturan.Sin kakvog bi svaka majka pozelela.Covek koji je pronasao svoju srecu,kojoj mi ostali tezimo.Velika je cast da je zbog nas propustio kupanje svog sina kome cezne sva cuda sveta da pokaze.Dobar otac.Dobar covek.Dok smo mi ostali jeli svoje kuglofe,on svoj nije ni pipnuo.Tek pred kraj veceri zamolio je Miru da mu spakuje jedno parce,i jos jedno za njegovu dragu."Kad zaspe nas malisan,obradovacu je kuglofom i otvoricu nam flasu crnog vina."I sa osmehom otisao u toplo porodicno gnezdo.Treba li nesto reci drage moje nakon takvog gesta?Ja ostadoh bez reci.Verovatno kako i prolaznici jedne noci u Dositejevoj u Novom Sadu kada su gledali mladica koji je nenadano izasao iz svog automobila i poceo brojati korake.Da...ima ih 206...duzina sokaka.I da...taj doticni je bio nas bloger Stepski Vuk.Cisto da znate.Ima ih 206.Nisam ni ja znala.A uvek sam se pitala...

Vesela.Na suprotnoj strani stola od mene.Prvo primetite osmeh.Nepogresivo znate da je ona.Savrseno joj pristaje nadimak.Vesela.Toplo i drago stvorenje.Pitala bih je toliko toga,a nekako mi je bila najdalja na tom drugom kraju stola.A opet nekako imam osecaj kao da smo se razumevale pogledom.Pogledmo se.Pa se nasmesimo.Ne kazemo mnogo.A opet rekle toliko toga...

Moji blogeri.Don Kihoti...Na kraju veceri nam se pridruzio i jedan pisac.Pravi pravcati,verujte mi na rec.Sa pravim sesirom kakve nose boemi i pisci.A od njega mozete i uvek dobiti tacan odgovor da li struja brze putuje kroz dalekovode koji idu niz brdo ili one koji idu uz brdo.Hm...sta mislite?I nemojte slucajno da kazete da su knjige debele.Krave su debele.Knjige su opsirne.

Sta mislite pod kakvim sam utiscima dosla kuci?Mislim da sam sanjala,a onda uzmem u ruke knjige koje sam dobila.Dokaz da je bilo stvarno.Zaistinski.

A opet kao i nekom snu.Kao i danasnji dan.

Na etno sajmu,gde smo Sanjarenja i ja(da,da ova ista ja Mister Bin i piskaralo) posetile nasu dragu Miru Kuglof.Ceo taj Etno sajam vam je Srbija u malom.Mirisi i ukusi.Izvorni.

Zanima vas sta su degustirale Sanjarenja i UnaJedina?Uzivale smo u kuglofu.Sanjarenja je jela Carski kuglof i pila savrseni beli Bermet.Una je uzivala u kuglofu sa visnjama uz koji je pijuckala crni Bermet.Zavidite nam?Uh ljudi...sto je to dobro.Kuglof remek delo nase Mire koji mirise na topao dom,na dorucak koji nam pruzi baka uz vatru koja pucketa.I uz njega zavodljivi Bermet,specijalno aromatizovano vino.Naravno Sanjarenja je po nagovoru sina morala doci kuci sa dve flase vina...minimum.I sa kuglofom.Nezaobilaznim.

Sada negde u toplini svoga doma Sanjarenja uziva uz Kuglof i Bermet sa svojim sinom.Zamisljam je kako je to u njenom stilu pretvorila u pravu malu svecanost.Sa dekorisanim stolom.Svecama.Lepim tanjirima i viljuskicama.Lepim visokim vinskim casama.Kod nje ne moze drugacije.Ona je takva.Posebna.

A Una evo sedi u stolici za racunarom,uvijena u cebe,pise ove redove,prepuna utisaka prstima hvatam sa celofana preostale mrvice kuglofa koji sam pocela jesti na pocetku pisanja ovih redova pa skupljam mrvice izmedju tipki tastature.A i kako bi drugacije bilo kod mene?Uvek mimosvijeta.Uzivam ja na svojoj strani grada,na svoj nacin.Uziva Sanjarenja na svojoj strani grada.A opet osecam da nas iste misli vezuju,na lepo upoznavanje,na drage blogere koji su se okupili.Ovo je bujica koja se pokrenula ka svojoj matici.Nema joj povratka.

Dame i gospodo...ova predstava je zavrsena.Za sada.Nastavice se...Nadam se da ste bar delimicno uzivali u njoj kao sto smo mi.Bila mi je cast upoznati vas.Nadam se da cemo se ponovo negde druziti.Hvala Mandrace dragi na knjizi...jednom mozda upoznamo i tebe.

Toliko od piskarala.

Kao sto zavrsava cuvena Kazablanka...

Mislim da je ovo pocetak jednog divnog prijateljstva...

I kao sto Sanjarenja kaze,zivot je ples.Svaki trenutak ima svoj poseban ples.Meni se cini da smo mi odigrali jedan dobar sirtaki.A vama?

Na ovaj clanak inspirisala me je moja draga Mazanjegova svojim postom Dokaz ljubavi.

Hm...Dokaz ljubavi.

Znate imam jednu macku.Staru namcorastu macku.Mrguda.

I psa imam.Divnog zlatnog psa,mladog,sa pametnim,dobrim ocima.Vernog do smrti.

Kad me ugleda njegovoj sreci nikad kraja,lice mu se ozari,rep radosno podigne,zasilji usi i kao metak onako blentavo mi trci u susret saplicuci se.Ceo svet tada prestane da postoji za njega,i loptica,i pseci drugari,i igra sa stapom,i kopanje u dvoristu a znate koliko psi vole da kopaju u dvoristu i ponosno tu zakopavaju svoje malo blago,koskice,plasticne case,ljuske od oraha...

Zahvalno mi lize dlanove kad ga hranim,i stopala mi lize.Balavi po meni kad odvojim vremena da mu bacam stap ili lopticu...mali blento.Lezi ispod mojih nogu na hladnom betonu kad pricam sa nekim...satima.Kad otvorim prozor od kuhinje dok kuvam uporno sedi i ceka.Po zegi.Po kisi.Sedi i ceka.Kad ga pozovem uvek dodje.Legne ispred mene pa makar ga pomazila samo nogom u zurbi,to je ceo svet za njega.Kud cete veci dokaz ljubavi?

I ta macka.Crna.Potpuno.Stara.Sa svojim navikama.Namcor.Nikada mi se nije umiljavala.Nikada mi nije dosla u krilo za sve ove godine da je pomazim.Jedino kad je gladna dodje u kuhinju,stane na svoje mesto i gleda me.Ceka.Ni da mjaukne.Da mi se ocese od noge.Zatim izadje na terasu,sedne na svoje uobicajeno mesto i okrene dupe svima.Ne diraj me.Ako je slucajno ometes u njenoj rutini odmora i jela krvolocno te ogrebe.Inace ne dira nikoga.Ne diraj me.Ne diram te.

Mnogo toga smo prezivele macka i ja.Njeno ranjavanje kad sam je cupala iz rupe u koju se uvukla da ugine.Moju borbu za njen zivot i njen muk i pogled.Njena bekstva i povratke.Ljubavnike koji su budili komsiluk.Macice.Macice koje sam poklanjala.Macice koje su zaklali psi i koje sam sahranjivala.Moje ispite.Moje uspone i padove.Moju depresiju i borbu sa samom sobom.Moje ljubavi.Bolesti roditelja.Moje svetle dane i najcrnje noci.

Ceo jedan zivot nas dve.Mnogo toga smo prezivele.Nikada mi nije dosla u krilo,pomazila se,nikada mjauknula.Dokaz ljubavi?Nikada mi nije pruzila.

A eto znate...mnogo volim tu macku.Volim je.Bezuslovno.Neobjasnjivo.

Tako je i u zivotu.Postoje neki ljudi koji su dobri po nas.Koji nam svakodnevno daju dokaz ljubavi.Koji nam pruze mir i sigurnu luku.Ljudi koji nam vrate srce na mesto.

...A postoje i oni drugi.Koji nam zauvek uzmu srce.Oni "Nikad ne reci nikad" ljudi.Koji nam oduzmu mir i izmaknu tlo pod nogama.Koji nam oduzmu dah.Koje srce izabere.

...I tako...neki od nas utisaju to ludilo,strast,tu provaliju i zataknu se u neku mirnu luku.Pronadju osobu koja im vrati srce bar priblizno na mesto.

A neki od nas...tumaramo ovim nemirnim morem zvanim zivot,u ovim nasim ljubavima i brodolomima,zivimo dan po dan,do poslednjeg daha...sutra je predaleko...

I tako...eto.Obozavam tog blentavog pasa.Srecna sam i nasmejana kad sam sa njim...

Volim macku.Volim je.Tako je.

Volim je...Djavo me odneo ovako blesavu,i mene i nju.

Eto.

I koja vrsta ljubavi je zdravija po nas?Kako volite?

Da li kod vas bira pamet ili srce?

Evo jedan koristan savet za vremena koja nam dolaze.

Nikad se ne zna da li ce nam,i kada ce nam zatrebati.

Pa zlu ne trebalo,evo jedan predlog kako od starih gaca napraviti majicu.Jednostavno,ako nemate svoje uzmite oceve,babine,tetkine ili jednostavno ukradite komsinici sa strika.Takodje preporucujem osobama sklonim eksperimentisanju,koje zele da se razlikuju od sve vise uniformisanih ljudi koji prolaze pokraj nas svakodnevno.

A ko zna,mozda cemo se mi blogeri,na ulici raspoznavati bas po ovakvim majicama. ;-)

“Evo ti naslov za novi post: Moji saborci,Don Kihoti u borbi protiv vetrenjaca.
Ili bar za razmišljanje:)-Autor Sanjarenja56”

Ovo mi je napisala Sanjarenja56 kao komentar na moj prethodni clanak.I zamislila me.Dugo sam vec na ovom blogu,nikoga od vas ne poznajem,znam samo vase clanke i komentare.Poznajem vase duse,ono sto ponudite,ali za mene ste potpuni stranci.Kao sto sam i ja za vas stranac iz ovog virtuelnog sveta.Naseg malog sveta gde pomazemo jedni drugima,razmenjujemo misljenja i borimo se protiv vetrenjaca.Mozda sam izostavila nekog,jako mi je zao.Ako sam pogresila u proceni nekog,molim vas recite mi.Bas me zanima vase misljenje.

Dame i gospodo,pioniri i pionirke,ovo su moji blogeri,Don Kihoti,moji saborci protiv vetrenjaca,i mojim ocima onako kako ih ja vidim i osetim…

E pa draga Sanjarenja56…trazila si i “Evo ti pesma…ludo jedna.”

Sanjarenja56-

Mandrak72

Nastasja

-Mesavina potpune zene i derista.Voljena i ispunjena zena.Samo voljene zene imaju toliku snagu i energiju.Jaka i stabilna,voli kucu i dom,ususkanost,toplinu,udobnost,mirise hrane,narocito one koja mirise na detinjstvo.Prvenstveno miris hleba.Potrebna joj je samo ljubav i sigurnost.Osetim da izgleda kao klinka duge kose,Pipi duga carapa.Vesta sa rukama.Prosla trnovit put,razocarenja,padova,praznine.Nikada nije odustala.Uhvatila cvrsto zivot u svoje ruke.U pronasla sigurnu luku-King.Zeli da zasnuje svoju porodicu.Dete i zena.Uvek ide napred. 

Vila bez krila

Mazanjegova

Poluuspavanka

-Nezna dusa iz ravnice.Balaseviceva Mala vidra.U svom sigurnom svetu cvetica,dnevnika iz detinjstva,poezije,lutaka i meda koje jos uvek skuplja,i pufnastih papuca.Za druge uvek ima lice odrasle devojke.A jos je devojcica.Snenih ociju.Pogled srne.Seje svet kroz sitno zito,trazi nesto narocito.I naci ce...vec tu negde u komsiluku.Neki novi Djole,cija ce biti cela uspavanka. 

 Stepski vuk-„ A ono sto se u meni dogadja u retkim časovima radosti, što je za mene slast, doživljaj, ekstaza i uzvišenost, to svet voli i traži možda jedino u pesničkim delima, a u životu smatra ludošću. I odista, ako je svet u pravu onda sam ja kriv, onda sam lud, onda sam odista kako sam sebe često nazivao, stepski vuk, životinja koja je zalutala u tu u nerazumljiv svet, koja više ne nalazi svoju postojbinu vazduh i hranu.”

Dobar decko,posten,ime stepski mi zvuci kao da se ne snalazi u ovom svetu ovakvom,a vuk da nikada ne prestaje da se bori.Sanja boje i mirise nekih drugih predela,sada njemu dalekih.Vecni decak.Sanjar.Ima neki svoj svet.Ima svoju inspiraciju I vucicu.Potrebna mu je snazna vucica na koju moze da se osloni,jer ne moze sam.Spada u one ljude koji ili lete ili ih podizes sa zemlje i lepis.Kad lete,svima okolo je dobro,dobar prijatelj,sin,partner,daje energiju,pomaze svima.Kad padne,ustaje iskljucivo sam.Tada nema nikog oko njega.

Shuky

-Potice iz male sredine.Patrijahalno vaspitan.Kotrlja u velikom gradu.Ne pripada ni tamo ni ovde.Tamo ga shvatanja ljudi guse,a ovde mu je sve preostro.Ne snalazi se.

Ni sam ne zna sta zeli.Ni tamo ni ovamo.Preispituje stalno svoje odluke i postupke.Uvek bi bolje.Malo je namcor.Strog sudija drugima,ali najstrozi sebi.Vole ga prijatelji,ali  i strepe od njegovih sudova.Najbolji je drugima,najgori sebi.Iz planinskih delova,zarobljen u ravnici.Ubija ga to sto sto uvek mora da ostvari ocekivanja drugih, a sebi je na poslednjem mestu.

Behappy

-Malo detence,koje je zivot naterao da brzo odraste.Talentovana.Previse sumnja u sebe.Treba vise da veruje,i podigne glavu visoko.Stalno je spusta pred gorim od sebe.Zaljubljive prirode.Fali joj ocinska figura u zivotu.Nezna i osetljiva dusica.Dobro dete.

Mesecina

-Ona i Behappy  su  kao dve sestre.Toliko slicne,a opet toliko razlicite.Drago i umiljato dete,ali zna da bude nevidjeni namcor.Misli da je ceo svet protiv nje.Previse se boji negativnih stvari,unapred,sto je sprecava da rasiri krila i bude srecna.Treba prvo misliti pozitivno,u sebi krije toliko mogucnosti kojih nije svesna,ali naucice u zivotu…jos je mlada.

Barbie86

-Previse zrela za svoje godine.Predpostavljam da je jako mlada,a nekad pomislim da ima mnogo vise godina.Ozbiljna.Zna sta zeli od zivota.Barbie ime mi govori da zudi za savrsenim svetom,muskarcem.Previse ocekuje od drugih i od sebe.

Sopran87

AnaM

Mira kuglof

-od skoro sam je susrela na blogu.Sa svojim odlicnim kuglofima.Hvata zivot i bori se stalno.Nije joj lako.Laka je za druge,a za sebe je jako teska.Ima visoka ocekivanja.Prava zena za sva vremena,iz onog starog vremena,kod nje je sve pod konac,i po redu.Nema odstupanja,pa ni zbog svog sopstvenog srca..   

Domacica

Krilaandjela

-Pesnik.I to je to.Ne znam cak da li je u pitanju muskarac ili zena.Znam samo da je izuzetno talentovan pesnik.I to je to.Zid.Ne daje od sebe vise od pesama.Ne mogu dokuciti dalje.

...Ja sam Una.Drago mi je sto postojite.Moji prijatelji u borbi protiv vetrenjaca.Idemo dalje...

Totalno ponesena clankom blogerke behappy o omiljenom crtacu iz njene mladosti,zvizne me takav fles,da prosto moram napisati ove redove,i podeliti odusevljenje koje me je obuzelo.

Generacijo moja secate li se STRUMPFOVA?Koliko sam ih samo volela,ma koga zavaravam i danas sam luda za njima,narocito za zlim Gargamelom i njegovim crnim macorom Azraelom,sto je ucinilo da danas imam istu takvu crnu macku.Jao strumpfovi,mali plavi ljudi...

Ja pripadam generaciji koja polako ulazi u tridestu,a u biti sam jedno deriste koje nikada nece odrasti.Ljudi moji secate li se tog osecaja ciste,nevine,neiskvarene srece,sedite za tv ekranom u 7 i 15 i cekate da pocnu.Buljite u ekran,a trenuci su kao godine dugi u iscekivanju da ugledate spicu.Ma moze li se ista danas porediti sa tim osecanjem uzbudjenja,radosti?

Od silne srece,nestrpljenja buljite u ekran,kao da cete mislima ubrzati da sto pre pocne,i znate ta slova napamet,ma znate ih i od nazad kako se citaju,u pola noci da vas probude znate taj naziv da izgovorite od nazad.U pola noci.Ma znam ga i dan danas,u pola noci,da me polijete ledenom vodom ja cu vam reci sa osmehom na licu-INATRC MLIF.

I N A T R C       M L I F

Gledam oko sebe mnoge parove,u braku,koji cekaju decu,sa decom.Mnogi od njih toliko tudji jedno drugome,toliko daleki,strani.Zene koje su sa jedne strane preuzele neku bolesnu ulogu tradicionalnih zena,pretvarajuci se polako u svoje majke,tetke,i zive zivot samo sa jednim ciljem a to je da uteraju muza u sto vecu krivicu.Muskarci u tim brakovima,koji su potpuno izgubili svoju licnost,karakter,stavove,ma strast za zivotom,cute,gledaju tv,igraju sportsku kladionicu,i zive provlaceci se izmedju svadja,a jedini razgovori koje vode sa zenama su ili ako treba kupiti nesto za kucu ili ako se raspravljaju o njegovoj ili njenoj familiji.Dan smatraju uspesnim ako su se samo uspeli izvuci iz neke svadje.Leze u krevetu,ne dodiruju se,u drustvu nerviraju jedno drugo,bilo da neko nesto kaze ili ucini.

I pricam ovo o parovima,mladim parovima.Parovima oko nas.Danas.Bez strasti,ceznje,neznosti,ususkani u svoju svakodnevnicu,kazu sebi da tako mora biti,ma ostarili cini mi se za dvadeset godina za noc.Devojke koje smatraju svoj zivot i zenstvenost okoncanima,jer pobogu udale su se,zapustaju se i fizicki i mentalno,stalno se zale kako se zrtvuju oko dece,oko kuvanja,pranja.Ma jedina radost im je nabijanje krivice doticnom nesrecniku,koji od stresa polako pusta stomak,i vec pocinje da pati od problema sa zelucem,varenjem.I kada je poslednji put izasao negde sa drugovima na pivo,otisao na basket,otisao da pogleda neku utakmicu?Mnogo davno jer on je ako je ozenjen podrazumeva se i zakopan.I ona takodje.Napravili sebi od svog zivota sopstveni pakao.

I sada vas pitam,koliko takvih parova vidite oko sebe?Ili i vi mozda spadate u takve?Sedite za internetom umesto da odete u sobu i vodite ljubav sa svojom zenom ili muzem?Odete negde na reku i drzite se za ruke,i samo cutite?Zasto da ne?

I na posletku,svako sam bira svoj zivot.Jedan jedini,nema povratka,i sam ga sebi unistava.Jedino pitanje koje me boli najvise je-Sta sa decom koja se radjaju u takvim brakovima?Sta sa tim andjelima?Kakve roditelje gledaju svaki dan?Sa kakvim sistemom vrednosti i ljubavi odrastaju?Upamtite navika,tolerancija i postovanje nikada ne mogu zameniti dete koje odrasta gledajuci roditelje koji se i dalje vole kao klinci,koji su jos uvek zaljubljeni jedno u drugo.

Nije mi zao ljudi danas.Zao mi je malih andjela.

Sta bi andjeli s nama ljudima,s nama ludima?