Backo
Dugo vec pokusavam da pronadjem posao.U zemlji Srbiji.Na brdovitom Balkanu.
Sa diplomom u ruci,savrsenim znanjem engleskog uz odlican rad na racunaru.Saljem CV,obijam pragove firmi.
Da razjasnim.
Nemam uticajne roditelje,prijatelje niti rodjake da me uvale.
Nisam clan ni jedne politicke stranke.
Nemam mocnog svalera da me privali kod nekog svog duznika.
Kako sam samo naivno verovala da je moguce sve posteno i po zasluzi.Posteno uzeti diplomu,biti vredan i savestan,prijaviti se na biro i uredno pratiti sve oglase za nova radna mesta.
Nisam od onih koji otaljavaju,izvlace se,gledaju na sat kad je vreme pauze ili kraj radnog vremena.Ocigledno da ovakvi kao ja najgore prolaze u zivotu.Moras biti lazljiv,bezobrazan,i imati obraz kao djon.
Na koliko sam samo razgovora bila.Ti razgovori i testiranja su tek prica za sebe.Gledam devojke bez manira,gore od sebe,nesposobnije.Budu primljene.Nekada me i ne obaveste o ishodu.Nekada prodjem,i bas kad se ponadam da ce se nesto promeniti,provuce se neko drugi.
Devojke koje se ocenjuju kao meso u nekim firmama.Omalovazavaju.Tretiraju kao poslednje smece.Procenjuju te cesto polupismene sekretarice,sto puta gore od tebe.
U jednoj renomiranoj firmi sekretarici je potreban asistent i razgovara sa nama nadmeno.Gledam je sa crnom olovkom oivicenom oko usta,jeftinim dekolteom do pupka i krestavim neprijatnim glasom.Pogledam na racunar na kojem radi,tj. nabada svojim crnim spicastim kandzama i vidim da je ekran izlepljen papiricima podsetnicima gde joj je veliko slovo,gde Alt,Ctrl...Zemljo otvori se da propadnem...
I onda se pitaju zasto u ovoj zemlji ne ide sve kako treba,zasto lose posluju,zasto ne mogu da napreduju,zasto su tu gde su...Krive sve ostale,a niko da sredi stanje u svojoj kuci i svom sopstvenom dvoristu.
Red,rad,postovanje i vrednosti.Reci koje su odavno izbrisane iz vokabulara.
Nedavno sam konkurisala u jednoj osiguravajucoj kuci.
Cao dan su nas testirali...test inteligencije,licnosti,engleski jezik,na kraju razgovor sa direktorom lice u lice.Kazu obavestice nas.
Nakon dva dana zvoni mi telefon.Prepoznam odmah da je njihov broj.
-"Dobar dan,zovem iz te i te firme,pre neki dan smo razgovarali sa tobom oko posla."
-"Dobar dan izvolite",kazem.
Muski glas,predpostavljam da je to direktor sa kojim sam razgovarala.
-"Pa zovem da ti kazem da si primljena,i da te obavestimo kada ce da pocne obuka pre pocetka rada."
-"Hvala mnogo",kazem,"na raspolaganju sam Vam samo mi javite kada i gde".
-"Ti si Backova devojka jel tako?" kaze muski glas.
Ja sledjena.Milon misli kroz glavu.Iznenadjena.Sokirana.Vidim svoju kulu nade koja polako propada u vodu.Nemam pojma ko je taj Backo,a kamoli da sam mu devojka.
Zbunjeno odgovaram,pokusavajuci da sacuvam mrvice dostojanstva i nade -"Izvinite,mozete da ponovite?"
-"Pa ti si Backova devojka,zena...sta vec...jel tako?"kaze sad zatecen muski glas.
-"Nisam",kazem ja poslednjim trzajima dostojanstva u glasu.
Cujem ga kako se komesa,lista neke papire...
-"Uh pa zabunio sam se,nista onda."
Prekine.
Stojim sekund ne znam da li da zaplacem.Ili da se smejem.Ili da dam oglas u novinama "Trazi se Backo!"
Ocigledno danas da bi nesto postigao treba ti jedan Backo.
Zbog Backa i Backovih smo danas gde smo...ma bolje da ne nastavim...
Nema svrhe,mnogo je to ukorenjeno ovde da bi se tek tako promenilo.Backove devojke danas odradjuju posao cekajuci pauze za kafu,turpijajuci nokte,cekajuci kraj radnog vremena i platu,koja im je uvek premalena.
Cekajuci i loveci nekog novog i jaceg Backa koji ce im obezbediti da ih oplodi ili im otvori butik pa da konacno mogu spavati pola dana,ili sopingovati dok im dadilje cuvaju decu.
Ne vredi reci trositi,nego pokupiti delice samopouzdanja i nastaviti se boriti.Za bolji zivot.Za neke druge vrednosti.
Ali kako god mi bude,mogu glavu da dignem visoko,jer sam samo svoja i nikada niko na mene nece moci staviti etiketu "Backova svojina".
Zbunio se čovek, nije uvek lako popamtiti sve veze i intervencije... Kažu da je i u gradskoj čistoći potrebna veza za dobijanje metle sa dugom drškom. Kako se samo približavamo evropskim vrednostima...
Autor Janakis — 11 Feb 2011, 12:25
Putuj Evropo...
Bas tako Janakis.
Pozdrav
Autor unajedina — 11 Feb 2011, 12:34
Sve mi je poznato! Pa sad, savetovala bih ja tebei da nadješ Backa, ali znaš i sama! Tvom Backu bi trebao Bucko.
Blago nama!
Autor roksana — 11 Feb 2011, 12:39
Poljubac Roksana.
"1) Sve su Drine ovoga svijeta krive;
2) Nikada se one neće moći sve ni potpuno ispraviti
3) Nikada ne smijemo prestati da ih ispravljamo"
Ivo Andric
Autor unajedina — 11 Feb 2011, 13:17
Una, znam to! Baš tako, na žalost. Ali...
Ne odustaj, moraš jednu ispraviti, kad-tad! :*** Znam da možeš!!!
Autor roksana — 11 Feb 2011, 13:51
I kad budeš najmanje očekivala,m neko će te primiti smao zato što mu treba radnik s tvojim kvalifikacijama. Nekada je to bilo obično, danas je retko, nažalost.
Autor sanjarenja56 — 11 Feb 2011, 14:07
Roksana...Nikada necu prestati da ih ispravljam ;)Ne brini,imam svoja tri trna da me brane od sveta.
Autor unajedina — 11 Feb 2011, 14:45
Sanjarenja ima jedan citat koji ce ti reci vise od bilo kog mog komentara,znas mi dusu pa ces razumeti.
Hvala na podrsci.Znaci mnogo.
Cmokic
"...Poslala mi je sliku, i piše da se još uvek bavi pisanjem i da je istinski sretna. Odgovorio sam joj, "Drži se čvrsto, mala, svet je lud!"
Carls Bukovski,Ispovest coveka dovoljno ludog da zivi sa zverima
Autor unajedina — 11 Feb 2011, 14:50
Bas danas pricam o tome kako se u danasnjoj sredini najmanje ceni pravi kvalitet, a borba je unapred izgubljena.
Ali vredi...
Jer kad se ulazi u arenu punu lavova, velika je razlika u tome da li se to cini sa visoko podignutim celom ili spustenim pogledom. Ta razlika zivot znaci za one koji je vide i razumeju. I takvi ce se uvek boriti, cak i kad znaju da je poraz jedini ishod.
Autor mesecina — 11 Feb 2011, 15:22
Mesecino draga,velika a mala devojcice ti si zaista jedna stara dusa.
Divna si i pametna.Trudi se vise da budes nasmejana i srecna.
Poljubac
Autor unajedina — 11 Feb 2011, 15:49
Mi jos uvek zivimo u onoj neverovatnoj "filozofiji palanke"! Divan post i izuzetno dostojanstven zakljucak..
Autor aleksandar88 — 11 Feb 2011, 17:36
Znala sam! Sljiva u Srbiji IPAK nije samo drvo! Tako si strasno u pravu i tako je tuzno i jadno za zemlju koja je na nivou obrazovanja SEDMOG razreda osnovne skole da za intelektualce nema sluha pored toliko izrazene potrebe.
Niko nam nije kriv uvek smo krivi sami, zato i izmisljamo, nekada strane placenike i domace izdajnike, a danas zigove zveri, Vatikan i masone i ko zna sta jos.
Zelim ti mnogo snege, volje, a pre svega strpljenja i vere.
Autor tanjanakic — 11 Feb 2011, 19:37
Ja te cenim baš zato što nemaš veze sa "Baćkom"... Ostani takva kakva jesi, poštena, vredna i uporna. Sa čistim obrazom mnogo je lepše živeti... Onu drugu vrstu, one Baćkove... ne želim ni da primetim, odvratan mi je to soj!
Autor sanjam — 11 Feb 2011, 20:49
dobjena bitka u izgubljenom ratu...
Autor suky — 11 Feb 2011, 20:50
Tužna realnost koja nas sve čeka. Džaba si mlad i perspektivan, kada će direktorova ćerka da stasa za glavnog i odgovornog urednika nedeljnika.
U svakom slučaju, pre sam za ono u glavi.
Sramota je kada ti tamo duva promaja, a jedino što imaš da pokažeš je dobra građa.
Ljubim te!
Nemoj nikada da se predaješ, idmeo do kraja.. valjda će se naći jedno mesto?!
Autor behappy — 11 Feb 2011, 20:50
Aleksandre88,bas tako "filozofija palanke" i "praziluk iz dupeta".Nazalost.
Hvala na komentaru.
Autor unajedina — 11 Feb 2011, 21:18
Tanjanakic...Sve ti je jasno...
Hvala od srca.
Autor unajedina — 11 Feb 2011, 21:19
Sanjam nemam reci kako da odgovorim na komentare,malo je reci da mi daju snagu da se borim i istrajem.
Znaci uzasno mnogo.
Pozdrav
Autor unajedina — 11 Feb 2011, 21:20
Suky...Dosta je bilo vise i tih ratova.Dokle ratovati?Cekam primirje i miran zivot dostojan coveka,ili je to nemoguce u ovoj zemlji na brdovitom Balkanu?
;)))
Autor unajedina — 11 Feb 2011, 21:22
Behappy,postide me mudroscu svog komentara mala.Znas sta,sad kad vidim kako stasavaju pametne i dragocene mlade snage ne plasim se vise buducnosti.Doci ce i losim stvarima kraj,uverena sam u to.
Glavu napred i ne dozvoli nikom da ti stane na putu ka zvezdama.
Cmokic
Autor unajedina — 11 Feb 2011, 21:24
život dostjan čoveka...
čoveka je ovaj svet razapeo, tako da slaba ti je nada.
Autor suky — 11 Feb 2011, 21:40
Nisam ni pomislio da će ti toliko značiti moj komentar. Sad se bolje osećam!
Autor sanjam — 11 Feb 2011, 21:45
Ovo liči na moj članak KAKO PRONAĆI POSAO U SRBIJI.Prijateljice u istom smo sosu.Šta da ti kažem?Glavu gore i baš kao što si mi danas napisala "Nemamo taj luksiz da odustajemo" poljubac
Autor tanjana — 11 Feb 2011, 21:55
Draga una jedina u potpunosti te razumem i shvatam, i milion puta u bas identicnim situacijama bio. Sta da ti kazem, da se prekrstimo u Backa, mozda bi i vredelo. Odlican tekst a ja ti dajem svu podrsku i ono sto si na posletku rekla "..jer sam samo svoja i nikada niko na mene nece moci staviti etiketu .." isto je i moje zivotno merilo, poz
Autor gasstrocity — 12 Feb 2011, 02:04
Una, hvala na takvom odgovoru.
Umes coveku da podignes moral ;)
Mi idemo dalje, pa snacicemo se.
SAMI.
:*
Autor behappy — 12 Feb 2011, 11:13
Suky...samo mi je ona preostala.
Autor unajedina — 12 Feb 2011, 12:29
Sanjam :)
Autor unajedina — 12 Feb 2011, 12:29
Tanjana...mnogo slicnih prica u ovoj zemlji.Moramo se boriti.
Autor unajedina — 12 Feb 2011, 12:30
Gasstrocity veliki pozdrav,hvala ti mnogo.
Autor unajedina — 12 Feb 2011, 12:31
Behappy Poljubac ti saljem.
Autor unajedina — 12 Feb 2011, 12:32
Dobro poznato. Nažalost istinito i već poodavno dio folklora.
pozdrav
Autor mandrak72 — 13 Feb 2011, 00:17
Pozdrav Carobnjaku!Nikada necu prestati da jurisam na vetrenjace.
Autor unajedina — 13 Feb 2011, 11:38
potpuno te razumem...dobro je što smo se svi, tako slični i tako različiti, bar ovde našli, na ovom blogu, da delimo ovaj život...U Srbiji.Meni je lakše odkako sam ovde, a to je tek tri dana...I ja tražim posao u struci godinama.Pročitala si Mlevenu ženu u sosu od paradajza pa ti je jasno...Ne daj se otvorićemo mi školu jednu zajedno:)
Autor jasna — 13 Feb 2011, 23:19
potpuno te razumem...dobro je što smo se svi, tako slični i tako različiti, bar ovde našli, na ovom blogu, da delimo ovaj život...U Srbiji.Meni je lakše odkako sam ovde, a to je tek tri dana...I ja tražim posao u struci godinama.Pročitala si Mlevenu ženu u sosu od paradajza pa ti je jasno...Ne daj se otvorićemo mi školu jednu zajedno:)
Autor vedrilica — 13 Feb 2011, 23:21
Nego sta,zajedno smo jaci ;)
Autor unajedina — 13 Feb 2011, 23:27
Vrlo interesantan post, samo tako nastavi.
Autor Skola racunara — 10 Jun 2012, 21:24