Backo
Dugo vec pokusavam da pronadjem posao.U zemlji Srbiji.Na brdovitom Balkanu.
Sa diplomom u ruci,savrsenim znanjem engleskog uz odlican rad na racunaru.Saljem CV,obijam pragove firmi.
Da razjasnim.
Nemam uticajne roditelje,prijatelje niti rodjake da me uvale.
Nisam clan ni jedne politicke stranke.
Nemam mocnog svalera da me privali kod nekog svog duznika.
Kako sam samo naivno verovala da je moguce sve posteno i po zasluzi.Posteno uzeti diplomu,biti vredan i savestan,prijaviti se na biro i uredno pratiti sve oglase za nova radna mesta.
Nisam od onih koji otaljavaju,izvlace se,gledaju na sat kad je vreme pauze ili kraj radnog vremena.Ocigledno da ovakvi kao ja najgore prolaze u zivotu.Moras biti lazljiv,bezobrazan,i imati obraz kao djon.
Na koliko sam samo razgovora bila.Ti razgovori i testiranja su tek prica za sebe.Gledam devojke bez manira,gore od sebe,nesposobnije.Budu primljene.Nekada me i ne obaveste o ishodu.Nekada prodjem,i bas kad se ponadam da ce se nesto promeniti,provuce se neko drugi.
Devojke koje se ocenjuju kao meso u nekim firmama.Omalovazavaju.Tretiraju kao poslednje smece.Procenjuju te cesto polupismene sekretarice,sto puta gore od tebe.
U jednoj renomiranoj firmi sekretarici je potreban asistent i razgovara sa nama nadmeno.Gledam je sa crnom olovkom oivicenom oko usta,jeftinim dekolteom do pupka i krestavim neprijatnim glasom.Pogledam na racunar na kojem radi,tj. nabada svojim crnim spicastim kandzama i vidim da je ekran izlepljen papiricima podsetnicima gde joj je veliko slovo,gde Alt,Ctrl...Zemljo otvori se da propadnem...
I onda se pitaju zasto u ovoj zemlji ne ide sve kako treba,zasto lose posluju,zasto ne mogu da napreduju,zasto su tu gde su...Krive sve ostale,a niko da sredi stanje u svojoj kuci i svom sopstvenom dvoristu.
Red,rad,postovanje i vrednosti.Reci koje su odavno izbrisane iz vokabulara.
Nedavno sam konkurisala u jednoj osiguravajucoj kuci.
Cao dan su nas testirali...test inteligencije,licnosti,engleski jezik,na kraju razgovor sa direktorom lice u lice.Kazu obavestice nas.
Nakon dva dana zvoni mi telefon.Prepoznam odmah da je njihov broj.
-"Dobar dan,zovem iz te i te firme,pre neki dan smo razgovarali sa tobom oko posla."
-"Dobar dan izvolite",kazem.
Muski glas,predpostavljam da je to direktor sa kojim sam razgovarala.
-"Pa zovem da ti kazem da si primljena,i da te obavestimo kada ce da pocne obuka pre pocetka rada."
-"Hvala mnogo",kazem,"na raspolaganju sam Vam samo mi javite kada i gde".
-"Ti si Backova devojka jel tako?" kaze muski glas.
Ja sledjena.Milon misli kroz glavu.Iznenadjena.Sokirana.Vidim svoju kulu nade koja polako propada u vodu.Nemam pojma ko je taj Backo,a kamoli da sam mu devojka.
Zbunjeno odgovaram,pokusavajuci da sacuvam mrvice dostojanstva i nade -"Izvinite,mozete da ponovite?"
-"Pa ti si Backova devojka,zena...sta vec...jel tako?"kaze sad zatecen muski glas.
-"Nisam",kazem ja poslednjim trzajima dostojanstva u glasu.
Cujem ga kako se komesa,lista neke papire...
-"Uh pa zabunio sam se,nista onda."
Prekine.
Stojim sekund ne znam da li da zaplacem.Ili da se smejem.Ili da dam oglas u novinama "Trazi se Backo!"
Ocigledno danas da bi nesto postigao treba ti jedan Backo.
Zbog Backa i Backovih smo danas gde smo...ma bolje da ne nastavim...
Nema svrhe,mnogo je to ukorenjeno ovde da bi se tek tako promenilo.Backove devojke danas odradjuju posao cekajuci pauze za kafu,turpijajuci nokte,cekajuci kraj radnog vremena i platu,koja im je uvek premalena.
Cekajuci i loveci nekog novog i jaceg Backa koji ce im obezbediti da ih oplodi ili im otvori butik pa da konacno mogu spavati pola dana,ili sopingovati dok im dadilje cuvaju decu.
Ne vredi reci trositi,nego pokupiti delice samopouzdanja i nastaviti se boriti.Za bolji zivot.Za neke druge vrednosti.
Ali kako god mi bude,mogu glavu da dignem visoko,jer sam samo svoja i nikada niko na mene nece moci staviti etiketu "Backova svojina".
