Brod u boci

Kisa...

Zivot je kao kisa.

Dolazi kao kisa.

Nestaje sa kisom...

Topla kisa koja pada na obraze

Kosu ...

Kisa koju primamo ispruzenih dlanova

Ne gore.

Kisa na kojoj kisnemo

dok strpljivo cekamo na sunce.

Sunce.

Prvo zubato sunce,koje iznenadi sa jutrom,

koje obasja i ogreje nam Dusu.

Blaga letnja kisa.

Kisa koja  osvezi nakon dugih zaparnih dana.

Kisa.

Ceo je zivot poput kise...

Ljubav koja nas zadesi

Iznenada...

Promeni nam zivot

Kada smo suvi kao zemlja ispucala

i desi se Ona.

Kisa.

Kisa koja ceka da se oprane kosulje na striku

Potpuno osuse...

Da sa novim svetlim sandalama

Krenemo u setnju...

Da izadjemo iz frizerskog salona pravo na sastanak

Bez kisobrana...

I iz vedra neba.

Kao nepozvan gost...

Kisa.

Dogodi se nesto...

Dok sedimo zagledani u maglu.

I memlu.

Dok krvarimo nad ostrim ivicama 

Zivota.

Dok navlacimo oklop

Na ranjenu i zagnojenu dusu.

Dogodi se Kisa.

Niotkuda.

Jos uvek zagledana u nebo...

Ne ocekujem pljusak.

Ne zudim za kisama monsunskim.

Jedna mi je Kap dovoljna.