Ratnik svetlosti
Pamtimo samo ono sto bi lepo.
Neka ovo bude samo jedna prica u nizu...verujem da je mozes okrenuti da bude pozitivna.
Rekao je neko.
Pozitivna je.
Nije ljubavna.
Nije ratnicka.
Obicna prica o dvoje lutalica koji su se mimoisli.
Svako u svoj svet.
Prica je posvecena njemu,iako ce mnogi pomisliti da je za njih pisana.
A nije,jer samo on ce znati...
Kakav je miris dunje sa babinog ormara?
Gde najlepse mirise punjena paprika?
Koliko staklenaca se daje za jedan porcelanac?
Zasto je Badza bolji od Popaja,tog uvek ispravnog momka?
Za koju svrhu Ratnik svetlosti cuva strazu jednom decaku?
Nismo bili ljubavnici.
Nismo bili prijatelji.
Nismo bili poznanici.
Nismo bili stranci.
Zena koje nema.
Ratnik bez vojske.
Bela zastava za kraj bitke,pobodena u nekom nepostojecem svetu.
Kao predaja.
Prica koja nema ni pocetak ni kraj.
Dvoje ljudi koji su dali sve od sebe da sto vise povrede jedno drugo.
I uspeli u tome.
Tako je sudjeno.
Nije valjda moglo biti nikako drugacije...
Kao dva ovna koja se susretnu na brvnu,pa procene da je onaj drugi jednako snazan kao i on sam,da su isuvise slicni...da ce samo povrediti jedno drugo,pa nece biti pobednika i porazenog.Odmeravaju snage onog drugog,gadjajuci sitnim malim strelicama,njima naizgled bezazlenim,ali koje kao mac seku onog drugog.I onda shvate da je uzaludno,da ne zele da povrede jedno drugo.Ovo je bilo dovoljno.
Pa se okrenu,i napuste bitku.
Svako na svoju stranu.
A brvno ostane kao nemi svedok na nemirnoj reci.
Pozitivna je prica...zbog dunje sa babinog ormara...zbog onih ljudi kakvi su mogli postati...da nije bilo Drekavca.
Onog drekavca u njima,on im je presudio.
Bolje nije moglo...
"Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama cinjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suvise skupo placena jednim razocarenjem, ma kako tesko ono bilo."
Ivo Andric
prelep tekst da se covek zapita nad svakoj reci i zamisli zasto je drekavac uspeo sve ovo napraviti i ljude podeliti po veri naciji i mestu zivljenja kad svuda dunja isto mirise , parika ima isti ukus bilo gde spremljena da ne duzim mnogo divno napisano i uklopljeno veliki pozdrav
Autor stalker — 31 Maj 2011, 10:39
Hvala ti Stalker.Od srca.
"Ljudi su čudne biljke. Kad rastu, u sebe siđu. Sretnu se. Pa se raziđu. Ili se mimoiđu..."
Pozdrav
Autor unajedina — 31 Maj 2011, 11:11
To je, ustvari, šteta.
Autor didiland — 31 Maj 2011, 11:41
Ja sam danas cudna, od celog tekstva samo mi se dunja na ormaru svijdja - ti si Una, Vremeplov! Tako lako vratis ormar od orahovine sa dunjama naredjanim na vrhu tako dalekom, visokom, nedodirljivom :)))
Dobro jutro, ovo iznad nas je Miris detinjstva :)
Autor Ana — 31 Maj 2011, 11:59
Didi...bolje nije moglo.
Pisi zelena kornjaco,nedostaju tvoji clanci!;)
Autor unajedina — 31 Maj 2011, 12:25
Ana...dobro jutro ovo iznad nas je San o detinjstvu koji mirise na dunju sa ormara...i nas kakvi smo bili nekad.
Autor unajedina — 31 Maj 2011, 12:26
Nešto mi se čini da nisi slučajno posejala dunje ni Andrića, kao što ništa ne radiš slučajno., Ma, drekavac je čudo. Najčešće se oglasi u nama samima kad najmanje očekujemo.
Autor sanjarenja56 — 31 Maj 2011, 14:58
Sanjarenja draga...nije slucajno.Da,oglasi se u nama kad najmanje ocekujemo ...
"Budi me u zlo doba
za njega red ne vazi
on mora sve da proba
to djavo mesto trazi
Ne lutam sto uzivam
nit' miris druma volim
lutam da njega umorim."
Djavo mi je kriv...rece jedan ratnik paorskog srca.
Bezgresni nikada nece moci shvatiti,u njihovom svetu osetim se poput onog slona u prodavnici stakla.
Autor unajedina — 31 Maj 2011, 15:09
Hmm. A ko je bezgrešan? Ne znam takve. Makar greše prema samima sebi!
Autor sanjarenja56 — 31 Maj 2011, 15:21
Sanjarenja...ne znam,ponekad gledam te savrsene maske sa moralnim nacelima...svi mi bi smo voleli da smo ispravni,ali u medjuvremenu nam se dogodi zivot.Tesim se da je ljudski gresiti,jer je znak da smo ipak zivi.Ponekad nema povratka,ali takav je valjda zivot.Baceni smo u vodu pa potoni ili plivaj.
"Ko je bezgrešan, nek baci prvi kamen..."
Autor unajedina — 31 Maj 2011, 15:31
Dobro reče "svi mi bi smo voleli da smo ispravni, ali u medjuvremenu nam se dogodi zivot"
Ova misao zaslužuje da je zapišeš kao svoj aforizam.
Autor sanjarenja56 — 31 Maj 2011, 16:12
Sanjarenja...i bice tako.Jedino sto najbolje naucimo na sopstvenoj kozi kad se opecemo.Najbolja skola.Skola zivota.
Autor unajedina — 31 Maj 2011, 16:15
Eh, da! Škola u kojoj pre ili kasnieje dobijemo i jedinice i petice!
Autor sanjarenja56 — 31 Maj 2011, 17:10
Sanjarenja...Ja sam na ovom casu dobila cistog keca zbog nepoverenja prema ljudima.Ali svaka ocena je za djaka.Nema povratka...
Idem u setnju pre kise,saljem ti cmokic Madre Bloga.
Autor unajedina — 31 Maj 2011, 17:30
Možda i nisi. Život
će pokazati koju si ocenu dobila. A sve ima svoj razlog, i ma kako se sada činilo završenim, možda tek počinje.
Autor sanjarenja56 — 31 Maj 2011, 18:32
kazu da jedino pamtimo mirise i da njih uvek jasno prepoznamo, da njima ustvari dobijamo slike proslih dana, taj carobni miris dunja sa ormara moze samo na detinstvo podsetiti:) mmmmmmmm golica mi nozdrve
Autor gasstrocity — 31 Maj 2011, 20:56
...dunja sa babinog ormara...una jedina,ti si stvarno jedna jedina...grlim te:)
Autor izabella — 31 Maj 2011, 21:50
Na ovaj tekst mogu napisati bar tri nova.... ali sta vredi kad drekavci uvek pokupe svoje.
Autor casper — 01 Jun 2011, 08:20
Sanjarenja...zivot je najbolji sudija.
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 12:03
Gastro my friend a sta ja mogu dodati kad ti tako lepo kazes...
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 12:04
Izabella...moram priznati da sam dunju sa ormara ukrala od nekoga ko je i mene skoro podsetio za nju.Njegova je dunja sa ormara.
Pozdrav
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 12:05
Casper...nakon drekavaca uvek ostane pustos,i treba vremena da nikne nova trava.
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 12:06
I koliko staklenaca se daje za jedan porculanac :)
veoma lepa priča
Autor hartofilax — 03 Jun 2011, 12:15
Hartofilax...u mom detnjstvu su se igrali klikeri,i bili su to oni stakleni.Te godine su se pojavili oni cuveni od porcelana sa kojima si preciznije gadjao,koji su bili mnogo ubitacniji od staklenih.Lepi,sjajni,cudni, novi retko ko ih je imao.Kad smo se menjali za klikere njihova cena je bila takva da si morao da das 5 staklenaca klikera za jedan porcelanac.
Ti si nesto mladja generacija,sigurno ti sve ovo zvuci smesno,ali je prica mog detinjstva.
Eto ti odgovor. ;)
Pozdrav!
Autor unajedina — 04 Jun 2011, 13:37