O misevima, konjima i lavovima
Dodju dani kad shvatis da si niko i nista,da nista svoje nemas,osvrnes se za godinama koje su nepovratno prosle,godinama koje si trampila za sarenu lazu,skines naocare kroz koje si godinama gledala misa,zeleci da vidis bar konja ako ne lava.
A mis uvek ostane samo mis,ma sta vi ucinile,sta god uradile za njega.
Konj ostane konj...a za lava odmah nekako znas kad je lav.I bez cvikera.
Drage moje mlade devojke i devojcice,budite pametne,uvek mucnite svojom lepom pametnom glavicom.Uvek gledajte prvo sebe.Prvo sebe pa sve ostale.
Zajebite ono sto vam godinama pricaju,zajebite bajke o skromnoj Pepeljugi,jer cete zavrsiti u jos vecem pepelu cekajuci da neko skine vase prnje i dronjke,zajebite to da ce ceniti vasu skromnost.Glavu dignite uvek visoko i same od sebe stvarajte princeze.Svako jutro kad se probudite same sebe nacinite princezom,posegnite za svojim planovima i snovima,jurite ideale.
Nikada nemojte da zrtvujete snove zbog nekog muskarca,jer ako vam taj dozvoli da se zbog njega odreknete bilo kojeg sna,znajte da on nije pravi za vas.Samo je jedan od mnogih koji zeli da vam zabrani da sanjate,da budete samostalne,zeleci da vas zatvori u kucu i pretvori vas u domacicu.
Onaj koji dozvoljava da se zbog njega odreknete sebe same,da zbog njega napustite skolovanje,da promenite posao,da date otkaz,koji ce vam govoriti koja prijateljica nije za vas,zbog koga cete poceti meriti svoje reci,menjati svoj karakter,frizera,navike,koji ce vam zamerati kako se oblacite,skracujuci vam suknju i jezik,ucutkujuci vas sve cesce,prekidajuci vas smeh na pola...ne vredi ni pisljiva boba.
Zbog njega cete vremenom postati bezlicna krpa,izgubicete drugove i drugarice,udaljicete se od sopstvenih roditelja i porodice.Uzimace od vas ne dajuci vam nista zauzvrat.
Kad pruzite prst,uvek ce mu biti malo,trazice celu ruku da je otrgne.Da je iscupa.Dusu da vam iscedi na slamcicu,onako na kvarnjaka,na finjaka,kurvinski,pod plastom obmane i sa maskom.
Onaj koji zeli da vas menja,koji zeli da vas izliva po svom kalupu,kalupu svojih kompleksa,sto Edipovog sto zivotnog,a ipak nikada necete biti dovoljno dobre kao njegova baba,majka,bivsa devojka,zena nekog njegovog prijatelja.Uvek ce vam vagati,prigovarati,svirati na jedan instrument da izvinete...(fini slobodno nek ne citaju dalje.)
Znacete da je pravi,onda kad vas prihvati onakvu kakva ste,volece vase mane isto kao i vase vrline,podrzavace svaki vas san,uvek ce vam davati krila,uzdizace vas iznad svakoga i svih.Ako toga nema u samom pocetku,trci Lola trci...udaraj se nogama u guzicu dok budes bezala.
Najveca je zabluda da mozete promeniti muskarca.
Muskarci se ne menjaju nikada!
Oni su onakvi kakvi su,nece se pomeriti ni za pedalj,dok ste u zabludi shvatacete polako kako ste vi jedine tu koje se menjaju.
Znaci,ili pukovnik ili pokojnik,ono sto vidite i osetite na prvu loptu,to je ono sto ce ostati za sva vremena.
Svaleri ce zauvek ostati svaleri,mamini sinovi mamini sinovi,nasilnici ce uvek ostati nasilnici,stipse zauvek stipse,jajare jajare,lenstine i nesposobnjakovice nikada nista nece pokrenuti,jedino cete mozda vi podmetnuti svoju grbacu radeci i rintajuci,pa ce vam se godinama ta njegova osobina decaka i derista ogaditi kad dodju racuni na naplatu,kad dodje prvi u mesecu a kirija za stan mora da se plati...a on lezi i fantazira o avionima i kamionima,dok vi polako shvatate da zivite sa buzdovanom.
Ako kojim slucajem osetite sazaljenje prema istom,e tada narocito bezite glavom bez obzira.Ako osecate peckanje sazaljenja za njegov nesrecan zivot,za njegove decacke gluposti na koje se izvlaci teskim i nesrecnim detinjstvom,pa dok sedite sa njim u drustvu sa samosvesnim i zrelim muskarcima koji imaju cilj u zivotu,vi se nekako osetite kao majka na roditeljskom sastanku koja je dovela svoje cedo.
Nenormalan je osecaj jedne normalne zene prema normalnom muskarcu sazaljenje.To nije u prirodi odnosa gde muskarac treba biti vodja copora,stabilan i hrabar koji treba da stiti svoju pecinu i svoju zenku i mladunce.Jer uz vodju copora mozete na posletku biti samo zena,a uz doticnog derana cete biti ceo zivot i muskarac i zena,a majka najvise.
Rekla sam sebi,kad sledeci put osetim sazaljenje prema nekom muskarcu,kad ja budem ta koja ce ga vuci za rukav da se obrije,da zameni smrdljivu majicu novom,da ode da se osisa,da kupi sebi nove patike jer su mu se ove raspale...a on je eto navikao da je majka to ceo zivot radila za njega,naravno i gace mu kupujuci...e tada cu lepo sama sebi roditi dete.
Jer za takav osecaj golicanja majcinskog instinkta,znak je da sutnete doticnog,i da stavite prst na celo sta vama zaista treba.
Onaj koji jednom podigne ruku na vas,ma koliko posle patetisao,plakao,cvileo,zapomagao...ucinice to ponovo.Jednom nasilnik,pa i prema drugima,uvek nasilnik,onda ne mozete ocekivati da ce prema vama biti nezan.
Uvrstila bih tu i moralne nasilnike,koji vam svakodnevno siluju um i razum,mrcvareci vas i ubijajuci vas na finjaka dok glumi briznost i moralnost.
Svaleri i ljubavnici su tek prica za sebe,onaj ko voli malo sa strane...uvek ce vam iza ledja malo sa strane.Mozete biti Andjelina Dzoli,od jutra do mraka u cipkastom crnom donjem rublju,mozete mu svaki dan servirati Tiramisu na tacni...jace od njega je da ce negde otici da jede usecerenu jabuku,i to onu budjavu sto se prodaje na zeleznickoj stanici.
Znaci sto u izlogu to i u radnji,to cete ceo zivot morati nositi kao prokletstvo,ziveci u naivnom uverenju da cete jednog dana nesto moci promeniti.Promenicete samo sebe,izgubicete najlepse godine svog zivota.
Ajde sada o strahu da ne ostanete same.Plasite se da cete ostati same,pa se hvatate za bilo sta zbog zlobnih prica iza ledja da nemate momka,da cete ostati baba devojke,da cete sledeci put mozda naci gorega,da se nikada necete udati i da cete ostati usedelica.
Ma zajebite to.
Pocnite malo vise da cenite sebe,uzdignite se iznad svega i iznad svih,jer dok provodite vreme kraj pogresnog,e tek onda gubite svaku verovatnocu da cete mozda negde,nekad upoznati vasu drugu polovinu...znate ona prica da svako traga za svojom srodnom dusom.
Ne spajajte se sa pogresnima,kad ne klikne odmah,nece kliknuti nikada.Birajte samo najbolje za sebe,nemojte uzimati trule vocke koje vam padaju ispred nogu,budite strpljive da mozda sacekate one na visim granama da sazru,pa skupite hrabrost da posegnete za njima.
Trula vocka ce uvek ostati trula vocka.
I bezite dok vam ne bude kasno,a nikada nije kasno pobeci...jedan zivot imamo.
A sad o laznim moralistima,zlobnicima,onima koji ce ove reci i onu koja se drznula razapeti na lomacu,glumeci moralne i ispravne ljude.Moj odgovor im je...da naprdjuju.
Vecina njih zivi osrednji zivot,zamenili snove i ideale za oprane gace i skuvan pasulj,dok tamo negde imaju tihu patnju,svoje virtuelne ljubavi,svoje ljubavnice,svoje Barbare i Ines...za kojima ceznu dok im krotka i draga zena ujutru sprema omlet sa sunkom.Domacom naravno.A oni glume vecne mudrace,Don Huane,Revolucionare.
A sada o izuzecima.O divnim casnim i postenim muskarcima,o ispravnim i vrednim dobrim ljudima,koji su pronasli svoju srecu,koji istinski i iskreno vole i ljube svoje drage zene i devojke,koji im snove pretvaraju u javu,koji se smeju zajedno,placu zajedno,uzivaju zajedno,dele poslednju mrvicu hleba ne plaseci se ni sutrasnjice,ni ljudi,ni Boga...nicega.Koji se smeju zajedno,od srca,vode bitku jastucima u sitne sate dok ih ne prekinu komsije lupajuci im u radijator,jer ih je probudio njihov glasni kikot.Deca koja se radjaju u takvim ljubavima,kao sto kaze Anna,divna Anna...
"Ljubav je osecanje trezvenosti i zrelosti...stamenosti,zasticenosti sa obe strane...a opet tako mekana,mirisljava i paperjasta da pozelis da njome pokrijes sopstvenu decu ne bi li ona zapamtila osecaj i trazila bas to u nekom drugom...kada shvate da im je korak prevelik za nase gnezdo."
Zbog ljubavi.
Zbog trezvenosti i zasticenosti.
Zbog paperjastog pokrivanja svoje dece.
Zbog gnezda.
Zbog ovog jedinog zivota koji imamo,jer upamtite nikada necete biti mladje nego sto ste danas.
Zbog snova i ideala,zbog kofera ljubavi koji nosite.
Ne spustajte ga pred bilo koju kapiju,pred bilo ciji prag.
Uvek sanjajte,trazite tragajte...ne mozete otkriti okeane dok god se plasite napustiti obalu.
Dok god se grcevito drzite za brod koji je odavno potonuo,koji nema jedra.
Zbog svega toga se drznuh napisati sve ovo.
Najakse je cutati,ne zameriti se nikome...biti u senci,biti neutralan,ne strcati.
Ja strcim,pa sam spremna na vetrove da me sibaju,da me lome,da me osudjuju...dok god bude vazduha u ovim plucima i ovo malo duse u meni...uvek cu se zaletati na vetrenjace.
Ja Ludi Vrabac
Kome niko nikada nije uspeo oduzeti snove o...
Koji ce do poslednjeg dana ziveti samo po zapovesti svoga...
Savrseno napisano, i tako istinito... Imala sam priliku da imam pored sebe neke od navednih primera, i moram da potvrdim da je sve tacno, do detalja... heh.. a ljubav ce doci kad se najmanje budemo nadali :)
veliki pozdrav! :)
Autor suncica — 01 Jul 2011, 14:28
Hm...Od A do Š, tačno.
Nit' šta imam oduzeti, nit' šta dodati.
Prokleto tačno.
Kažu, pametni se uče na tuđem iskustvu.
Na žalost, moje iskustvo je puno razočarenja, ali ne odustajem. Tragam.
Neću spustiti kofer, pred bilo kojom i bilo čijom kapijom.
A, obale...
Obale sam odavno napustila.
Grlim te i ljubim, moja lepa i pametna glavo.
Autor didiland — 01 Jul 2011, 14:39
Sve si odlično napisala, a ja bih volela da svaka razmisli najviše o ovome:"Onaj koji jednom podigne ruku na vas,ma koliko posle patetisao,plakao,cvileo,zapomagao...ucinice to ponovo."
Ako dama ne poštuje sebe samu, što bi je neko drugi poštovao?
Autor sanjarenja56 — 01 Jul 2011, 15:31
Od reci do reci... U pravu si. Ovo je kao kad citas Andrica, prosto imas osecaj da si sam pisao sve to, ali opet nisi siguran da li bi uspeo bas tako dobro da se izrazis, da opises - i zato je Andric savrsen.
Nemam sta da ti kazem, osim da seu potpunosti slazem. Verujem u ljubav. I nikada se necu zadovoljiti manjim od toga. Manjim od savrsenog (savrsenog za mene). Nikada! Jer svaki put kad sam probala, nisam se lepo provela. Zato, verujem u tu ljubav, verujem da ce doci kad-tad. I tacka.
Autor janafrank — 01 Jul 2011, 21:16
Suncice,never,never,never give up!:)Poljubi svog malisu,glavu gore...ljubav mora doci kad je najmanje budes ocekivala. ;)
Autor unajedina — 01 Jul 2011, 21:50
Didi mi dodji mi moj...znam te,znas me...reci su suvisne.
Ljubim ja tebe,da ti se razidje guzva u autobusu ;)
Autor unajedina — 01 Jul 2011, 21:51
Sanjarenja,upravo tako...ko ne voli i ne postuje sebe ne moze ni od drugih to ocekivati.
Autor unajedina — 01 Jul 2011, 21:52
Draga moja Janafrank,
beskrajno hvala na ovim lepim recima,i na sam pomen Andrica koji je junak i mog vremena...znaci mi uzasno mnogo.
Veliki pozdrav za tebe :))
Autor unajedina — 01 Jul 2011, 21:54
Na dobrom si putu da postaneš džangrizava baba...
;))))))))))))))))))))
Autor suky — 02 Jul 2011, 00:10
O Suky prijatelju,ma neka sam ja dzangrizava baba...pitam se onda samo u kom si se ti delu ovde pronasao ;))))
Inace hvala na komentaru,ali zbog tebe eto izgubih opkladu jer sam se kladila da ovaj post ni jedan muskarac nece smeti da prokomentarise...:))
Pozdravljam ja tebe puno. ;))
Autor unajedina — 02 Jul 2011, 00:17
Ja se malo gde pronalazim... u ovoj tvojoj priči, jako malo...
Autor suky — 02 Jul 2011, 00:22
E to mi je drago da cujem :)))
Autor unajedina — 02 Jul 2011, 00:23
meni baš i nije... trebalo bi ja negde sa nađem.
;)
Autor suky — 02 Jul 2011, 00:32
Mis i lav!
Nekako dodje trenutak kada shvatis da mis nikada nece postati lav, a da lav ustvari vrlo lako postane mis.
"Uvrstila bih tu i moralne nasilnike,koji vam svakodnevno siluju um i razum,mrcvareci vas i ubijajuci vas na finjaka dok glumi briznost i moralnost."
Ovo je najstrasnije od svega!
Kad te mis udari, znas na cemu si, vidis ko je, ali kad ti neko recima punim ljubavi siluje um, onda cak i da si svesna toga jednostavno odbijas da priznas da je to to.
Dok ti se oci otvore, vec si navuceni zavisnik, i zacarani krug se okrece i okrece, stvara ti vrtoglavice, trazis izlaz, zelis izlaz, a opet ne mozes bez njega, jer jednostavno ume da te drzi pored sebe.
Jos ako si emotivac, a on ima suze za poneti i primeniti u svakoj prilici, ludara ti je sigurna kuca u momentu kada on sebi nadje novu igracku.
Na preveliku zalost, sve to se ukapira tek na prvom razgovoru sa psihijatrom kad je vec kasno za svako normalno sutra.
Divan post mila, hvala sto si upozorila sve zenske duse, mada ne znam koliko sva upozorenja vrede svakoj od nas dok se ne opecemo licno.
I jos nesto:
Zaista oma divnih, predivnih muskaraca svuda oko nas.
Mozda nisu tako atraktivni i tako mocni na prvu kao svi primerci navedeni u tvom tekstu, ali je zato zivot sa njima mnogo vise bajka nego sa ovima koji te preko duge prevedu na prvom sastanku.
Autor casper — 02 Jul 2011, 06:41
Suky...Pomozite mi da pronadjem sebe,imacete na koga da se ugledate...to si sigurno mislio?;))))
Autor unajedina — 02 Jul 2011, 10:25
Casper,nazalost uvek moramo same da se opecemo,mada najcesce ni onda ne naucimo...
Upravu si...desi se i da lav ponekad postane mis,o tome nista ne napisah,mozda sam trebala staviti na kraju,nastavice se...pa da svaka zena doda svoje iskustvo...
Autor unajedina — 02 Jul 2011, 10:27
možda da pronađem nju samo, biće dovoljno... ;)))
Autor suky — 02 Jul 2011, 14:59
Zelim ti da pronadjes Nju Suky,druze moj dragi...a onda ce se sklopiti i sve ostale kockice,videces ;)))
Autor unajedina — 02 Jul 2011, 16:41
hm...
Autor suky — 02 Jul 2011, 17:48
...Znas li sta je najveca ironija?
Mi zene se mnogo brze naviknemo na LOSE u zivotu i imamo milion objasnjenja ,pred sobom i drugima, za sve vrste nasilja ili nepravdi koje trpimo...
Plasila sam se da budem srecna.
Cekala "saksiju" da mi padne na glavu,svakoga casa.
Sve zene, ovoga sveta, moraju da znaju da TO STO JE NASILJE (bilo koje vrste...cak i prevara od strane muskarca) UCESTALA POJAVA, NE ZNACI DA JE POSTALO NORMALNO I DA JE SVIMA TAKO.
NIJE!!!!!!!!!!!!!!!!
Niste ni svesne koliko normalnih i divnih porodica ima...upravo tu u vasoj okolini...koji zive mirno,slozno ...i kada imaju i kada nemaju sa kime i sa cime...jer imaju sebe,jedno drugo...i svest da je porodica
osnovna celija drustva, koja vec ima izgradjene parametre i merne jedinice...i postojece sisteme vrednosti koje ne moze niko promeniti zato sto misli da je moderan ili drugaciji...
...
Hrabri moj Vrapcicu...
Postoji legenda o ptici,zanosne lepote,nestvarno- varteno ,sarenih krila...sa grudima zlatno-zutim kao dukat i cubom koja joj ,u bojama mastila pada niz dugi vrat ,ledja...sve do repa...malo ih je ,kazu prepoznalo dugacko repno perje koje se naslanjalo i pruzalo niz debela stabla drveca...kazu...toliko je lepa ,da samo u sebi uziva,pa se retko jedinka te vrste zaljubi u drugu ,istu takvu ,sa zeljom da svije gnezdo...Tako su i nestale,sa ove nase planete,ali je ostala prica...o njima...
Nisu letele,samo se pricalo kakva bi to lepota na nebu bila kada bi se njihove boje razbacale izmedju oblaka...
Nisu ni pevale.
Zasto su uopste upamcene?
Legenda kaze da, kada bi se RETKO neka ipak zaljubila,ljubav joj ne bi bila uzvracena...ostatak zivota provela bi trazeci odroman trn na koji bi se grudima ,svom silinom ,naslonila...lagano oduzimajuci sebi zivot,u mukama,kazu ,ispustila bi jednom bozanski krik,najlepsi ovozemaljski zvuk...i izdahnula ...
Ptice koje umiru pevajuci...
cula si za to,sigurno...
Pisane su knjige u metaforama,duge ljubavne sage...
Naravno...to su bajke!
Cak ni medju zivotinjama ne postoji takva gordost i samoljublje,zbog koga drugo bice umire...muci se, pati...
A priznaces...znas mnoge prelepe "ptice" kojima cujes KRIKE cak i kada cute...vidis u ocima njihove dece...da nista ne vrede sarene boje krila njihovih majki...one ne lete,odavno...tako da ,tom vestinom nece moci da ih obdari...
Leti Vrapcicu moj...ne boj se!!!!!
Nije Bajka da sreca postoji!
Bajka je -da za srecu moras da das krv i zivot.
To pricaju nesrecni,koji se srece boje!
Treba samo biti zdrav i normalan... biti iskren prema sebi,biti zahvalan,tih...molitva ume da pomogne...da rasiris krila,pevas,volis...
...opstanes,a da se na zlo ne naviknes,u ovom ludom svetu...
Zagrljaj...
Autor anna — 02 Jul 2011, 20:12
Anna nepoznata zeno Obozavam te!!!!
Autor unajedina — 02 Jul 2011, 20:51
Slažem se sa svime što si napisala. Doslovce. Dobrim delom saveta koje si dala sam se i ja vodila. I imam još štošta da dodam...Kao što se vremena menjaju,menja se i omladina: današnjoj omladini je najbitnije na svetu da vikendom izađu u ekskluzivne diskoteke, da se ponapijaju i dođu kući kad se domaćice vrate iz pekare, da nose isključivo markiranu garderobu, da imaju najnovije teleefone od po par stotina eura... Da se osvrnem malo na mlade dame: oblače se za izlazak onako kako se ja ne bih obukla ni prve bračne noći za nastup u krevetu, vikend se provodi u ispijanju kafa i ceđene narandže sa drugaricama u kafiću iza ogromnih naočara koje skrivaju podočnjake, ako su same bacaju se svakom prvom za koga misle da je pogodna prilika, ako su u vezi varaju jer je to sad trenutno in. Ne poštuju sebe, a očekuju od mladića da će poštovati njih. Skidaju se već na prvim sastancima. Rad po kući im je smor, za šta imaju majku ili baku. Za posao preko leta retko koja mlada dama da je čula. Bitno je da se visi non stop na fejsu, da se znaju svi tračevi u gradu i da čuju prve kad u nekoj radnji sa markiranom garderobom počne sniženje. I sve pričaju o ne znam kakvim fakultetima, a uhvatiti knjigu u ruke je otprilike poslednje što im je na pameti. Trenutno glavno je da se dure na roditelje što nemaju para da im obezbede letovanje, pa leto moraju provesti na obližnjoj reci ili bazenu, citiram moju mladu komšinicu "kao najveća jadnica".
Upisujem se pored tebe Una da sam i ja đžangrizava baba, ali u današnje vreme je zaista teško naći mladu žensku osobu zdravog razuma. Svaka čast izuzecima naravno, kojih ima u veoma malom broju. Ili sam ja džangrizalo sa moralnim načelima iz pretprošlog veka.
Autor biljana — 03 Jul 2011, 11:56
Draga Biljana,
Hm...ne znam kako da pocnem oko ovog komentara,plasim se da ovaj moj post nije pogresno shvacen.
Kao prvo ne smatram sebe dzangrizavom babom,smatram takodje da nam je omladina u vecinu slucajeva divna,pozajem dosta divnih i pametnih mladih ljudi,cak mislim da su mnogo bolji nego sto smo mi bili,s obzirom u kakvom su drustvu rodjeni,da imaju mnogo manje mogucnosti nego sto smo mi imali nekada,jer smo mogli zanociti na klupi da nam dlaka sa glave ne fali,koliko toliko smo putovali,imali pasose SFRJ,jer nam bar vize nisu tada bile potrebne kad smo bili klinci,imali smo lepo detinjstvo,bezbrizno,roditelji su nam imali sigurne poslove,imali smo taj luksuz da budemo samo deca.
Oni ga nemaju,rodjeni su u teska vremena,roditelji su im najcesce nezaposleni,nemaju bezbriznost,primorani da odrastu a da ni ne budu deca.Zeljni su svega,svega...
Dosta od ovoga sto si nabrojala cu ciste predrasude.Pricala si tako uopsteno,da me je pecnulo.
Eto vidis sto je zabluda,i sama sam ranije na blogu pisala kako ljudi cesto imaju zablude jedni o drugima.
Evo na primer ja...volim s vremena na vreme da izadjem u lud nocni provod,volim da popijem par koktela,eto cak i ja nekada obucem nesto sto ti mozda ne bi ni prve bracne noci,jednostavno mi dodje tako...imam preko trideset,a bas mi nekad dodje da u izlazak obucem suknju kracu nego sto nose klinke od 20,i vrtoglave stikle na mojih 175 od 12 cm...i uzivam da svet bas te noci gledam sa te visine,dok neki eto blenu u moje noge,ali to je njihov problem.To ne znaci ni da sam laka,ni da sam glupa,niti da sam nemoralna,jednostavno hoce mi se tako.I meni se desi da sledece jutro umem da sednem sa drugovima i drugaricama u neku popularni bastu,i da podocnjake od prethodne noci skrivam ispod velikih cvikera(markiranih,jebiga nekada sam slaba i ja na takve stvari) i pijem bas cedjenu pomorandzu i espreso.
A eto vec sledeci dan idem na pijacu u svojim starim starkama,sa konjskim repicem,kupujem povrce,spremam rucak za 15 osoba,zamisli cak umem da razvlacim pravu domacu pitu,sto eto mnoge "casne i postene zene smerno obucene" nece nikad moci ni u snu.
Kazem ti,predrasude su cudo...
Nije sve kako se na prvi pogled ucini...Ne dam na mladu generaciju,razumem i njihov bunt,i zelju za zivotom,i potrebu da imaju lepe stvari,da uzivaju...pa kad ce ako nece sada???
S obzirom u kakvim uslovima zive mislim da su velika vecina sjajni klinci,zavrsavaju fakultete,cine nesto od svog zivota,sve cesce im se divim i zacrvenim pred njima.
Volela bih da me ne shvatis pogresno,cenim tvoje misljenje,ali smatram da imas malo vise predrasuda...ja uvek pokusavam da shvatim i sagledam stvari iz vise uglova.
Pozdravljam te :)
Autor unajedina — 04 Jul 2011, 13:11