Vukovi se prepoznaju
"Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar, čiji pogled gasne u magli i memli, živio sam kao usput, ko da sanjam, kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji..."
Odavno vec gledam stranca u ogledalu.Prolazimo jedna pokraj druge ne okrznuvsi se ni pogledom.
Ne prepoznajem je.Odavno je vise ne prepoznajem.Snazna je,nasmejana je,zraci.Ljudi vole da su u njenom prisustvu.Vole da upijaju njenu energiju,kao duhovi tame kojima treba malo svetlosti.Psi kojima je svakodnevno okruzena,koji je prate zeleci da otkinu malo njenog belog mesa,da osete njenu krv,miris,suze.Da se osete nadmocnim nad njom.Okruzuju je na svakom njenom koraku.Ali ne smeju da pridju.Plasi ih ono vucije u njoj.A tako bi rado da je privezu na lance,da postane ista kao oni.Laju joj podmuklo iza ledja,cvile ponizno,masu svojim repovima...
Zna da ne moze da im veruje.Retko kome ona veruje,na prste jedne ruke ne moze da ih pobroji.
Ako mislite da nju neko poznaje,grdno se vara.Poznaju samo onaj delic nje koji im ona dopusti da vide.Svakom po zasluzi.Ne prasta izdaje.Ne priznaje slabice.Nepoznate su joj reci odustajanje...nema povlacenja,nema predaje.Ceo svoj zivot je ona ta koja mora biti jaka.Naucila je vec sa psima,predvidivi su,snazni su kad laju na lancu,imaju hrabrost da reze samo kad im okrene ledja...povlace se na prvu prepreku,podvijaju repove,skrivaju se iza nje.Odlaze u kucicu kad ih pogleda u oci i pokaze prstom.Svi psi su isti.Navikli na komande i lanac,na pseci zivot za kucicu,hranu i vodu.Da odu kad im kazes da odu.Dodju kad ih pozoves.Za neznost samo kad ih gospodar pozove.Po zasluzi.
Vukovi su drugaciji.Za ceo svoj zivot,lutanja po ovoj planeti mogu sa sigurnoscu reci da susretoh mnogo Vucica,poput mene.A ni jednog Vuka.Ponekad kad mi se ucini da mogu osetiti...jer Vukovi se osete medjusobno,ali samo moja varka daje im obrise Vucijeg...jos jedan pas.Avlijaner,Zlatni retriver,Hrt,Pit Bul,ponekad Vucijak,Pudlica...psece u njima je daleko od vucijeg.I uvek imaju izgovor zbog cega nisu Vukovi.
Da,surova sam.Priznajem.Moji prijatelji me vole,jer sam kao prijatelj najbolja i najvise dam sebe.Zbog prijatelja umem da se pretvaram u psa,da im budem bliza.Pravi prijatelji cene ono vucije u meni,ne pokusavajuci da me napadaju iza ledja,razoruzanu.Zbog toga imam jako malo prijatelja.
Surova sam.Zivot me je napravio takvom.Ceo svoj zivot bila sam okruzena smrcu,bolestima,strahom,ponizenjem,nepravdom,siromastvom.Psima koji su me tako slabu dok sam lezala na zemlji besomucno ujedali.Usudi li se onda neko pitati me zasto ne verujem ljudima?Ja sam umirala na dnu mracnog tunela,skapavala kao pseto,cvilela...nikog nije bilo da me cuje.
A onda se rodio Vuk.Stranac u meni.Vucica.
Da,jesam surova,ali nemam drugog izbora.Obecala sam sebi da necu dozvoliti nikome da me povredi,pa na prvi korak prema meni koji osetim kao pretnju,ja povredim prva.Cesto ne misleci ono sto govorim,ono sto cinim...ponekad povredim one koji to ne zasluzuju.Valjda neduzni cesto i plate ceh necije tudje surovosti...ali vec bude prekasno.Nisam naucila da trazim oprostaj,ne umem,valjda ono vucije u meni se jos uvek plasi da ako pridjem onom o koga sam se ogresila,ako trazim drugu sansu...da ce mi prvom sledecom prilikom zabosti noz u ledja,da mi se osveti za moju okrutnost.Tesko je ponovo zakoraciti u istu reku,pokusati ponovo plivati,kad je ta reka vec protekla,reci su izgovorene...i nema povratka...
Da,surova sam.Oni koji nisu moji prijatelji mene mrze iz dna duse,raduju se mojim neuspesima,pricaju mi iza ledja,podmecu nogu.Kukavicki napadaju,pa uvek moram biti na oprezu.Ali ne plase mene psi...
Valjda pokusavam svakim danom po malo da budem bolji covek,nesto sto u ovom realnom svetu vec odavno nisam.Daleko sam od svetice,moralne devojke,vernice,ispravne i casne osobe.Znate lepo je biti ispravan,poput Popaja,heroj koji prica o idealima i bori se za te ideale.
Svi mi bi hteli da budemo ispravni ljudi...ali u medjuvremenu nam se dogodi zivot.
Zivot,u kome smo najcesce primorani da se borimo za goli opstanak,da postanemo po potrebi i stranci,i vukovi,i gresnici,kurve,svetice,domacice,devojcice,kucke,ratnici,osvetnici...po potrebi.
Kako nam zivot namesti u tom momentu.
Da povredimo da ne bi bili povredjeni,da lazemo,da se cuvamo od tama.Znate li kako je to kad umirete?Znate li kako je kad vam neko umre na rukama?Znate li kako je kad vam neko kome verujete zabije noz u ledja?Znate li kako je kad ne znate gde cete prespavati?Znate li kako je biti gladan?
Kazete sebi onda,nikad vise.Nikad vise necu lezati na samrtnickoj postelji,nikad gledati smrti u oci,nikada necu ponovo biti jadna,bedna i gladna.Prodana,izdana,ponizena.Nikad vise.
Ja nisam od onih reka kraj cijih obala mozete naci spokoj i odmor,ja zapljuskujem i plavim i uvek morate biti spremni za seobu,nikada se opustiti.Znate vec kakva je reka Una u celom svom toku.Predugo sam bila zatvorena branom,izgubila sebe.Da,uzasavaju me brane,ne volim miran tok kroz ravnicu,guse me zatvoreni prostori,svakodnevni rituali.A da sam mirna,pitka,krotka i srecna...nikada i ne bih postala pisac.Cudan je to soj ljudi.Proklet nekim posebnim prokletstvom.Vukovi i ljudi u jednoj istoj kozi.Ne mozemo da nadjemo utociste ni spokoj...
Nek mi oproste svi koje sam povredila,o koje sam se ogresila...tesko je shvatiti vuka u meni.Mogao bi osetiti moje prokletstvo samo vuk...jer vukovi se osete medjusobno.
"Poznao me je odmah. Vukovi se prepoznaju.
Od rodjenja se mucimo sa istim pretesnim svetom...Nismo se pozdravili. Ni jedan drugom poklonili. Nastavili smo razgovor bez jedne jedine reci, kao da smo se sretali u zardjaloj proslosti na ovom istom mestu gde smo sad prvi put.Stvarno i dalje verujem da ono, sto je vucje, ne moze u nama umreti. Jer vuk se na vuka nastavlja.Nije mi preneo poruku, ali ja sam je primio.Poznaje se na meni. Vidim u psecim ocima. Vidim kako me vide. Vec ulaze u mene. Vec lutaju po meni, kidaju bele komade mojih beskrajnih prostora, ujedaju se i kolju za svaki zalogaj duse.Gladni su vucjeg u meni. Muci ih da shvate sta nosim, cime mislim i volim, sanjam, cekam i nalazim...
Prate me kao i vuka. Opkoljavaju u svitanje i zovu druge pse. Misle da cuvam tajnu kako se biva nad drugima visi snagom i umom.Lako je meni sa psima.Ali naslednik vuka i sam je divljac van zakona. Dizu na mene potere i cekaju me u zasedi isti oni pastiri, gonici karavana i hajkaci sa jezera koji pucaju nespretno i ubijaju dopola. Sad sam ja na nisanu.Neko ce ovde ostati. Ili ja, ili psi. Ili ja, ili lovci. Svraticu da vidim ko ce.Svraticu, sem ako, mozda, namerno ne zaboravim, da sam ikada ovuda prolazio i sanjao."
...:)BRAVO!!!
Autor izabella — 01 Jun 2011, 12:19
da nisi ti mozda procitala onu knjigu "preziveti s vukovima" ???
Autor baddancer — 01 Jun 2011, 12:33
Hvala Izabella,pozdravljam te ;)
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 12:58
Baddancer,nisam procitala knjigu a eto vec joj unapred nadjoh zamerku.Mislim da bi bolje bilo da se zove Preziveti sa psima,jer mislim da su vukovi casnije zivotinje,verni su svom coporu,nisu kao psi koji idu od jedne do druge keruse,nego ceo zivot su odani jednoj vucici,stite i cuvaju svoje mladunce i vucicu,jako su nezni roditelji a opet vukovi samo za spoljni svet kad zele za zastite svoje.
Ne ujedaju dopola kao psi,ne laju uzaludno,oni kolju samo zbog hrane i da bi zastitili svoje.Ne diraju nicije,samo brane svoje kad je ugrozeno.
Ne kevcu bezveze,nego kad osete potrebu zavijaju na mesec od cega se drugima ledi krv u zilama.
Otuda bi bolje bilo Kako preziveti sa psima.
Pozdrav za tebe ;)
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 13:02
Na mnoga tvoja pitanja "znate li" moj odgovor je znam, i to jako bolno znam.
Ni mene psi ne plase, ne cujem ih dok laju, a laju precesto.
Plasim se samo sebe same.
Jednom mi je jedan lekar rekao da jacu osobu od mene nije sreo i da je to ustvari moja najveca greska.
Rekao mi je da moram da shvatim da sam covek, da moram da priznam sebi kad me boli.
Ja to ne umem.
Autor casper — 01 Jun 2011, 13:15
Casper,da odavno vec ja tebe osecam kao vucicu...
I ja se plasim samo sebe same,i sama ne umem priznati kad sam ranjena,kad me boli...
Previse poznato.
Grlim dobrog duha.
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 13:22
U čitavoj priči ne svidja mi se kontekst u kom se pominju psi. Vuk je zaista fascinantna životinja u svakom smislu te reči i mnogim piscima je poslužio kao inspiracija zbog onogo što nosi, te, poistovećivanje ljudi sa tom životinjom oslikava dosta vrlina, ali porediti rđave ljude sa psima i praviti paralelu između ljudi i pasa je veoma nepravedno prema psima. Pas je simbol odanosti podređenog prema gospodaru, što je teže nego kad se radi o odanosti vukova svojim ženkama. Pogledaj to sa sledećeg aspekta: verovatno će mnogo više ljudi, ukoliko bi mogli da biraju, izabrati da vole i budu odani (sa akcentom na tome da ljubav odanost čini lakšom jer jedno podrazumeva drugo) neg da budu odani svojim gospodarima...
Autor hartofilax — 01 Jun 2011, 13:27
Vučice, našla sam sebe u tebi :)
Autor maksimara — 01 Jun 2011, 13:46
Hartofilax...termini Vukovi i Psi nisu bukvalni nego su koristeni u prenesenom znacenju,moj nacin da docaram nesto sto zelim da kazem ali ne mogu prostim recima.
Sto se tice pasa kao zovitinja samo cu ti reci da imam tri psa u svom dvoristu,mislim da ti je to dovoljno kao odgovor o mojoj nepravdi prema psima.
Pas kao zivotinja je jedno,a Pas kao simbolika u mom tekstu nesto sasvim drugo.
A i misljenja sam da kada bi psi naucili da govore,izgubili bi i poslednjeg prijatelja,u vecini slucajeva odnosa ljudi prema tim psima.Svoje pse ne vezujem,ne mucim,nikada ih nisam udarila,dajem im ljubav nesebicno i uspela sam od njih da napravim ono sto oni jesu,svi su odrasli u istim uslovima ali tri potpuno razlicita karaktera.Niti jednog nisam sputala.Mogu reci da su to najsrecniji psi koje sam u prilici da vidjam.
Sto vise upoznajem ljude,vise volim zivotinje,divim im se,cast mi je da provodim svoje vreme u njihovom drustvu,jer od njih najbolje ucim.
Zao mi je ako si pogresno shvatio smisao ovog sto sam napisala,ali valjda svako mora i imati svoj pogled i steci sopstvenu impresiju.I dobro je dok je tako,onda ono sto sam napisala ima smisla...
Komentar ti je na mestu,pozdravljam te.
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 13:48
Maksimara...drago mi je zbog toga ;)
Pozdrav :)
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 13:48
Vuk...Stepski Vuk.
Olinjali pustinjak,sam sebi dovoljan...
Ali,Vuk nikada ne nosi zlo...samo trazi zivota i lutanja.
Ima neke tuge u njemu i njegovom zivotu,ali ume postojano i cvrsto da stoji,bez obzira na sve.
Sam svoje rane lize...a drugima zadaje samo kada mora.
Autor stepskivuk — 01 Jun 2011, 14:50
Uno, Uno...:)
Autor baddancer — 01 Jun 2011, 15:38
Auuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu ( zavijanje uz mesec) . veliki poz
Autor GASTRO city — 01 Jun 2011, 15:47
Odličan tekst, sa snažnom i jasnom porukom. Međutim ne verujem ti ni reč. Verujem da bi ponekad i to samo ponekad želela da budeš surova, bezkompromisna i nepovrediva međutim ne verujem da si zaista takva. Čak šta više mislim da si ponosna što nisi, i da si svesna da je to snaga a ne slabost.
Autor Janakis — 01 Jun 2011, 16:38
Stepskivuce...vidim da je i tebi Vuk veoma dobro poznat.;)
"A ono što se u meni događa u rijetkim časovima radosti, što je za mene slast, doživljaj, ekstaza i uzvišenost, to svijet voli i traži možda jedino u pjesničkim djelima, a u životu smatra ludošću. I odista, ako je svijet u pravu,onda sam ja kriv, onda sam lud, onda sam odista, kako sam sebe često nazivao, stepski vuk, životinja koja je zalutala u tuđ i nerazumljiv svijet koja više ne nalazi svoju postojbinu, vazduh i hranu."Hese
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 16:57
Danceru,danceru...;)
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 16:58
Gastro...
Auuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu
Otpozdravljam!:)))
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 16:59
Janakis,hvala ti mnogo,pomislicu da se bavis psihologijom ;)
Pozdrav veliki!
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 17:00
ŽSvi su pažljivo pročitali post, a Janakis je dao komentar i po.
Vučice, nežna kerušo, pa opet vučice...blago onom ko s tobom bude, mada mu neće biti lako.
Autor sanjarenja56 — 01 Jun 2011, 17:05
Istu poruku kao što je tebi dadoh, dobio je neko kad je prišao lavici...
Autor sanjarenja56 — 01 Jun 2011, 17:08
Ma ne samo dadoh sebi slobodu da iznesem svoj utisak. Pozdrav za tebe.
Autor Janakis — 01 Jun 2011, 17:21
Nešto se dešava. To bez daljnjeg, Ali, meni je zaista teško da poverujem u to.
Autor didiland — 01 Jun 2011, 17:42
sanjarenja,ti si moja sestra po dusi pa me najbolje poznajes.Mozes procitati i ono skriveno...izmedju redova.
Hvala ti na ovakvom komentaru.
Cmokic za Madre Bloga
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 17:59
Sanjarenja mogu li ispricati jedan vic kao odgovor...
Bik i lav sede za sankom i piju. Lavu zazvoni mobilni.
“Da, draga, dolazim”, odgovara lav.
I lav brzo popije svoje pice i sprema se otici.
Kaze mu bik: “I ti si mi neki lav ; da mene zove zena, ja bih je poslao ma znas gde, i nastavio bi dalje piti u drustvu”
“Hm,” odgovara lav, “no, medju nama je bitna razlika.
Moja je zena lavica, a tvoja je krava”
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 18:02
Janakis,dobar ti je utisak,zato sam i pomislila da si mozda psiholog.
Svako dobro!
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 18:03
Didi...draga moja...grlim ja tebe.Toliko.
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 18:04
Una, sve se mislim, jesam li ja tebe nekako uvredila?
Reci mi , molim te.
Ako jesam, reci. Želim to da ispravim.
Autor didiland — 01 Jun 2011, 18:06
Didi,jel ti to mene zezas zeno???Pa stvarno cu te razbiti kad te vidim i ovako virtuelno za pocetak.Ja tebe osecam kao svoju,niti si me povredila niti me ti mozes povrediti,ti si jedno drago,milo bice Didi mi dodji mi!
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 18:15
Uf, dobro je. Sad mi lakše. Da znaš da sam brinula.
Autor didiland — 01 Jun 2011, 18:18
O Boze Didi...pa kako si to mogla da pomislis,ne znam na osnovu cega,stvarno si lujka Didi mi dodji mi ;)
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 18:19
Unajedina, nemoj me pogrešno shvatiti, ali napisavši svoj komentar samo sam hteo skrenuti pažnju na to da bi moglo biti mnogo življeg i verodostojnijeg poređenja da je u pitanju neka druga životinja do pas. Ja da sam pisao verovatno bih uzeo, umesto pasa, hijene kao metaforu za sve to o čemu ti pričaš kroz pse.
Svako dobro!
Autor hartofilax — 01 Jun 2011, 18:37
O kakav vic...
Lav je lav!!!!!!
Autor casper — 01 Jun 2011, 18:39
:)))
Joj što volim to Didi mi, Dođi mi.
Autor didiland — 01 Jun 2011, 18:45
Hartofilaks,hvala ti na predlogu ali sto je ucinjeno,ucinjeno je.Hijena bi verovatno bila bolja personifikacija.
Mada imam problem sa tim zivotinjskim poredjenjima...Recimo "Konju jedan" za mene je epitet za lepotu,eleganciju,dostojanstvo a mnogi to dozivljavaju kao uvredu.
Onda "Magarac"...meni je magarac omiljena zivotinja,tako je dobar,drag,bezazlen,da divnim ocima,sarmantnim usima...a kod nas je vrhunac uvrede za nekoga.Tako da je dodeljivanje ljudima zivotinjskih imena veoma diskutabilno i varira od coveka do coveka...
Nisam te pogresno shvatila,cak naprotiv rekla sam da je tvoj komentar na mestu...hijena bi mozda bilo bolje resenje logicki,ali pas knjizevno vise ide uz vuka.
Sta je tu je.
Sigurno si veterinar koji brine o pravima zivotinja,i cenim to,zaista je vreme da se stane u odbranu njihovih prava.Svaka cast!
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 18:54
Casper...zar nije odlican vic,ja sam se raspametila kad sam ga cula.Kao i ono kako se neke zene bune sto umesto princeva nalecu na konje...na sta im biva odgovoreno...nije ni cudo sto umesto princeva nailazite na konje kad ni vi niste princeze nego kobile.
Ismejala sam se do suza...moramo priznati da je odlicno!Respect!
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 18:56
Pa osta ti Didi mi dodji mi...Panonski je presudio ;)
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 18:57
...Eto ovo za princeve i konje opet se moze dvostruko shvatiti,meni je lepsa asocijacija na konja kao punokrvnu,pametnu,predivnu zivotinju nego na princa nekog bledolikog,razmazenog smotu.
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 18:59
Vic zaslužuje poseban vic post, da znaš :))
Autor sanjarenja56 — 01 Jun 2011, 19:00
Sanjarenja...nisam mogla da odolim,cula pre neki dan i odmah pomislila da ce se tebi lavici svideti,u stvari bila sam sigurna da hoce jer je vic potpuna i apsolutna istina!!!;)
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 19:04
...moram ga ispricati nasem najmladjem blogeru,on ce se tek oduseviti ;)
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 19:05
opasan tekst una opasna vucica ko je povredi neka se pazi a ovamo umiljata ko je voli i koga ona voli ako se probije do vucicinog srca bice voljen
http://youtu.be/RZoQTevmiaU
Autor stalker — 01 Jun 2011, 19:18
Ko to mene zove
sad u čase ove
ko mi muti snove
lepo nebu plivaju love
a mene lavica
u bioskop zove
Autor mian — 01 Jun 2011, 19:22
hehehe nisam veterinar. U principu, kao što reče, sve je individualno. Nekako, zaista, književno pas više ide uz lik vuka, ali to je stvar rutine u književnosti što je u stvari osiromašuje - samo posledica toga što je češće pravljena ta komparacija kroz istoriju a to ne mora da znači da je i najbolja. :)
Autor hartofilax — 01 Jun 2011, 19:25
Stalker...smeskam se,cudo su tvoji komentari,a ti si mi bas enigma ovde na blogu.Sve primetis,i naizgled bezazlenim komentarima dopres do sustine.Zasto me to vise ne iznenadjuje?
Dobra muzika,volim klasiku.
Pozdrav!
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 19:25
O miane stari druze
drag si meni uvek bio
iako si kacun ti sad skrio.
Zelim samo da te pozdravim
i lepo ti vece pozelim
lavica ce u bioskopu
biti kraj svog lava
i moze da vam zavidi samo onaj
kome zena bese krava.
Uzivajte u prvom danu juna
u biskopskoj sali
nadam se da si se nasmesio
ovoj mojoj sali.
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 19:29
Hartofilax...eto mi na ovom blogu pomeramo stvari izvan rutine...pa drzeci se pravila kako put od hiljadu milja pocinje jednim korakom...menjam tokove knjizevnosti tako sto cu ubuduce za poredjenja te vrste koristiti termin hijena.
Mada,ono sto nam je nepoznato,odmah osudjujemo i plasimo ga se...a nama je hijena nepoznata zivotinja,ko zna mozda se i o nju ogresimo,tako da bi najbolje poredjenje bilo "Covek!"
Ubuduce kad mi se neko zameri ima da mu kazem "Pravi si covek!"
On ce se nasmesiti jer ce misliti da je to nesto lepo,ja cu se nasmesiti jer ce time samo potvrditi da je stvarno "Jedan obican covek!"
;)
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 19:34
:))))
Autor mian — 01 Jun 2011, 19:35
hehehehe sviđa mi se ta varijanta. Neg problem je što su životinje uvek iste, dobre, rđave, dosadne, glupe, smešne. A ljudi ima svakakvih.
nemam ja mnogo stvari ovde
skoro sam došao
Autor hartofilax — 01 Jun 2011, 19:39
Miane ;)
Detelina ce ti srecu dati
u Trinaestom ogledalu
ces se zauvek ogledati.
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 19:39
Hartofilaks,dobro nam dosao,uzivaj u postovima ima ovde odlicnih blogera ,mozda se i ti odlucis da pises...
Pozdrav!
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 19:41
hvala, hvala...pisem vec neko vreme :)
Autor hartofilax — 01 Jun 2011, 19:44
Hartofilax...e pa samo nastavi,nadam se da cemo te cesce i citati!Svako dobro.
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 19:53
naravno...takodje, Una
to ti je i ime pretpostavljam?
Autor hartofilax — 01 Jun 2011, 19:54
Unajedina...a sta predstavlja naziv Hartofilax?
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 20:02
Čuvar knjiga, spisa, arhiva...stari naziv za čuvare biblioteka.
Autor hartofilax — 01 Jun 2011, 20:17
Hartofilax...:)))
Bas lepo,hvala na informaciji.
Pronasla sam te gde pises;)
Citamo se. :)
Autor unajedina — 01 Jun 2011, 20:37
Ok. Idem sada. Pozdrav!
Autor hartofilax — 01 Jun 2011, 20:40
Au, sta nas je...ima nas Una koliko hoces, nego smo valjda dobro rasporedjeni pa se rijetko srecemo ;) (vjerovala ili ne prije citavih 17 ljeta napisah skoro identicno pismo/ispovijest o vucjim dusama, odnosno sto Neko jednom rece 'ovo nije ispovest, ovo je gore nego molitva' ;) cuvaj se p.s. sad prelistah tvoj blog, napravices nekakvo svetiliste za vukove gdje ce dolaziti da lizu rane jedni drugima i pretvore se u mace, a onda ces jos kao glavni i odgovorni morati da snosis i troskove svetkovina ;)
Autor conor — 09 Jun 2011, 06:02
Conore...izgleda da je onda ovo Vucija dolina...nas vukova ima svugde,ali smo dobro prikriveni,izdaje nas samo mesec kad izadjemo da zavijamo na njega.
Autor unajedina — 09 Jun 2011, 10:40