Vuk
Da li ste nekada culi ovu pricu?Mene je sledila,i moram da je ispricam onima koji je nisu culi.
Posveceno mojim saborcima protiv vetrenjaca,koji uprkos svemu idu putem kojim ih srce vodi...
Kazu da nije moguce pripitomiti vuka...
Jednom
je covek nasao mladunce staro tek nekoliko dana,lovci mu behose ubili
majku,i taj se covek sazali,uzme malog vuka i odgaji ga sa svojim
psima,kojih na imanju tog coveka bese sest.Vuk odraste stasit i snazan
ali ne krvolocan,pokacio bi se on tu i tamo sa psima,ali vise kroz
igru,nikad zbog hrane ili sklonista.I zivot mu bi uz coveka prilicno
udoban,bio je veran i voljen,okruzen prijateljstvom i kiselo-slatkim
osecajem sigurnosti.
Nikada ga covek nije izneverio,ni u ljutni ga nije cusnuo ni udario,bese ga prilicno zavoleo.
Kad
navrsi drugu godinu,vuk poce da se oseca cudno,nije ga ispunjavala igra
sa psima,malo je jeo,gotovo nista,postade mu covekov dodir
nepozeljan,iako je ranije uzivao,lizuci ruke koje ga miluju.
Dane je provodio nervozno setajuci uz ogradu iako joj ranije nije smeo ni prici.
Poce da zavija na mesec...
Covek
se silno razalosti kada shvati da vuk nije vise srecan na njegovom
imanju,te mu poce spremati od kokosi do prepelice za jelo,mekane duseke
od slame poce podmetati pod njega dok spava,mekom vunom ovcijom ga je
pokrivao i sve od sebe davao da mu ugodi...uzalud...
Vuk jos glasnije cu zov svoje prirode i jos glasnije poce da zavija na mesec.
Iz straha da vuk ne pobegne u sume-covek ga zatvori...zatvori ga u svoje stale i zaveza na lanac,zazida prozore i ostavi samo malu supljinu ispod vrata da mu dotura vodu i meso.
Prva noc je bila najgora...Vuk je jos zalosnije zavijao u strahu da mu je neko ukrao mesec,nenaviknut na lance i ne shvatajuci sta mu se desilo,bese se silno ispovredjivao,ogulio kozu oko vrata i sape,pet zuba mu osta na lancima a oci oslepese,dal od mraka ili tuge ili po malo od oboje.
Zavijao je tako glasno i tako tuzno da su ga culi i u susednom selu,ptice pobegose sa grana,kokosi se sakrise u senu,suma zamre,zivot zastade.
Druge noci vuk izmucen i umoran,promuklog glasa,pade.Trece noci se nije ni cuo,a kad se ne oglasi ni cetvrte noci,covek otvori stalu i nadje vuka mrtvog kako lezi ulepljen od svoje krvi...
Sa sopstvenim srcem zagrizenim u zubima.
pomislih - šta uopšte znači pripšitomiti?
promeniti nečiju dušu...
srce mu okovati...
pogled zaključati...
ili, jednostavno shvatiti i prihvatiti da smo svi različiti?
Prijatno!
Autor domacica — 13 Feb 2011, 11:58
Nisam ranije čuo ovu priču, pouku sam izvukao, dok ti pišem komentar, sopstveno srce u zubima stežem...
Autor sanjam — 13 Feb 2011, 12:19
Koliko je onih kojima činimo da se osećaju kao zatvoreni vuk i koji su oni koji nama čine da se tako osećamo? Nisam prije čitao ovu priču, tako da je pun pogodak. Pozdrav
Autor Janakis — 13 Feb 2011, 12:28
Domacice,mislim da nikada nikoga ne mozemo pripitomiti.Samo ga voleti onakvog kakav jeste,ili ne...izbor je na nama.Ne mozemo posedovati ziva stvorenja nikada.
Ljubav ne zna za uslove.
Prijatno :)
Autor unajedina — 13 Feb 2011, 12:41
Sanjam...bices ti dobro,osecam.
Zivot ide dalje...
Autor unajedina — 13 Feb 2011, 12:42
Janakis...istinita i poucna prica.Drago mi je da ti se svidela,srecna sam ako bar nekog dodirne.
Pozdrav
Autor unajedina — 13 Feb 2011, 12:44
uh, nejezih se...
Autor marcoantonie — 13 Feb 2011, 12:55
Lutalice niko ne može pripitomiti.. sada to znam.
Autor blackmoonlight — 13 Feb 2011, 13:00
Marcoantonie ...
Autor unajedina — 13 Feb 2011, 13:01
Blackmoonlight...
Vjetar se vezat ne moze...
Autor unajedina — 13 Feb 2011, 13:01
Zaista teška i vrlo poučna priča. Tebi svojstvena. Nisam je dosad čula. Naučila sam to odavno, na teži način. Ali neka, bar sam naučila.
:***
Autor roksana — 13 Feb 2011, 13:38
Lucidna i neverovatno smislena prica.. Svaka cast!
Autor aleksandar88 — 13 Feb 2011, 14:05
Lucidna i neverovatno smislena prica.. Svaka cast!
Autor aleksandar88 — 13 Feb 2011, 14:05
Lucidna i neverovatno smislena prica.. Svaka cast!
Autor aleksandar88 — 13 Feb 2011, 14:05
Divljina se ne može poklonima pokoriti. Vučja posla.
pozdrav
Autor mandrak72 — 13 Feb 2011, 14:38
Uh , protiv prirode se ne moze, cuo sam ranije ovu pricu al hvala sto si me podsetila :0 veliki poz
Autor GASTRO city — 13 Feb 2011, 15:25
Zanimljivo.
Ako imas i neku pricu za ciste suprostnosti medju ljudima, daj je! treba mi savet.
Ljubim te.
Sve pohvale za pricu..
Autor behappy — 13 Feb 2011, 17:33
Roksana,ucimo dok smo zivi...
Cmok
Autor unajedina — 13 Feb 2011, 20:45
Aleksandar88 i ja sam slucajno naisla na nju i odusevila me je,pa sam htela da je podelim sa vama.
Pozdrav
Autor unajedina — 13 Feb 2011, 20:46
Mandrak,Vuk ce uvek biti vuk.Vucja posla.
Pozdrav zemljaku
Autor unajedina — 13 Feb 2011, 20:47
Gastro pozdrav ti saljem!
Autor unajedina — 13 Feb 2011, 20:48
Behappy,potrazicu...
Ljubim te
Autor unajedina — 13 Feb 2011, 20:48
Draga moja UUHHH!!Zivela sam kao taj vuk iz price, moj brak je bio vrlo slican. Pokusao je da promeni moju divlju prirodu, prvo mi je dao sve, a onda me zatvorio u tamnicu bez prozora, da me spreci da pobegnem u sumu, gde me je vuklo srce. Patila sam vezana, utamnicena, ipak bojala sam se i zivota u sumi. Jednu noc, vec potpuno iscrpljena, ponizena, mucena, sam umesto da iscupam sebi srce iz grudi prvo ipak jos jednom pokusala da pokidam lance. I uspela sam, pobegla u sumu. Nije mi ni u sumi lako, opasnost vreba iza svakog coska, ali ipak sam sada svoja, medju svojima, sa onim koga volim, sa kim me vezuje i vucija priroda. Zivot je ipak cudo. A prica je poucna, pogotovo za tebe. Da shvatis kada je pravo vreme za beg. Ako to ne iskoristis, propustis priliku i ceka te tama iz koje je mnogo teze, gotovo nemoguce pobeci, jedino da sebi iscupas srce iz grudi. Pozdrav draga moja.
Autor mazanjegova — 13 Feb 2011, 21:01
Khm...! Ne verujte u sve što pročitate! ;)
http://www.youtube.com/watch?v=x5zFnzwwveg&feature=related
Pozdravče za Unu!
Autor Vuk Panonski — 13 Feb 2011, 21:03
Mazonjegova...bas se pitam sta je sa tobom dugo te nema,ne pises,nadam se da si dobro...
Sve mi je poznato,veoma dobro poznato.
Jedva cekam da nastavis da pises,da saznam sta je bilo sa tvojom pricom,bas cesto pomislim na tebe.
Veliki poljubac ti saljem
Autor unajedina — 13 Feb 2011, 21:25
Vuce Panonski...odlican je snimak,prosto neverovatno.
Ipak ko zna,dok ovako mirno spava,niko ne zna o cemu sanja i kada ce se u njemu probuditi istinska vucja priroda.
Kao sto kaze Balasevic "Kockar se krije i cuci u svakom od nas...i Ceka pravi cas!"
Tako je i ovde...
Pozdrav veliki za tebe
Autor unajedina — 13 Feb 2011, 21:27
Pa čuj, napašće te i čopor gladnih pudlica ako nemaju šta da žvaću nekoliko dana. Vuk napada kad mora, a čovek kad mu se 'oće! Mene ljudi plaše!
Autor Vuk Panonski — 13 Feb 2011, 21:41
Sto vise upoznajem ljude vise volim zivotinje...
Autor unajedina — 13 Feb 2011, 22:05