Brod u boci

24 Sep, 2011

Preziveti sa vukovima

Zivot — Autor unajedina @ 11:35

" Prolaznici me ne prepoznaju. Oni ne vide da sam ja vuk, zalutao u grad. Jedan sivi vuk, mužjak ili ženka, bez imena, bez godina starosti, vuk kojeg ne primećuju svi ti ravnodušni ljudi.

Plašim se gužve, i dok mi nozdrve drhte od gađenja, nespretno se mimoilazim sa ljudima koje srećem. Mrzim ljudsku kožu, i njen miris smrti.

Bila sam sasvim mala devojčica kada sam pobegla iz njihovog sveta. Zvali su me Miške...

Ti ljudi vide samo moju spoljašnjost. Videla sam smrt svuda, upoznala hladnoću i glad više nego što bi oni mogli i da zamisle. Živela sam među vukovima, postala sam i sama vuk, telom i duhom.

Zbog toga oni ne razumeju ovu ogromnu snagu kojom sam obdarena, tu neodoljivu potrebu da ujedam, ako me neko napadne, ovu glad koju ne uspevam da zadovoljim, i ovu divlju slobodu koju svuda tražim od kada su me zatvorili, a nikako da je pronađem. "

                    Preživeti sa vukovima - Miša Defoneska

 

U ovom nepostojećem svetu ja sam Una.

Nosim ime reke koja divlje teče i plavi sve kuda podivljala prođe. Ona koja nikada nije druga. Ni prva. Uvek i samo Jedna Jedina.

Život mi je prošao u čekanju. Čekanju života.

Čekajući da završim školu, čekajući da položim ispit, čekajući da završim fakultet, čekajući prazan autobus u kojem ću moći da sednem, čekajući uređenje doma, čekajući da se svaki muškarac koji je bio pokraj mene promeni, da se odbije od majčine sise, i stane uspravno pokraj mene. Čekajući da se zaposlim, da se osamostalim, čekajući da se oporavim od poraza, čekajući pravi trenutak da napustim svakog vinogradarskog puža, da ga zaštitim, ne povredim...

Čekajući da mi roditelji ozdrave, čekajući da mi prijatelji odboluju dečije bolesti, čekajući letovanja i mora koji su mi obećavali nove početke, čekajući jesen koja mi je donosila samo poraz.

To poražavajuće saznanje da sam, čekajući da počnem živeti život, prošla kroz taj isti život kao slepac, ne kušajući ga, ne živeći ga.

Dobra svima osim samoj sebi.

A onda se rodila Vučica.

Ne znam u koje je svitanje došla, kako je zaposela moje vene i moje misli, da li u trenutku dok sam nema od jecanja ležala na hladnim pločicama kupatila, ili dok sam puzala po podu, dok sam gutala knedle primajući noževe u leđa ljudi koje sam zvala svojim prijateljima, ili dok sam se suočavala sa slabićima koji su želeli da poseduju moje vreme, moje misli, i moje telo.

 

U ovom svetu ja sam Vučica. Surova i hladna.

Nedodirljiva.

Vučica sam i telom i duhom.

Ljušture bednih pojava koje susrećem vide samo moju spoljašnjost. Ne dozvoljavam im da priđu.

Ponekad me zavara privid mogućeg Vuka, koji bi razumeo ono vučije u meni, koji bi se drznuo da zavija na mesec, da prkosi, da se bori sa zverima danju, a noću da mi liže rane, ne plašeći se da mu priđem blizu, toliko blizu da se usudi da utone u san, osećajući moj dah na usnama, koji će udisati, dok me drži u rukama.

Privid traje kratko. U svitanje osetim slabost, ono ljudsko i bedno u njima. Zarijem im zube u vrat, i ostavim da iskrvare kraj puta, ni ne osvrćući će za njima.

Vukovi su dostojanstveni, njihov princip je da ubijaju samo da bi se nahranili, i da se odbrane. Naučila sam da se čuvam, zbog toga sam postala surova.

U ovom svetu, ja sam ona koju prezirete. O kojoj pričate, kojoj potajno zavidite. Umem da se podvučem pod kožu. Kad mi se hoće. Odbacujem slabe bez trunke sažaljenja, bez kajanja. Kao što u prirodi majke odbace slabe mladunce za koje znaju da neće opstati u ovom i ovakvom svetu, ne dajući im šansu.

Ušuškana u vašem svetu, samo vas posmatram. Okrećem glavu, ne želim ni da vidim, ni da čujem. Stare izlizane priče. Mrzi me da razgovaram. Ne ulazim u razgovore, okrećem glavu, ne zanimaju me njihove priče niti pokušaji da me osvoje.

Dosadni su. Prazni. Svi tako isti, tako bolno podsećaju jedan na drugoga. Smešni su mi, tako mali i tako predvidivi. Mogu da predvidim, bez greške, svaki njihov potez, svaku reč, svaki gest. Igram se sa njima kao mačka sa miševima.

Mrzi me da ih gledam, za njih sam samo plavuša koja nikada nije pročitala niti jednu knjigu. Ja ne znam ko je Selimović, niti Andrić.

Ja sam ona plastična lutkica, mala plavokosa devojčica koja nikad nije osetila bol i patnju. Borbu. Dajem im varku da mogu da me imaju, samo ako požele, jedna od mnogih, slična klonovima oko nje, savršeni oklop koji me brani od ljudi. Ne razgovaram sa njima, mrzi me.

Ne dozvoljavam da me upoznaju. Prođu pokraj mene oni koji imaju sreće, a ostanu kraj puta mali slabi primerci nekadašnjih slavnih predaka. Poraženi. A lepo sam im na samom početku rekla.  

Razvodnjene krvi, genetike pomešane sa lošom lozom, nekadašnji potomci vitezova čija se krv razvodnila sa nepismenom ćerkom konjokradica, ili pretkinja nekadašnjih vitezova iz čije je utrobe izašao sramni potomak dezertera koji je čistio klozete i izdavao braću za šaku srebrnjaka.

Ne možete me razumeti.

Ja nisam poput vas, ja ne pripadam vašem svetu.

I nikada nećete razumeti ovo moje prokletstvo...

"...ovu ogromnu snagu kojom sam obdarena, tu neodoljivu potrebu da ujedam ako me neko napadne, ovu glad koju ne uspevam da zadovoljim i ovu divlju slobodu koju svuda tražim od kada su me zatvorili...a nikako da je pronađem."

Vuk koji jednom oseti drugog vuka, nikada više neće moći da legne sa ovčicom. To je najveće prokletstvo.

Lutam i tumaram ovim prostranstvima, tražeći svoj čopor, rasut pod ovom kapom nebeskom.

Da se možda i ja jednog dana vratim kući.

Među svoje.

 

 

 

 

 

 


Komentari

  1. "I nikada nećete razumeti ovo moje prokletstvo"..

    Ovo prokletsvo neće razumeti niko do onih koji su prokleti...

    Pozdrav !

    Autor beliocnjak — 24 Sep 2011, 11:42

  2. Pozdrav prokletom.

    Autor unajedina — 24 Sep 2011, 11:54

  3. mada postoji i po koji braon tračak nade...

    Autor suky — 24 Sep 2011, 16:15

  4. Suky...Jedva vidljiv.
    Ali ipak tracak ;)

    Autor unajedina — 24 Sep 2011, 16:26

  5. Sve je vise vukova na ovom blogu... A ovce? :)

    Autor ancisal — 24 Sep 2011, 16:32

  6. Ancisal...Mozda samo ima previse ovcica koje lazno navlace vuciju kozu.

    „Neuspeh me nikada neće preteći, ukoliko je moja odlučnost da uspem dovoljno jaka. Istrajaću dok ne uspem. Ako istrajem, ako nastavim da pokušavam, ja ću uspeti. Nisam došao na ovaj svet da bih bio poražen, niti da neuspeh teče mojim venama. Nisam ovca koja čeka da je pastir udari štapom. Ja sam lav i odbijam da razgovaram, hodam i spavam sa ovcama. Neću da slušam one koji jadikuju i žale se, jer njihova bolest je zarazna. Neka se oni pridruže ovcama. Klanica neuspeha nije moja sudbina.“ - Og Mandino (1923-1996)

    Znaci bolje ziveti jedan dan kao vuk,nego hiljadu godina kao ovca...one glasa ne puste ni kad ih kolju.

    Autor unajedina — 24 Sep 2011, 16:43

  7. Unojednajedina, kada sam poceo da citam post, prva pomisao je da si ga napisala, ali cini mi se da je onaj bio sa belim i crnim vukom, tako nesto, te zakljucih da si opterecena vukovima, bar knjizevno, sto i nije tako lose po inspiraciju, naime oni su neprekidna i nepresusna inspiracija, i ja sam jedan napisao kao da jesam vuk, a nisam, a mozda jesam, u jagnjecoj kozi...

    No, nismo tu da pricamo o meni vec o vucici koju niko ne razume, ali joj je drago kad joj ipak i kada ne shvataju, procitaju post i osete bar malo tu vuciju krv koja struji ti po venama...

    Taj vuk sto je pobegao, mozda i nije bio vuk, razmisli o tome...

    Autor marcotespi — 24 Sep 2011, 16:58

  8. Kako si ovo dobrooo napisala !
    "Vuk koji jednom oseti drugog vuka, nikada više neće moći da legne sa ovčicom. To je najveće prokletstvo." Savrseno draga...savrseno ! Razumem te u potpunosti i podrzavam ! Ljubi te Nesanica. Poz :)

    Autor nesudjena — 24 Sep 2011, 17:01

  9. Marcotespi...u pokusaju da se svima svidis stvorio si Frankestajna...Znas vise su mi se svidjali oni ludaci koji su jurisali na vetrenjace, i za kojima se dizala prasina, genijalnost Spajdera najvise.
    Marcotespi mi zvuci kao klonirana Doli, Marcoantonije ipak ima svoju proslost koju si mu tako surovo oduzeo u pokusaju da budes ono sto ti priroda nije.
    Ljudima nikad ugoditi moj covece bez identiteta, zar ne?
    Drago mi je kad neko oseti miris vucije krvi i zov zivota, u nadi da ce neko negde odluciti da ne bude vise ovcica...

    Pozdrav Marcoantonije, ne umem na izgovorim ovo Frankestajnsko ime...oprosti mi na tome,ali drago mi je da si se vratio.

    Autor unajedina — 24 Sep 2011, 17:16

  10. Nesudjena...Vukovi se osete.
    Da... to je najvece prokletstvo.
    Pozdrav za tebe Nesanice.:))

    Autor unajedina — 24 Sep 2011, 17:19

  11. "Kako da ne budem stepski vuk, olinjali pustinjak, usred sveta, ciji ciljevi nisu moji, cije mi radosti nista ne znace."- Hese
    :)

    Autor merkur — 24 Sep 2011, 17:19

  12. A kako da ne budem, draga moja Merkur?

    "Eto, svako ima svoj udes, i ničiji nije lak."

    Autor unajedina — 24 Sep 2011, 17:22

  13. hvala ti uno, ni ja ne umem da ga izgovorim, ali je to jednostavno ironija sudbine i prihvati tako kako je a ti me zovi kako hoces tebi je dozvoljeno...:)

    Autor marcoovajonaj — 24 Sep 2011, 17:25

  14. "Nisi mali zeka Djoka???Pa zasto onda imas dugacke usi???Kako to?...Djole,Djole,bas si bezobrazan Djole,sto si se pretvaro da si mali zeka???"

    Nista onda zovem te Djole ;)

    http://www.youtube.com/watch?v=UZu7pFuuXaM

    Autor unajedina — 24 Sep 2011, 17:35

  15. Znachi Yeti?

    Autor marcotespi — 24 Sep 2011, 17:42

  16. Moćna i jaka, ona koja vidi dalje od drugih, koja oseti ljude pre nego ih vidi, koja im po mirisu zna da li lažu ili govore istinu...ona koja može preživeti sve i izići kao pobednica. Vučica. Da, to si ti.

    Autor sanjarenja56 — 24 Sep 2011, 17:51

  17. Yeti.

    Autor unajedina — 24 Sep 2011, 18:40

  18. Sanjarenja...Hvala na divnom komentaru.Ostavio me bez daha.
    Vucice.

    Autor unajedina — 24 Sep 2011, 18:41

  19. hajde my friend da na zvezde zajedno zavijamo, ja cu da ti budem vokal beck a ti orkestriraj one step before me :) idi bre una u persunov list, ma ti si mala slatka cica maca, cini mi se da sam video cica macu :)))))) poz

    Autor gasstrocity — 26 Sep 2011, 02:38

  20. Biti sateran u ćošak - to je moćno sredstvo za preživljavamje, za jake.

    Autor biljanak — 26 Sep 2011, 07:29

  21. Vučice, tražiš svoj čopor, al' čopora nema, rasut je pod ovom kapom nebeskom. I usamljeni vukovi lutaju tražeći jedni druge, saplićući se o ovce, koje jesu u stadima, gubeći vreme sa onima koje su nabacile vučju kožu, ne prepoznajući, možda, vukove kamuflirane u ovce...
    Vratićeš se kući, među svoje, naučila si da čekaš. :-)

    Autor razmisljanka — 26 Sep 2011, 11:26

  22. Zatvorila si komentare, pa da ti ovde kažem da ti je sjajan izbor današnje pesme. Posebno antologijski poslednji stih.

    Autor sanjarenja56 — 06 Okt 2011, 08:10

  23. Svojoj iskrenosti duguješ samoću.

    Ne znam kako cam dospeo ovde, ali čini mi se da se znamo.

    Autor McB — 04 Apr 2012, 13:25


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs