Dance me...
...to the children who are asking to be born.
Jedan život bliži...
Osećaj kako se vezujem za tebe nevidljivim konopcima.
Poput vojske sam zaposela tvoje misli.
Nastanila se u krvotok.
Raširila cirkuske šatre pod vedrim nebom tvoje duše.
Ja,El Pajaco lično. Mala Cirkuska jahačica.
Čergarka.
Koja nosi svoje stare kofere, ne želeći da ih spusti pred bilo čija vrata. Ne nalazeći mir nigde.
Privremeno nastanjena kod tebe.
Sa svojim šarenim svetom maskarade, i kućom straha.
Limena koja preklinje da joj iščupaju srce... Lav koji urliče da mu vrate hrabrost. U istoj krvi i istoj koži.
Hvatajući te na proklete punjene paprike koje spremi majka, u prolazu...slučajno...dok si navlačio oklop. Spartanca. Makijavelijevog Vladaoca.
Prodavca zabluda ojađenim ženama, prodajući im šarene laže 3u1.
Uzmite hrabrog El Comandanta i fatalnog Don Huana, a u momentima očaja priču će vam pričati Verter o svojim jadima.
Ah,jadi mladog Vertera...
Stranac.
Koji mi dušu poznaje.
Oseća.
Sreća.
I nesreća.
Tvoja.
Što te slutim u ovom i ovakvom životu.
A nemam.
I neću.
Nikada.
Nikada mi nećeš slušati glas, i gledati lice...dok tonem u san.
Dok jedeš onu punjenu čokoladu koju ja mrzim.
I slušati kako ti jedna prostakuša i plemkinja recituje...šapatom...Ne daj se Ines.
Nikada nećeš u svitanja terati moje košmare.
Mog Crnog čoveka.
Gubim te...iako te nikada i nisam imala.
Znaš...nešto ti nisam rekla.
U ovom sam ti najbliža.
Ovo je moj poslednji život.