Ta divna stvorenja
Mali,
mali,
mali ljudi.
U njihovim malim,
malim,
malim životima.
Život koji im prođe kao tren, bačen i promašen u njihovoj slabosti.
U njihovom kompromisu.
U njihovoj jadnosti.
Koji pužu kao vinogradarski puževi ostavljajući samo sluzav trag.
Prazne reči o tome kako je lep ovaj svet, ovde bumbar onde cvet.
Koji lažu sebe bedno, svi ti brakovi i veze koji predstavljeni drugima izgledaju da valjaju.
A truli su do srži.
Smrde na kompromis, smrde na bljutavost, na buđenja leđa uz leđa.
Na dodire bez strasti, na muziku bez tonova.
Na životinjsko produženje vrste jer im otkucava biološki časovnik.
Jer treba tako.
Živeti sa strancem, a biti sam, reči ne progovoriti a pričati, prazne priče u kojima ne kažu ništa. Kastrirani muskarci i frigidne žene.
Dodir bez dodira, čist životinjski čin poraza.
Dva tela čije se duše ne prepoznaju.
On je siguran, ima posao i platu, sprat roditeljske kuće i plac pod sadnicama. Slikaju ga kao ono magare na plaži u odelu koje ga žulja dok ga ljubi tetka sa ladnom trajnom koja mu je poklonila najskuplji servis šerpi ...ili tašta u zlatnoj haljini sa sarma punđom...
To isto magare na plaži, na letovanju na kredit, sa priručnim frižiderom, suncobranom, koje slikaju kako uživa izgoreo kao rak...pa sa potomkom u rukama, dok se u pozadini vidi majka tog potomka istog praznog pogleda i posivelog lica...ostarila prerano, propala, pretvorila se u ljušturu.
Ona je naizgled krotka, pogodna za oblikovanje, ne mnogo pametna, plodna i podantna, zanimaju je životi komšinica i poznatih ličnosti koje svakodnevno upija iz časopisa pa o svom životu ne mora mnogo da vodi računa. Komentariše naznake celulita omiljene joj pevačice dok joj guzica od prženih krofni postaje sve veća, ali nju ne vidi, svoju guzicu, niti svoj brak, dok počinje omiljena turska serija.
Ali zato postoji čarobno mesto...Facebook...
Mesto gde su im svi prijatelji, iako se organski ne podnose, mesto gde su svi brakovi savršeni, a sva deca preslatka, mesto gde se gledaju slike tuđih letovanja i tuđih strija i stomačina, tuđi priručni frižideri i divne plaže Turske i Grčke...zbog koje će se najčešće grčiti celu zimu, da je otplate. Te divne fotografije idiličnih porodica, novih poznanstava na plaži koji im po povratku postaju novi facebook prijatelji, dok oni stari postaju ljubomorna bagra i pogana familija koja im ne ostavlja komentare ispod tih idiličnih forografija "Lepotice, prezgodna si", "Hvala, zbog toga je moj dragi tako zaljubljen u mene", "Šećeru", "Ribetino".
Facebook, ta obećana zemlja u kojoj će pripadnici bivših predaka lovaca, današnji vinogradarski puževi, štititi ostatke svog samopoštovanja stavljajući fotke dok su pijani ko svinje sa svojim drugovima, sličnim vinogradarskim puževima, uz komentar, "Volim ladno pivo", "To care!", a onda kad ih prođe euforija kao poslednji trzaj nekadašnje muškosti postaviti neku pesmu,ili prepisati neku mudrost velikana, u nadi da će je pročitati neka mu davna izgubljena ljubav, pa će patiti za takvom muškarčinom koju je izgubila, a on je fin i uzoran muž i otac.
Hotelske i iznajmljene sobe, u koje će bežati, salaši koji će ih skrivati od pitome i učmale ravnice, znatiželjnih komšija i rodbine, dok sa svojim izgubljenim kvazi ljubavima na jednu noć oživljavaju stare dane.Pa se pod izgovorom službenog puta vraćaju kao olinjali kerovi na kuvan pasulj.Sa rebarcima. Domaćim. Sušenim. "Ništa bolje od domaćeg pasulja i hladnog piva kraj moje drage porodice". "Divna ste porodica, baš se vidi da se volite." "Preslatki ste".
A onda će moralisati, pisati i pričati o leptiru i cvetu, bacati kamenje na nevernike.
Ah ti divni,
divni,
ispravni ljudi.
U njihovim moralnim,
moralnim,
moralnim životima.
Una moja...kako volim da te citam!!!!!!
Cestitam na radnom mestu!Nadam se da ce prepoznati tvoje kalitete...i naravno platiti :-)))) da bi sve to zajedno imalo smisla...tek toliko da znas da sam iscitala sve sto sam sramno propustila...
Puno te pozdravljam i pitam se pitam....ko te je to naljutio?
Ti si mene ucila da se ne obazirem na sluzave tragove...necu da verujem da primecujes pojave o kojima si pisala.Zahvali im se....da nije takvih, ne bi smo znali sta necemo...
A? Kakav sam ucenik?
Al' je dobro ovo kasno leto...a?
Autor anna — 11 Sep 2011, 14:11
Sjajno! Svi su veliki, lepi, pametni i dobri... A ustvari tako mali, ruzni, glupi i pogani... Ko o cemu, kurva o moralu... Ali, kad nemas kome, ajde opet jatu svom, onom ko je kao i ti, ko te razume u tvom cutanju, i u glupostima, ili prijateljima koji misle da si ribetina na slikama... Fantasticno napisano... Sve cestitke! Uz tebe sam, ja, verna jezicara...
Autor ancisal — 11 Sep 2011, 14:18
Ponekad mora i tako..."lani" na onog ko ti zasmeta.Jedno,znam i ja nisam neki veliki moralista ili tih slatkih lazi,koje tako jasno izbijaju na sve strane.A, imadoh "cast", ove godine budem svedok jednog "zaljubljenog"para samo dok nisu osuli paljubu jedni na druge...O,kako sam tad osetila zaljenje sto nisam na nekom pustom ostrvu,al' proci ce i to,i svako neka zivi kako zeli,a i ti zivi svoj zivot onako kako hoces!!
Autor lora1 — 11 Sep 2011, 15:56
Anna...Obozavam Miholjsko leto...To prkosno sunce pred zimu.
Prkosno sunce pred zimu...mislim da je to moj odgovor na tvoj komentar.Razumeces.
Budi dobro.
Autor unajedina — 11 Sep 2011, 17:47
Ancisal...ta divna,divna stvoranja koja se zovu "Normalni ljudi"
Cast je biti nenormalan u takvom sistemu vrednosti.
Mimosvijeta!
Ja sam Una, i ja sam Mimosvijet :)
Autor unajedina — 11 Sep 2011, 17:49
Lora1...svi mi na kraju balade ostanemo sami sa sobom i trebamo sebi pogledati ravno u oci.O dusi da ne govorim.Ne prodaje se kod kineza tako da je vecini nepoznanica.
Autor unajedina — 11 Sep 2011, 17:50
Pa šta da ti kažem sve si rekla. U svijetu postoji jedno carstvo...
pozdrav zemljače
Autor mandrak72 — 11 Sep 2011, 17:51
Mandrak...
Ja samo hocu...
Autor unajedina — 11 Sep 2011, 18:08
Sve se svede na laz i mimikriju. To premazivanje i zamazivanje sebe samih. Da ne strcis, da se uklopis... A, o ispravnosti svega malo ko razmislja. Razlikovati se i biti van okvira je tesko breme. Usamljeno ostrvce zapljuskivano nemilosrdnim talasima... Ljubim!
Autor merkur — 11 Sep 2011, 20:12
Često se pitam šta je normalno. Ono što je opšte prihvaćeno? Dokle dopire to 'opšte', ko je to odredio? Meni to 'opšte' izgleda k'o stado ovaca. Pozdravljam te.
Autor razmisljanka — 11 Sep 2011, 20:14
Merkur...Tesko breme, Cudo moje!
Autor unajedina — 11 Sep 2011, 20:48
Razmisljanka...ovce idu za predvodnikom i bleje.Glasa ne pustaju ni kad idu na klanje.Zato su i ovce.
Autor unajedina — 11 Sep 2011, 20:50
Hm. A šta da radim s mojom alergijom na Facebook? Leči li se to?
Autor sanjarenja56 — 11 Sep 2011, 21:19
Mudro zboriš.
Autor didiland — 11 Sep 2011, 21:27
Sanjarenja...nema leka.Jesi li presla potok i dobila rucak ?Cekam izvestaj :)
Autor unajedina — 11 Sep 2011, 21:42
Didiland...
Nadam se da si dobro.
Pazi se da pises sve u 16 ili ti ja dolazim da se razracunam sa tobom.
Za promociju zelim pozivnicu i autogram.
Znam da stakleni sto nije tvoj izbor, ali samo je srce vazno.;)
Upleti kosu u pletenice i pronadji svoju Bukvu.Da je zagrlis.
Zavrsi pricu o Uni...zbog sebe, zbog generacija koje dolaze, ah dobro sebicna sam, i zbog mene.
Nedostajes.
Znas da uvek imas gde da se vratis, ovde pripadas.
Ludaco jedna nenormalna.
Dudovo drvo sa krosnjama koje dodiruju nebo.
Ma kakvi mudro zborim, izbegavaj nevolje otkinuce ti glavu...znas vec...daleko sam ja od pameti sa ovom mojom ludom glavom.
Pazi na se'
Autor unajedina — 11 Sep 2011, 21:50
Čekaš izveštaj? Evo, trenutno stiže. Nisam prelazila potok, mali je, nije bilo potrebe :))
Autor sanjarenja56 — 11 Sep 2011, 21:53
da li ti to puniš srce ogorčenošću?
Autor suky — 11 Sep 2011, 23:00
Sanjarenja...videla sam juce izvestaj,drago mi je da ste se lepo proveli ;)
Autor unajedina — 12 Sep 2011, 20:55
Suky...pa to je humor,vidis da sam duhovita,jeste da sam plavusa ali znas vec...pramenovi...tracak nade.
Crni humor i ironija po meni najbolje oslikavaju drustvo danasnjice,a ja prosto volim da oslikam svaku pojavu u drustvu.
Sta's plavusa.
A gde su mladi tu je sala.:))
Ajd' uzdravlje. ;)
Autor unajedina — 12 Sep 2011, 20:58