Stranac
"Kad ti jednom srce slome,ne vjerujes nikome..."
Zivot je cudo.
Kad ti jednom srce slome...
Pa zavrsis na dnu tamnog tunela.Bez vazduha.Bez nade.
Ranjen i povredjen.Razocaran.
Malena zivotinjica uvucena u tu jazbinu koja lize svoje rane.Da prezivi dan.
Samo da doceka svitanje.
Ceo zivot ti se svede na mehanicko prezivljavanje,i docekivanje svitanja.
Kao kad te potope u duboku hladnu vodu,cujes u daljini glasove koji ti govore,vidis njihove siluete,ali nemas snage da isplivas,da udahnes vazduh.
Jos jedan dan...Dobro je,prezivela sam.
Preziveti jos jedan dan, postane tvoja rutina pored zvakanja hrane na silu i gutanja.Kreveta i zidova cije pukotine znas napamet.Spoljasnjeg sveta koji je prestao da postoji za tebe,i ne zelis ga pustiti u svoju sobu nikada vise.
Zakujes prozore za svaku svetlost koja ti moze oskrnaviti mir.Doneti ti nemir,onu centrifugu u utrobi koja cupa na zivo.Onu metalnu knedlu u grlu,koju gutas,i ne mozes da je progutas.
Najgore su one promene na koje nisi pripljemen,i ono jutro kad prvi put u ogledalu ugledas stranca.Kad prvi put budes svedok kako taj stranac u tebi razgovara sa ljudima,kako pocinje lazno da se brani od njih sa svoja tri trna,koja se njima cine kao kanze lava koji je spavao,pa se probudio.
Pa ti se svidi ta nova osoba,taj stranac u tebi,koji opstaje u tom svetu sa tolikom lakocom,snalazeci se mnogo bolje od tebe,onog nekadasnjeg slabog i pogazenog tebe.
Prihvatis stranca,postanete jedno,privikavas se na njegov lik,na njegov stit,na njegovu masku.On ti donosi mir koji tako dugo nisi imao,zastitu od losih ljudi,zlobnih misli,teskih zivotnih situacija.Kad ne ides srcem,mnogo je lakse pregurati dan.
Menjas svoj lik u ogledalu,nema vise pogleda srne,cujes iza sebe reci drugih ljudi..."Lako je njoj,ona nema brige ni probleme.Ledena kraljica u svom savrsenom svetu,bez problema.Eh da nam je njen zivot..."
Hm,pomislis,prevara je uspela.Pocinju da te se plase,pocinju da mere reci prema tebi,da mere postupke.Dobro je dok se odmicu od tebe,dok ti zavide,dok te posmatraju sa udaljenosti,ne usudjujuci se nikad vise da te povrede.Plase se onog stranca u tebi,njegovih kandzi lava,ostrog jezika,stava kojim ih spustis na zemlju kao malu jadnu decicu koja su skrivila nesto.
Vremenom izvuces se iz tunela.Izmami te svetlost novih mogucnosti,tebe kakav si postao,kakav tek mozes da budes.Onaj ko je bio na onoj drugoj strani,vrlo dobro zna da ce uciniti sve da nikada vise tu ne dospe,po cenu svog sopstvenog zivota,po svaku cenu.
Da zastiti svoje sopstveno ranjeno srce,cije rane jos uvek lize kao zivotinja,onda kad ostane sam.
Zivim ovaj zivot kako moram,kako najbolje umem.
Otvorila sam ovaj prozorcic jer sam iza njega osetila dobre vibracije dobrih ljudi.Osecam se dobro,jer sam ono sto jesam,sto u onom drugom svetu,sa strancem u sebi,odavno nisam.I dobro je sto je tako.
Samo sam ruza koja se brani od sveta sa svoja tri trna onako kako to najbolje ume.
Ne zaboravite da ovde ipak imam svoje stakleno zvono,za slucaj da naidju gusenice.Znam vrlo dobro kako je to kad vam se gusenice uvuku pod kozu.
Svi smo mi razliciti,i dobro je dok je tako,jer razliciti vetrovi nas oblikuju kao pesak u pustinji u ono sta cemo postati.Nisam imala lak zivot.Necu biti pateticna jer to mrzim...reci cu samo...Patila sam.
Ko je bio sa one strane,razumece me vrlo dobro.Ko nije,sta god da mu kazem nikada nece shvatiti.
Kad ti jednom srce slome ne vjerujes nikome...
uno neznam dali svoj zivot opisujes ili neke tebi drage osobe opisujes. stranac postanes sam sebi kad ti neko slomi srce jer kao kazes u tekstu tako se branis od okoline koja te ne shvata sve si lepo rekla ko nije bio sa one strane ne veruje da je tako, sit gladnom ne veruje. posle nemas poverenja da nekom ponovo otvoris srce jer jednom si to prosla ne zelis vise. malo vise davim ali nije namerno pozdrav
Autor stalker — 19 Maj 2011, 22:53
Uno mislim da sam Ti nekako ja bila inspiracija za ovaj post.Ukoliko grešim izvini...E sada ja sam malo drugačija.Kada mi srce slome ojačam.Malo se rezervišem ali...nije da ne verujem nikome.Svapta mi se dešava na javi...trebalo bi da odavno ozgubim veru u sve .Ali....nisam.Jednostavno nisam.Ne mogu ni da živim nekakav mehanički život.I da ga živim,to je samo trenutno.Prozorčić na srcu post lepo kaže.Uvek treba da imamo otvorena vrata na srcu ili bare, odškrinuta....poljubac
Autor tanjana — 19 Maj 2011, 23:02
Ovo je zaista visoko...
Ovo je mogla iznedriti samo jedna carobna reka, jedna od sestrica. Kci nase drage majke, nase BOSNE.
Ponosan sam!
http://www.youtube.com/watch?v=O5nozo2oSk4
Autor Mister ''74 — 19 Maj 2011, 23:09
Stalker,bas si sve lepo rekao,potpuno se slazem sa tobom.
Ne veruje srce pameti...
Pozdrav
Autor unajedina — 19 Maj 2011, 23:16
Tanjana,bas tvoj post i moj komentar danas na njega i jeste bio inspiracija,zamislila sam se nad njim.
Ovo je valjda neki moj odgovor na tvoju danasnju zapocetu temu.
Pozdravljam te :)
Autor unajedina — 19 Maj 2011, 23:17
Mister"74,hvala ti od srca.
Pozdrav
Autor unajedina — 19 Maj 2011, 23:18
Divim se tvojoj hrabrosti.
Ja sam vec deset godina zatvorena u sobi.
Jos uvek sam sa one strane, i nemam pojma hocu li ikada vise izaci medju ljude.
Pozdrav hrabra zeno!
Autor casper — 19 Maj 2011, 23:49
Casper,e sta bih ti ja sve ispricala da si mi negde blize...
Samo cu se nasmesiti.E moja Casper,da je meni neko rekao tada,sta ce mi se izdesavati,i kako ce mi se zivot preokrenuti,i kakava cu posati,i da ce me neka Casper na nekom tamo blogu nazvati hrabrom zenom...u lice bih mu se nasmejala i okrenula se drugoj strani zida.
Zivot je cudo.
"Poslednja stranica sveske.
Poslednja stranica je za neizvesnost. Za srecno neznanje s
kojim se legne pod teretom mraka i ustaje na poziv sunceve
svetlosti. Neizvesnost je imanje onih koji nemaju nista i velika
nada onih koji nisu navikli na dobro u zivotu. Neizvesnost je
za razumne i ponosne ljude ono sto je gatara za budale, slabice
i sebicnjake: nagovestava dobro i zlo, pogadja retko, ali zato
dopusta sve, i najprecnije, mogucnosti.
Kako da ne budemo ispunjeni postovanjem prema neizvesnosti
koja se stere pred nama, kad ona, mozda, krije u sebi nas spas
i izbavljenje."
I.Andric
I toliko bih ti toga rekla...a nista nisam rekla,a opet se nekako nadam da ces osetiti zrnce vere i nade...jer ona zaista postoji.
Autor unajedina — 19 Maj 2011, 23:53
e ruruzica si bila jedna u mom srcu..... sve shvatio, doziveo, preziveo i gamizem, tu sam, sto ono kaze Petrija
''Čovek ti je taka živina – sve zaboravlja. Ne znam kaki bol da ima, najzad će uvek da ga odboluje i da zaboravi i produži da živi ko da ga i nije zadesilo ništa strašno. Panti još ponešto od to, nije da je baš sve zaboravio, al i to nekako kao kroz maglu, ko da se desilo nekom drugom, ne njemu. Taka je to strvina. Voli da živi, živina'' poz
Autor GASTRO city — 20 Maj 2011, 00:05
E moj Gastro,gamizemo i ne damo se ni vetru,ni promenama,ni ljudima a pogotovo se neljudima ne damo.
Ne daj se generacijo moja...
http://www.youtube.com/watch?v=37YgIgLX6Pg
Autor unajedina — 20 Maj 2011, 00:12
Ne da se ova strvina generaciska :) prava zivina
Autor gasstrocity — 20 Maj 2011, 00:17
Nekako bih sada mogla napisati toliko toga, ali ti si i sama rekla sve. Nekada ti srce slome osobe za koje misliš da to nikad neće moći. Osobe, stvari, dogadjaji...
Čudno. Život je čudo... Sledeće skretanje na stazi života, šta donosi!? Stakleno zvono ili ga razbiti, razmahati se, poleteti, otići daleko?
Ne znam. Bar ne danas, sutra ću možda znati.
Ljubim te, draga moja.
Autor roksana — 20 Maj 2011, 00:20
Strvina ;)
Autor unajedina — 20 Maj 2011, 00:21
Roksi moja,
ne znam sta bih tebi rekla.Nekako pred tobom uvek zanemim,osetim se kao dete i samo bih te zagrlila.Da budes dobro.
Autor unajedina — 20 Maj 2011, 00:22
Izgleda svi imamo toliko iskustva kad je ova tema u pitanju da bi svako mogao post napisati umesto komentara.
Ja sam svojevremeno držala visoko podignute zidove oko svoje male tvrđave. Samo sam par osoba pustala unutra. Problem je bio jedna od tih osoba je tačno znala kako da me pogodi tamo gde ne treba. Od tad sve držim na distanci. Sve. Pa čak i mom dečaku, s kim treba da delim i dobro i loše, ne dam da preskoči te zidove. Bojim se da će unutra naći ranjenu i ogorčenu zver koja mu se neće svideti.
Ne daj se Uno. Ljudi su čudo. Nose maske i menjaju ih kad im se svidi.
Autor biljana — 20 Maj 2011, 09:25
Sećam se. Bila sam tamo. Sa one strane Ogledala.
Ali, Una...nisi ti prestala da veruješ, ti si samo naučila da dobro proceniš.
Autor didiland — 20 Maj 2011, 10:08
Ova Didi mi uvek ukrade reci ispod prstiju :))))))))
Moramo da imamo neku zastitu u ovom zvernjaku zvanom Svet, inace ce nas rastrgnuti zveri :)))))
Dobar dan draga Una, ovo iznad nas je Razlog za osmeh :))))
Autor AnaGram — 20 Maj 2011, 11:35
Biljana bas zbog tih maski ljudi me uzasavaju,zbog toga imam svoj mali svet i oko njega kineski zid...
Pozdrav za tebe!
Autor unajedina — 20 Maj 2011, 12:09
Didiland...nacila sam samo da bih sacuvala ovo malo golog zivota sto mi je preostao.
Autor unajedina — 20 Maj 2011, 12:10
AnaGram...dobro jutro ovo iznad nas su Judi, zviri i bestimje ...
http://www.youtube.com/watch?v=lF2k66g3PoQ
Autor unajedina — 20 Maj 2011, 12:12
Zašto mi se čini da je vreme da Casper, ti i ja zajedno pojedemo čuveni blogerski sladoled? Ti odlično znaš šta bi bio rezultat. Casper još ne zna...ali osetiće.
Autor sanjarenja56 — 20 Maj 2011, 14:33
Sanjarenja,
E pa bas se i ja to isto mislim,neverovatno kako isto razmisljamo,slican komentar sam htela ostaviti na tvom postu,da je krajnje vreme da joj promenimo ogledalo i dovucemo na sladoled.;)
Autor unajedina — 20 Maj 2011, 14:45
Jednostavno. Sestre po duši.
Autor sanjarenja56 — 20 Maj 2011, 15:29
Uvek.
Autor unajedina — 20 Maj 2011, 15:34
Raznezile ste me drage moje, bice mi dovoljno vase misljenje sta vidite:)
Autor casper — 20 Maj 2011, 19:11
Znamo obe šta ćemo videti: jednog divnog dobrog duha, dušu ovog bloga, u liku jedne dame!
Autor sanjarenja56 — 20 Maj 2011, 21:17
Casper,vidim jedno srce i jednu predivnu zenu,kojoj krila moraju ojacati...
Tako je Sanjarenja,slazem se sa tobom potpuno i saljem poljubac za obe. ;)))
Autor unajedina — 20 Maj 2011, 22:14