Malo neznosti u ova sugava vremena
"D-moll je ponovo vršljao po stanu...
Pobegao je, zacuvši kljuc u bravi, ali sam zatekao njene sitnice, kojima se dotle igrao, i ostavio ih razbacane, kao kockice, svud po sobi.
Ne. Nje nije bilo...
Za sve ove godine smislio sam izgovora za deset života, ali ni jedan se nije uklapao. Ta praznina je ipak bila za dva broja veca od svih prethodnih.
Osam, nula dva...
Neko mi je rekao da grešim što cekam da stvari same naidu, ali to i nije tako loš sistem.
Jedino ih treba cekati na pravom mestu.
Da. Tu je moja frka...
Minuti su kapljali kao stalaktiti, i pod njihovim teretom kazaljka je potonula do dna.
Pola devet...
Zvono na vratima mi je vratilo samopouzdanje.
Sa strahom sam primetio da mi se maska ravnodušnosti ponovo lepi na lice. Zar je moguce da sam baš toliki idiot?
U hodniku nije bilo nikog...
Uvek je mirisala na Milano...
Prepoznavši njen parfem na stepeništu, zastao sam uplašen da je možda upravo otišla.
Ne, nije...
Pakovala je svoje stvari.
Pogledala me je preko ramena, i zadrhtala kao košuta, zatecena "in flagranti" sa mojim plavim puloverom prislonjenim na grudi.
Smislio sam hiljadu stvari koje cu joj reci, a i ona je ponešto smislila, koliko je znam...
Da smo rekli išta od toga, to bi potpuno zapetljalo stvar.
Ovako, stvar se odmotala kao klupko vunice ispušteno iz krila.
Zadivljujuce jednostavno...
- Samo sam htela da imam nešto tvoje... Zauvek...
Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku, koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvoncicu djurdevka.
Sretan sam ja momak...
Neki režiseri potroše citav život cekajuci takvu scenu, i opet ne uspeju da je snime.
Hajde konju...
Reci joj...
Osetio sam da uglovi usana izmicu kontroli.
Želiš nešto moje? Zauvek?
- Da li bi prezime moglo da posluži?
Osmeh ju je ostavio bez daha na trenutak, ali je šmrknula i nastavila da slaže stvari.
Ali oboje smo znali da to više nije potrebno.
Zagrlio sam je, s ledja, privila se uz mene i pritisnula mi ruke sa svoje obe.
- Necu da se mešam, Rida, ali trebace ti neka veca torba. Moraceš i mene da spakuješ ako zaista misliš da odeš odavde...
"Spusti svetla... Oduzmi gas...
Smešnih stvari se bojimo...
Misliš da neko pita za nas?
Kao da ne postojimo..."
Stavi misli u prazan hod. Stresi zvezde ko dudove. I polako nasuci brod na te plišane sprudove...
Dovraga...
Nikad mi nece poverovati da sam to napisao njoj, deset godina pre nego što sam je sreo...
Pogodila je o cemu sam razmišljao...
Još jedna slucajnost?
Slušala je moje srce, naslonivši mi glavu na grudi, kao mali Indijanac na zemlju.
Pomilovao sam je po kosi, i poljubio joj prstice, smirene na mom desnom ramenu.
- Radi li?
Klimnula je glavom, i to je bio prvi pokret koji je ucinila posle nekog vremena.
Znam da radi, mila. Dobro je to srce. Malo kasni, ali kucka tu i tamo. A narocito kucka tu. U tvojoj sobi...
Pajaci su me zabezeknuto gledali.
U redu je, momci. Volim ovu devojku. Ne brinite ništa..."
Tri Posleratna Druga,Djordje Balasevic
Eto:)
Dobar dan, ovo iznad nas je Otkucaj srca:)
Autor Ana — 29 Jun 2011, 12:09
Dobar dan Ana...
Tik,tak :)
Autor unajedina — 29 Jun 2011, 12:15
Ain't no sunshine...
Autor baddancer — 29 Jun 2011, 13:00
Danceru,hvala na Joe Cockeru :)
Pozdravljam te.;)
Autor unajedina — 29 Jun 2011, 13:08
Radi li? Ili ga treba pogurati?
Autor sanjarenja56 — 29 Jun 2011, 15:53
"Stresi zvezde k'o dudove. I polako nasuci brod na te plisane sprudove..."- neznost.
Hvala.
Autor merkur — 29 Jun 2011, 16:55
Možda čekamo u pravo vreme. Tada nešto nije u redu sa mestom.
:*****
Autor Roksana — 29 Jun 2011, 19:46
Predivne reči koje mi diraju srce. Zasijala je i kristalna kap u mom oku.
Autor didiland — 29 Jun 2011, 22:02
Sanjarenja,malo ga zeza tahikardija,ali kuca nista ne brini ;)))
Autor unajedina — 29 Jun 2011, 23:09
Merkur...i sanjaj...
Autor unajedina — 29 Jun 2011, 23:09
Roksi moja,a ko ce to znati,vreme ce najbolje pokazati...
Autor unajedina — 29 Jun 2011, 23:10
Didi mi dodji mi,kod tebe moze mala kristalna kap,ali samo ako je radosnica,drugima ja ne dam ;)
Cekam nastavak...
Autor unajedina — 29 Jun 2011, 23:11
..."Samo je vetar sretan,
vrti se ko baletan
u svojoj sivoj pelerini.
Dok moje misli traze,
kako se to po naski kaze
ta teska,strana rec "Izvini"
...
Izvini,izvini,Una moja,nadoknadjujem izgubljeno,iscitavam propusteno i tek sada vidim ceo post sa mojim imenom...
Kako se pise "hvala" za to...ne znam,verujes li?Kakva cast, moj naklon!
Poljubac!!!
Pa jos jedan...
Rasplaka me u sitne sate.Kao da postoji neko pravo vreme za takve suze.
-Citas neke tuzne vesti?-pita me On
-Nisu tuzne- odgovaram i smrckam
-Ne volim da places-kaze
-A, volis li kada neko ovako pise moje ime?- govorim i okrecem ekran ka njemu.
Cuti.
Cita.Cas se smeska,cas dize levu obrvu.Zavrsava,uranja ledjima u naslon i kroz smesak kaze:
-Places zato sto ti je krivo jer je losa fotka:)))))))))))
Zasto misle da tako izgledas?
Sta si im uradila?:)))))))))))
AHAHAHAHHHAHAAHAHAHhahahhhahha
Naravno,istog casa .podignute su barikade od taburetica.
Zvanicno je otpoceo rat jastucima...:)))))
Cebovanje uz vriske i golicanja....
Nisam se predavala ,izdrzala sam najvece nalete,iako se tesko koncentrisem na taktiku i strategiju ratovanja kada imam napad histericnog smeha...Lupanje u radijatorske cevi....naseg komsije...objavio je kraj,tako da smo tihim kikotanjem ,ucutkivali jedno drugo,pokusavajuci da se umirimo.
Odacu ti tajnu...nameravam da se predam,sve jedno:))))))Volim kada je on pobednik.Volim kada se raduje zbog mene.
Volim i sto,iskusno ,nije imao nista da doda...nego je nasao razlog za smeh...
Eto...tako ti je to i
u ljubavi i u ratu:)))))))
Hvala sto si poverovala da to zelim svakome.Ljudi tesko veruju u dobre zelje i iskrene namere.To je zato sto polaze od sebe...pa im je tesko da veruju u dobro bez rezerve...
Hvala sto si mislila da je to vazno pomena.
Hvala na toplim recima,prostoru...ma,hvala i na slici ;))))da sam tako izgledala ,pre bih nasla ovo sto sada imam...Nisi ti slucajno UnaJEDINA...
LJUbiiiiiiiim
Autor anna — 30 Jun 2011, 03:28
Anna...
tvoj osmeh mi je dovoljan,a ova prica kojom si me castila nesebicno dajuci cistu emociju trenutka obasjala mi je ovo jutro,pomislih "Hocu i ja sve to,jednog dana hocu i ja...cuda su moguca i vredi se boriti za njih."
Jedna od nas koja je ostvarila snove,nasa Anna...mada se jos uvek pitam ko je Anna?
Zena koje nema,a koja je u svakoj od nas.
Ljubim te Anna u ovom virtuelnom prostoru i vremenu.
Autor unajedina — 30 Jun 2011, 10:37
Svi o ovome sanjamo, kazu neki, desava se i nama smrtnicima...
Jaka osecanja, Djole me ponekad podseti na Miku, ista ti je to banda...
Umeju da omeksaju i najcvrsceg coveka...
Pozdrav, Uno mila.
Uvek pogodis svojim postovima, na pravo mesto.
Autor behappy — 30 Jun 2011, 17:27
Poljubac mojoj maloj velikoj devojcici :))
Autor unajedina — 30 Jun 2011, 21:18
ponekad slutnja gubi privid....
Autor mediterraneo — 08 Jul 2011, 20:46