My friend
U mom zivotu je postojao jedan Svitac.
Obasjao mi je zivot.Promenio me nepovratno.Meni je bio potreban prijatelj,njemu sam bila potrebna vise od prijatelja.Povredila sam ga.
Otisao je zauvek iz mog zivota.Prekinuo svaki kontakt sa mnom.
Zbog njega sam pocela pisati na ovom blogu.Nesto kao iskupljenje,trazenje oprosta za koji sam unapred znala da ga nikada necu dobiti.Nikada ga nisam ni dobila.
Sve ima svoje.Ovaj blog je prerastao u nesto,sto je promenilo daljnji tok mog zivota.Svitac je,eto,i ne znajuci,dalje osvetlio moj zivot.Ne znam ni da li je ikada procitao sve ove moje redove.
Molim se Bogu da je dobro.Da je pronasao svoj put,da je nastavio dalje sa svojom muzikom.Da je pronasao sebi dobru zenu,sa kojom ce lezati u hladu svoje lipe.Da ce uvek ostati decak u srcu.
Moj svitac.
Ovo je poslednje sto je napisao pre nego sto je nestao iz mog zivota.Mnogo je vode proteklo od tada...
"Moj prijatelj se razboleo.
Svedok mi je Bog.
Nedelju dana nista ne jede,ne pije ni vode,prima inekcije.
A ja ne znam sta reci veterinaru.
Promena vremena.Zajednicka konstatacija.
S obzirom na moj silazak u grad juce,nakon njegovog ozdravljenja,pomalo i prilaskom jednog deteta,sa imenom...od koga sam se hteo onesvestiti...na sred grada.
Nakon njenog pozdravljanja sa mojim prijateljem,nastavljam da se borim...
I ne predajem se.
Molim Boga da se sretnem u zivotu nekada,sa meni jedino potrebnom osobom."
Ovim zavrsavam sa poglavljem Svitac u mom zivotu,i mom pisanju.
Trazim pomilovanje.Mozda ga jednog dana i dobijem.
Svitac...
Na ovom svetu,gde se i ne broji nista,
sto nema zig,meru i cenu...
Usrecuje me vec to sto postojis.
Uprkos svemu.
Svitac je obasjao tvoj život, na tren, ali taj sjaj i danas blješti.
Iskupljenje!? Najteže je oprostiti samom sebi, čak i kada znamo da bi ostati značilo zadati veću ranu.
Neko kao ti, žaliće uvek, jer ti si jednostavno takva. Stvorena da voliš, na hiljadu načina, a samo je jedan onaj koji u večnost vodi. Njega je najteže naći.
Svitac zna, i sigurna sam da prašta.
Ja razumem i to je dovoljno.
:***
Autor roksana — 24 Mar 2011, 11:50
Moram ja, gospodin Mirodjija, opet da lanem stagod. A sta cu , kad mimam malko vremena, a retko stignem ovdi, je l` te...
Sve je u zivotu prosto. I sve je zavaravanje sto je drugacije. I uvek ima resenje. Kad ponekad kukamo ili sta li vec, trebalo bi da se setimo miliona njih kojima je sto puta gore.
Na primer: deca u Africi umiru od gladi. Najtuznije. A mi da se jedimo zbog mogucnosti beskrajnih IZBORA. `ajte molim vas!
Nemojte se jediti na mene, kroz komentar provejava samo jedno: zasluzili ste da budete srecna! I tacka.
Autor Baladasevic — 24 Mar 2011, 11:50
Roksana znam da razumes...
Autor unajedina — 24 Mar 2011, 11:55
Baladasevic...
Opojan je taj tvoj vazduh,pogled koji se pruza,sreca koju udises tamo i koju tako toplo i ljudski rasiris ovde kao magiju.
Za svakog divna rec,uteha,nada...to govori kakav si ti valjan covek.
Cast je poznavati te,makar i ovako.
Lekoviti su ti tvoji krajevi,koji iznedre tako dobre ljude,mozda i ja dodjem na jedan oporavak duse i uma...a i da se malo podgojim,sto da ne...ne bi mi skodilo.
Toliko mi znaci ovaj komentar da nikad znati neces...
Pazi na se,i cuvaj malu garavu.
Autor unajedina — 24 Mar 2011, 12:00
potpisujem se na baladasevic komentar i ljubim te
Autor tanjana — 24 Mar 2011, 12:12
Hvala Tanjana,poljubac ti saljem :)
Autor unajedina — 24 Mar 2011, 12:18
Samo tebi potreban svitac je uvek tu negde...ali ga moraš primetiti na vreme,dok svetluca...
Autor Jovan s.s. — 24 Mar 2011, 12:35
Tebi je tvoj drugar kojeg si odbila nestao iz života, a meni moj pravi haos i dan-danas. Neki se zbog velike ljubavi totalno povuku, a kod nekih izazove bes...
Nadam se da je tvoj Svitac našao neku kojoj je poklonio svoju nežnu ljubav.
Autor biljana — 24 Mar 2011, 12:40
"Ne skupljaj granje, ako neces da palis vatru!"
Autor Talas — 24 Mar 2011, 12:42
Jovane s.s. nadam se da hocu...
Autor unajedina — 24 Mar 2011, 13:46
Biljana svako od nas ima svoju pricu.I ja se nadam da je nasao ono sto je trazio,u ovom zivotu ja to nisam mogla biti.
Pozdrav
Autor unajedina — 24 Mar 2011, 13:47
Talas...Beskrajno mudro.
Pozdrav
Autor unajedina — 24 Mar 2011, 13:49
Zbog ovakvih stvari često se zapitam da li je uistinu moguće muško-žensko prijateljstvo...
Autor bealiever — 24 Mar 2011, 14:37
:(((((
Autor Filmetric — 24 Mar 2011, 17:40
Razumem.Jer sam tako jednom,pre 3 godine,izgubila najboljeg prijatelja,koji j esve znao,koji je sve razumeo,koji je bio,a nadam se da je jos,jedna fenomenalna osoba.
Autor capturedmoment — 24 Mar 2011, 19:24
Neki kazu da lako oprastamo sebi, ali ne i ljudima koji nas podsecaju na trenutke koje zelimo da zaboravimo. Ko god bio, sigurno je po necemu dobar, cim je u tebi potakao toliko emocija. Vase sudbine su se preplele, ali nikada nisu bile spojene. Za to ne mozes traziti pomilovanje, jer krivica nije tvoja.
Autor hyperblogger — 24 Mar 2011, 20:08
bravo za hyperblogger
Autor capturedmoment — 24 Mar 2011, 21:34
Bealiever...ne znam, ali mislim da je moguce musko zensko prijateljstvo.
Autor unajedina — 24 Mar 2011, 22:07
Filmetric...takav je zivot.Desi nam se.Kazemo Bogu da imamo plan...da ga nasmejemo.
Autor unajedina — 24 Mar 2011, 22:08
Capturedmoment...zao mi je zbog tvog prijatelja.Ponekad se prijatelji godinama vracaju u nas zivot.Nadam se da ce tako biti sa vama.
Pozdrav
Autor unajedina — 24 Mar 2011, 22:09
Hyperblogger...bas si tako istinito rekla.Sudbine su nam se preplele,ali nismo bili sudjeni jedno drugom.
Ljubim te.
Autor unajedina — 24 Mar 2011, 22:11
Place mi se...
Pogadjaju ove reci...
hvala.
Autor behappy — 24 Mar 2011, 22:24
Behappy...i kad je tesko osmeh na lice...Idemo dalje.
Poljubac ti saljem
Autor unajedina — 24 Mar 2011, 23:27
uvek treba sacuvati malo mesta za nekog ko mozda zeli da se vrati...ali...sudbina je cudna.
Autor capturedmoment — 25 Mar 2011, 09:06
hvala ti sto postojis
Autor svirac — 09 Jun 2011, 05:47
Capturedmoment...da cudni su putevi sudbine,ali svici se nikada ne vracaju jedni drugima.
Autor unajedina — 09 Jun 2011, 10:42
Svirac...sta mogu da kazem na ovo?
;)
Autor unajedina — 09 Jun 2011, 10:43