Prenosim dalje solja nes kafe za...
Kada dodje tmuran dan
Kada nemam miran san
Uzmem solju kafe nes
Da ublazim ja svoj stres
I zaboravim na bes.
Tad ukljucim virtuelnu spravu
Da odmorim malo glavu
Jer tamo nije sve crno ili belo
To je nase Blog selo.
A selo ko i svako drugo selo...
Okuplja se drustvo celo
Ima nas sa svih strana
Stara Juga za nas je premala.
Raznog sveta ovde ima...
Snalazljivci.
Lazljivci.
Grabljivci.
Carobnjaci.
Poneki pesnik ovde zaluta.
Nas pronadje i onaj skrenuo sa puta.
Plesaci.
Udvaraci.
Stihoklepci.
Depresivci.
Zlobnici.
Pajaci.
Ludaci.
Sve su to moji stari znalci.
Pa pametnjakovici.
Dosadnjakovici.
Svetice.
Gresnice.
Svetske putnice.
Domacice.
Smaracice.
Zavodnici ocvali.
Pupoljci tek procvali.
Neizlecivi romantici.
Ribolovci.
Usamljena srca.
Pogledajte to sarenilo
Od razlicitosti nas blog vrca!
Dok god je ovde dobrih ljudi
Kakve god im bile cudi
Dolazicu u Blogogradsko selo
I trazicu dobre ljude
Mogu slobodno da mi sude
Iza ledja da me kude
Pa da mi pljunu pod prozor.
Nek me stave i na stub srama
Ja ostajem ovde s vama.
Posveceno svim dobronamernim ljudima naseg bloga sa kojima cu uvek ovako virtuelno sa zadovoljstvom popiti svoju nes kafu.
