Brod u boci

Beograd.

Dan zena 8. Mart.

Spic kada svi idu sa posla.

Sedim u gradskom prevozu i idem da se vidim sa dve posebne dame.

Snazne zene.Zmajeve.Prvu damu bloga Sanjarenja.Predivnu Miru Kuglof.

U ovoj prici necu vam otkriti tajnu kako smo se lepo druzile.To je neka druga prica.Prica u kojoj Gospodin K. iako malo prica u strahu od mojih prodiranja u dusu,ne moze sakriti od mene svoje lepe manire i savrsenu paznju i beskrajnu ljubav i divljenje prema dami cije kese tako ponosno nosi i cuva.Kaput pridrzava.Kao malo dete ocarano slusa divne price voljene mu zene.

Ovo je neka druga prica...

Beogradske ulice.

Jedini dan kada u autobusu ili na ulici mozes videti zenu ili muskarca kako nosi cvet.

U jednoj zemlji,na brdovitom Balkanu,retkost je i sramota obradovati voljenu zenu,sestru,majku,baku bar jednim jedinim cvetom.

Namrgodjena lica koja kupuju taj cvet u celofanu od ulicnog prodavca,proklinjuci 8.mart,racunajuci koliko su kvota za te pare mogli odigrati.Kutiju cigareta kupiti.Dva litra soka.Ma pljeskavicu u somunu sa lukom pojesti ko ljudi.

"Eh te zene,eto im njihova emancipacija,kad ce one nama nesto kupiti?Glupo cvece koje moram nositi ko kreten po gradu.Jos treba neko da me vidi,da mi se podsmeva iz ledja.Trebaju me videti kako nosim glupi cvet kroz autobus ili kupujem parfem u parfimeriji,uzasno smrdi kad udjes tamo,pa cu kupiti bilo sta da skinem sa grbace.Ali muski cu izdrzati.Ovako premoren sa posla i gladan,odrobijacu taj 8.mart.Najradije bih ga prespavao."

Da,da eto malkice zavirih u mozak mnogih muskaraca danas.

Nazalost,vecina zena videce taj jedan cvet u celofanu samo na ovaj dan.Iako nametnut.Odradjen.Odrobijan.Sto puta proklinjan.To je njen jedan jedini cvet u godini.

Stavice ga u najlepsu vazu sto ima u kuci.Nasuti svezu vodu.Koju ce menjati svakog dana.Podrezivati stabljiku.Da sto duze potraje.Kad pocne da se susi,stavice u stranice omiljene knjige.Da je ispresuje.Da njom ostatak godine obelezava stranice knjige dok cita o uzbudljivim avanturama.

Toga dana hodace na prstima kad dodje sa posla da ne probudi muskarca,koji je taj isti cvet kao heroj iz rata doneo,pa spava vidajuci rane od bitke.Umoran od te teske i odgovorne obaveze.

Ona nece spavati,iako je radila isto,cak i vise nego on.Izvadice najlepsi komad mesa koji je cuvala u zamrzivacu.Ispeci ce krompir.Spremiti supu.Prirediti salatu koju on voli.Ponosno skuvati puding koji je mogla priustiti,razredjujuci mleko sa vodom,u nadi da on to nece primetiti.Mora se brinuti o kucnom budzetu.

Izvadice na astal novi stolnjak.Salvete koje su joj ostale od slave.

Naravno, on i deca ce dobiti lepe komade mesa,a ona ce lagati da drzi dijetu pa ce jesti samo krompir.Krisom ce posle pojesti ono sto je ostalo od dece,masniji deo mesa koji deca ne vole.

Kao pehar ce nakon rucka izneti puding podeljen na tri dela...ona pogodite,drzi dijetu naravno!

Ranjenik ce primiti cinijicu pudinga uz komentar zar nije mogla spremiti kolac,a on se toliko zrtvovao zbog nje danas.Prave zene sigurno u drugim kucama daju svojim muzevima kolace toga dana.Naravno smazace puding u dahu.Pa ce zadremati uz utakmicu,gundjajuci kako je za taj prokleti cvet mogao uraditi jos neku kombinaciju viska,jer danas eto igra Arsenal...bar siguricu da je imao.

Ona ce ogrebati ostatak pudinga sa dna serpe.Da se zasladi.Oprace sudove.Uredno ce vrati novi stolnjak da ceka nove prilike.Stavice vaznu sa dragocenim cvetom na sredinu stola.Nezno ce ga dodirnuti vrhom prstiju.

Nesto samo njeno.Njen dan.Njen cvet zbog koga se  on,heroj, toliko morao potruditi i zrtvovati...

Nazalost ovako je izgledao dan mnogih zena danas.I mnogih mucenika i heroja danas.

Nametnuti dan.Nametnuti cvet.

Ali rucak koji se podrazumeva da ce se skuvati.

Dragi muskarci...nemojte se muciti.Ne dajte da vam se bilo sta namece.Jednostavno ako se tako osecate,prodjite pored cveta u celofanu kraj ulice.Uzasno bi bilo da vas komsija vidi.Ili jos gore drugar iz kladionice.Za te pare lepo odigrajte kombinaciju.Stanite kraj kioska i kupite pljeskavicu.U somunu.Sa puno luka.

Postedite je bar taj dan da kuva rucak.

Sve sto ne dolazi od zelje,iz srca i duse,sa inspiracijom i ljubavi bedna je groteska.Mucenje.Privid.Cemer.Sami sebi pljunemo u lice.

Ako nikada ne osetis sam,bez povoda, iz srca, da obradujes voljeno bice.Zenu.Majku.Sestru.Baku.Tetku.Nemoj ni danas.Budi dosledan sebi do kraja.Muskarcina.

...Ovo sto cu sada opisati,isto je stvaran dogadjaj iz zivota na brdovitom Balkanu kao i ovo prethodno napisano...

Vozim se u autobusu da se vidim sa dve posebne dame.Autobus prepun.Guzva.Uglavnom gledamo kroz prozor.Moju paznju privuce mladic koji nosi ogromnu korpu u kojoj su, odokativno se vidi,101 ruza.Ruze crvene.Jedna bela strci prkosno.

Zastoj je pa autobus stoji u guzvi.Posmatram.Ne,ne ne posmatram vise njega nego zene oko mene da vidim reakciju.I sve poput mene gledaju ga zamisljeno.Sve oci su uprte u njega.

Nosi korpu ruza ulicom,izmedju automobila.Tu dragocenost kao suvo zlato.Znam kosta malo bogatstvo.Preterano u ovoj nasoj zemlji ponizenih,nezaposlenih i siromasnih.

"Ih lako je njemu,kupovao bih i ja da imam para",komentarise mladic koji vidi svoju devojku da gleda u taj prizor.Mladic inace sedi na sedistu,devojka stoji pokraj njega.Vidim da on nosi skupe Nike patike sa vazdusnim djonom.Najnoviji model.

Gledam ponovo mladica sa ruzama.Skakuce izmedju automobila.Skupljen po ovoj zimi u nekoj bednoj teksas jakni.Prilazi svom automobilu.Otvara zadnja vrata i polako stavlja korpu cveca na zadnje sediste.Automobil je drndavi jugo napola zardjao.Kosta kao patike onog mladica.Kao korpa te 101. ruze.

Pokusava da upali.

Autobus se polako udaljava.

Okrenem glavu i vidim kako i dalje vergla,dok mu nervozni vozaci sviraju da se skloni.

Sa mukom jugo se pali i polako isparkirava.

Desilo se to danas u Beogradu.U ulici Despota Stefana,bivsoj  29.Novembra.U 15 h.Na danasnji dan.

Nekako sam sigurna da ce taj mladic posvetiti paznju svojoj dragoj svaki dan a ne samo danas.Podelice jednu kafu za poneti,ali on ce od toga napraviti paznju.Izvuci ce iz dzepa cokoladicu Zivotinjsko carstvo kad se ona bude smrzavala cekajuci ga da upali tog jugica.Reci ce joj da je lepa kad bude prehladjena,tuzna u pocepanoj trenerci.Skuvace joj supu iz kesice i ispeci jaja na oko kad se umorna i gladna dovuce sa posla.Pokrice je cebetom kad zaspi na kaucu i iskljucice sve zvuke telefona da je neko ne probudi.

Zagrlice je sledece godine na ovaj dan i izvadice dve pljeskavice,jedino kupljeno na taj famozni 8.mart.Pojesce te pljeskavice i ususkati se na kaucu kao da ceo svet ne postoji oko njih.

Samo u takvom svetu ja umem da zivim,i dok god sanjam snove o takvom zivotu umecu ujutru da ustanem iz kreveta.

Hvala nepoznatom mladicu koji mi je danas izmamio osmeh na lice.

Hvala divnim damama i jednom gospodinu koji su mi ulepsali dan svojim drustvom.

Prodje i taj 8.mart.

Idem da skuvam caj,pojedem parce kuglofa koje sam dobila na poklon danas.

Srecna sam.

Uprkos svemu...tako je divno biti zena.I nije mi potreban muskarac da bih se osecala posebno i cenjeno.