Brod u boci

Sejn

Ljubav — Autor unajedina @ 12:17

Ja cijeli zivot sanjam

kako odlazim uz rijeku

starim parobrodom

koji vozi skitnice na zapad.

Dok zivim zivot

koji nisam birao sam

o suhom vjetru s juga

moja dusa sanja...

Zovem se Una.Ulazim u tridesetu.Nosim neisplakanu bol vecnog deteta.

Divlja u srcu.Vecito dete koje bi jos uvek da vozi biciklo po kisi.Da gledam strumpfove.

Da se zalecem na vetrenjace.Izbjeglica iz nekih tako bliskih a tako dalekih krajeva.

Sama i svoja.Izludjuju me navike,pravila,kompromisi.Ova ja kakva sam postala.Ni sama ne znam,kojim sam to putem krenula,na koje pogresno skretanje,koja pogresna odluka...

Ja sam pajac.Privatni pajac za osmehe i dobro raspolozenje.Smijehom strah pokrijem uvijek...

Ja sam uplaseno dete koje bi se nekada tako rado sakrilo u misju rupu,dok oluje ne prodju.

Ja sam borac.Uvek napred.Never,never,never give up.

Ja sam razum,brinem se o svima koje volim,stitim ih i glumim da sam jaka i odrasla.Uzmem njihov strah i ucinim da nestane.Dam im snagu i osmeh.

Ja sam srce,nekada se tako sklupcam na podu kupatila,kad me niko ne vidi,i dugo placem,znam svaku saru na tim plocicama,svaku pogresnu fugnu.Koja je deblja od predvidjene.

Ja sam ledena kraljica,ona za druge-lako je njoj,ima sve u zivotu,da nam je njen mozak da se odmorimo.Ja sam vestica koju treba kamenovati.Samo nema bezgresnih koji bi se usudili.

Ja imam svoja tri trna da me brane od sveta.

Ja pravim greske u zivotu,jer sam ziva,padnem i podignem se,i ceznem,tragam,idem dalje...

Najvise me moze dodirnuti ljudska dobrota.Jos uvek verujem da ce ljubav spasiti svet.

Poznajem najruznije lice coveka.Osetila sam ga.Dozivela na sopstvenoj kozi.

Jos uvek verujem u bajke.Uprkos svemu.Uinat.

Ja sam mimo svijeta.

 

 

...Ja znam da zivot na granici

je opasan i tvrd

al moje ime ovdje

od sad znaci pravda.

Izadji i bori se

ulica je prazna

al s prozora motre na nas.


ZRNCE LUDOSTI

Ljubav — Autor unajedina @ 13:25

          Ratnik svetlosti proucava vrlo pazljivo polozaj koji namerava da osvoji.

          Ma koliko njegov cilj bio tesko dostizan,uvek postoji neki

nacin da se savladaju prepreke.On istrazuje i druge moguce puteve,

ostri svoj mac,nastoji da ispuni svoje srce istrajnoscu

koja mu je neophodna da bi prihvatio izazov.

          Medjutim,kako dalje odmice,ratnik uvidja da postoje

teskoce na koje nije racunao.

         Ako bude cekao najpovoljniji trenutak,nikad se nece pomeriti

s mesta;potrebno mu je JEDNO ZRNCE LUDOSTI

da bi ucinio sledeci korak.

            Ratnik svetlosti uvek koristi i to zrnce ludosti.

Jer-u ratu i u ljubavi-nije moguce sve predvideti.


Ratnici svetlosti

Ljubav — Autor unajedina @ 23:18

Ratnici svetlosti se prepoznaju po pogledu.

Nalaze se u svetu,deo su sveta i upuceni su u svet bez bisaga i sandala.Vrlo cesto ispadaju kukavice.Ne postupaju bas uvek ispravno.

Ratnici svetlosti pate zbog gluposti,brinu se zbog beznacajnih stvari,smatraju da su nesposobni da se razvijaju.Ratnici svetlosti,s vremena na vreme,veruju da su nedostojni svakog blagoslova ili cuda.

Ratnici svetlosti cesto se pitaju sta ovde uopste traze.Bezbroj puta im se ucini da njihov zivot nema nekog smisla.

 Zato i jesu ratnici svetlosti.Zato sto grese.Zato sto postavljaju pitanja.

 I zato sto nastavljaju da tragaju za smislom-na kraju ce ga i naci.

 


Popodnevna pjesma

Ljubav — Autor unajedina @ 17:02

Adresiram tamo ovu misao,i kazem...

Steta!Nepovratno steta.


Ja ni tad necu protiv tebe...

Ljubav — Autor unajedina @ 14:36

...Ne reci nikom da si me srela

a kamoli voljela.

Kada jednom dusa moja,odleti od tijela

ne reci nikom da si me zedna

preko vode prevela...

Trazim pomilovanje.


Poslije ljubavi

Ljubav — Autor unajedina @ 11:54

 

...Poslije ljubavi ostaje sto u kavani

i zacudjeni pogled konobara

sto nas vidi s nekim drugim...

...Poslije ljubavi ostaju saucesnici

cuvari tajne koja vise nije tajna.

Ostaje laka uznemirenost

kada u prolazu udahnemo poznati parfem

na nepoznatoj zeni...


Snijeg

Ljubav — Autor unajedina @ 13:29

Treba li nesto reci posle pesme kao sto je ova?Zacutati.

Nekada tisina kaze vise od hiljadu reci.

Sve ce proci,snijeg ce proci...moja draga.


Sunce

Ljubav — Autor unajedina @ 08:47

U meni Miholjsko leto

to PRKOSNO SUNCE PRED ZIMU......

Znam zima je na pragu.Dolazi.Osetim je.U mirisu.U stvarima.Pod nogama.U kostima.U mirisu izvadjenih zimskih stvari koje su lezale celo leto negde po coskovima.Odlozene.

Kako brzo mi je proslo ovo leto.Prebrzo.Najbrze u zivotu.Cini mi se nisam se ni ogrejala,a zima mi vec dahce za vratom.Duga.Hladna.

Sve ce proci,sneg ce doci.Znam.

Sve ce proci,sneg ce doci,moj dragi.

I nas dvoje ostajemo u letu,vreme da te ispratim,da se oprostim.Doslo je vrime da se pomirim sa svitom....

Polako ostaviti leto iza sebe,obuci topli dzemper,udobne,stare cizme,umotati se u sal koji mirise na maline.I izaci iz ovog leta varljivog.

Samo ovo sunce mi ne da mira...Kako prkosno sija.Danas.Jos danas.

I sve znam.Vrlo dobro.

Krivo je to prkosno sunce pred zimu....


Nedostaje

Ljubav — Autor unajedina @ 10:00

 

Recimo da je otisla iz grada

uz nepredvidivu vecer

i da su joj zameli puti.

Recimo da su boje kojim sam je slikao

bile nestalne

i da su iscilile sa koze.

Recimo da je odlucila

da je ne prepoznaju moje zene

da ima srce nevidljivo.

Samo da nije mrtva

samo da dise...

Tacka na kraju price

mala je kao srce.

Stavljena je lakim potezom

ali jos pulsira

jos se otima svetlu...


Pesma o nas dvoje

Ljubav — Autor unajedina @ 18:22

Znam,mora biti da je tako...

Nikada se nismo sreli nas dvoje,

mada se trazimo podjednako.

Zbog srece njene.I srece moje.

Pijana kisa siba i mlati

vrbama vetar cupa kosu.

Kuda cu?

U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut

Vucaram svetom dva prazna oka,

zurim u lica prolaznika

Koga da pitam gladan i mokar

zasto se nismo sreli nikad?

Ili je vec bilo?Trebao korak?

Mozda je sasvim do mene dosla...

Al' ja,u krcmu svratio gorak

a ona ne znajuci prosla...

Ne znam.

Ceo svet smo obisli...

U zudnji ludoj,podjednakoj

A za korak se mimoisli.

Da,mora da je tako...

                      M.Antic


TEBE BAS...

Ljubav — Autor unajedina @ 11:20

BICU ZVIJER.

BICU KER.

I JALIJAS.

SAMO OCI KO U SRNE

VELIKE I CRNE DA MI DAS!

Ja mogu svijetu,na zemlji i u letu

ja imam Ahilovu petu

Ja hocu bas tebe,

tebe bas!

Te oci ko u srne,velike i crne da mi das.


Plavi...

Ljubav — Autor unajedina @ 22:24

Cena ljubavi

Ljubav — Autor unajedina @ 09:21

Kada bi se ljubav prodavala

svoju bih glad za tobom

prodala ciganima torbarima

za sitne pare

kojima bih kupila lepe,sarene djindjuve bezbriznosti

i isla dalje.

Kada bi se ljubav kupovala

obigrala bih trgove sveta

raskrvarila tabane

bosonoga

po raskrscima i svakom nevremenu

da tvoju ljubav nadjem

da je kupim

bez obzira na cenu.

                         Lj.N.Mrgic

Mi borci protiv vetrenjaca,Don Kihoti,na ovom krajicku virtuelnog sveta,izvirujemo iz svojih svetova,iz svojih oklopa,izvirujemo iz izvajanih maski,slazemo kao slagalicu,igramo se recima...i pokusavamo da proturimo malo duse,tamo gde osetimo da bi negde neko mogao da razume,da oseti u srcu.Vlat neznosti.Vlat onog detinjeg skrivenog u nama,sto se otima svetlu.Sto pulsira.Ostavimo svoja tri trna koja nas brane od celog sveta,i rasirimo ruke prema suncu,vetru,slobodi.

Jer ovo smo valjda mi,pravi,skriveni u slojevima proslih godina,izgubljeni u vremenu koje mrvi nemilosrdno,prolazi,joj imam skoro trideset godina,a osecam nekako da tek trebam da naucim voziti bicikl bez pomocnuh tockova,sakupljati sarene i staklene klikere,i poceti se zaljubljivati,ludo,srcem.Gledam svoje lice u ogledalu,da li sam to stvarno ja,gde sam se izgubila u medjuvremenu,gde se krije ona plava devojcica,na kom raskrscu se ona izgubila?Toliko toga bih jos,decijeg,suludog,neiskvarenog-ma da mogu uhvatiti tog prokletnika vreme,stisnuti ga za siju da zastane malo,dok jos malo disem,dok ne saznam ko sam i sta zelim,dok ne pustim onu devojcicu u meni,da ode.Da se pozdravim sa njom,i znam onda cu i ja moci napred.

Ne znam sta sam htela reci,valjda ova malena proviri,prkosi,pomuti mi misli potpuno pa ne znam ni sta mislim ni sta pisem.Uhvati me kao Djoletov D-mol i ne popusta.Ono njeno slobodno,prkosno,vucije,divlje,uinat celom svetu,toliko me obuzme da ostanem bez daha.

Zivim svoj sredjeni zivot,miran,naviknut a ipak znam,osetim zivot kako pulsira skriven u slojevima izgradjenog sveta.I osetim zov divljine,i znam...Mesec me priziva,pun,da zavijam na njega.

Na posletku,zamislite svet bez srecnih okolnosti,gde je sve isplanirano i nista neocekivano ne moze da se desi...Takav svet je najtmurnije mesto koje moze da se zamisli.


Nedostaje mi nasa ljubav

Ljubav — Autor unajedina @ 08:10

Nedostaje mi nasa ljubav,mila

A bez nje ovaj kurjak menja cud

Nedostajes mi ti,kakva si bila

Nedostajem mi ja...ovako lud...

Ja znam da vreme ne voli heroje

i da je silan sjaj pomracilo

Al meni

eto,

nista sem nas dvoje

nije znacilo.

Sta covek moze reci posle ovakve pesme,nego poceti zavijati na mesec kao kurjak?


Iskocicu na nekoj stanici....

Ljubav — Autor unajedina @ 11:23

Gledao sam kako promicu zene...

Sadasnje.

I buduce.

Pejzazi.

I telegrafski stubovi.

Vidio sam kako se bezglasno smenjuju

noc i dan.

Iskocicu na nekoj stanici

lud od tih promena,

boja i linija...

I javicu ti

da sam te na petstotom kilometru ljubavi

volio jednako kao na prvom.

                                                     I.Sarajlic


Powered by blog.rs