Moje boje
Kazu da nas odredjuje krv koja nam tece venama,raspored planeta koji se zadesio nad nama kada smo prvi put udahnuli vazduh u pluca.I zaplakali.
Sudbina.
Da li smo tu svoju sudbinu i karakter dobili sa majcinim mlekom kojim smo podojeni...ili nas je zivot vremenom isklesao u ono sta cemo postati?
Ili smo svi samo belo slikarsko platno,na kome ce zivot iscrtati boje i obrise...od bele,zute,crvene preko plave i zelene do crne?
Postoje i ljudi cija su slikarska platna nekako crna i bela,bez mrlja i gresaka,nekako ispravni.Postoje i oni drugi.Poput mene...
Necije platno dobije obrise najlepse impresije,a nad necijim se zivot poigra tako sto dobije ludacki nagon da bude Pikaso.
Moje platno...ono nosi sve boje...
Belu kao sneg od dana kad sam se rodila i bezbrizno skrivala u detinjstvu pod roditeljskim staklenim zvonom.
Najcrnju crnu kada se to zvono od stakla iznenada razbilo na parcice,ostavivsi me nespremnu,istrgnuvsi mi iz ruku sve sto smo imali,izmaknuvsi bukvalno tlo pod nogama.Tudji gradovi.Tudji kreveti.Tudje kuce.
Sivu u izbeglistvu i strahu od nepoznatog.
Nezno roze koja se stidno probudila sa prvim gimnazijskim danima,prvim ljubavima,prvim uspesima.Nezno roze poput prvog rumenila na obrazima,i sjaja na usnama.
Ljubicastu kao nadu za pocetak nekog novog i boljeg zivota.
Pa ponovo sivu,tamniju...kada taj bolji zivot,kao varka isklizne kroz prste.
Zelenu za sve bolesti koje smo bolovali,za sve bolnice i lekare.
Zutu kao ljubomoru sto kao pcela ujede za srce kada se prvi put zapitate zasto vi nemate nesto sto neko drugi ima.
Bez za sve prijatelje koje sam pronasla na ovom putu...
Braon za one koje sam izgubila.
Plavu za sve suze koje sam prolila...Mnogo je plave slikano na mome platnu.
Narandzastu za sve krive Drine koje sam ispravljala,za inat,za borbu i sve snove o boljem i lepsem zivotu koje sam se drznula da sanjam.
Ma koliko god plave bilo,uvek ce se uz nju nazirati prkosna narandzasta.Narandzastom sam zadojena sa majcinim mlekom,tece mojim venama od nekog dalekog pretka koji me posmatra sa visine i navija za mene.Moja krv je njegova krv.Krv nije voda.
Boja cigle za sve zemlje koje sam napustila i kao cergarka krenula u svet.Domovina koju sam izgubila.Tudje kuce kojima sam isla na konak.Sopstveni dom za kojim sam ceznula.
Boja dima za sve kosmare koji su me budili,koji mi nisu dali za zaspim.Cupali mu utrobu na zivo...Za sva ludila i bunila koja su me paralizovala.Boja tunela u kom sam predugo bila.
Indigo plava za mir koji sam pronasla,za pakt o medjusobnom nenapadanju koji sam sklopila sa samom sobom.
Crvena koja mi je iznenadno ogrejala dusu...i smeh koji je dosao sa njom.Smeh.Snaga.Radosti u malim stvarima.Ljubav.Strast.Pripadanje.
Kako sam ikada mogla ziveti bez crvene,pitala bih se tada,bezobrazno srecna,drska kao sto samo mnogo srecni ljudi umeju biti.Utrnula za svaku tugu,i svoju i tudju.Moja crvena mi je davala krila,snagu,nadljudsku moc i onu utrnulost kada mislis da ti se vise nista lose ne moze desiti.Onu samouverenost koja tera ljude da ustuknu na korak od tebe.
Najgora je navika na srecu...
Posle crvene,svaku plavu mnogo teze i bolnije podnesete.
Crvena izostri plavu do tirkizne...
Nosim sve boje.
Zato razumem.Zato osetim svaku iskrenu dusu.Zato prezirem lazne crne i bele,lazne moraliste i one sa velikim egom.
Umem da cutim sa sveticom.Umem da placem sa gresnicom.
Zena sam obojena svakom bojom.A jos uvek dete.Od prozirno bele do najcrnje crne.
Bila sam tamo gde je najcrnja od svih crnih.Poznajem miris straha u kostima.Taj se miris nikada ne zaboravlja.
A opet umem svojom belom da zabelim svet oko sebe,da ga pretvorim u zaledjeno snezno jutro.
I uvek se vrate moje plave...i jos uvek ume da me ubode zuta.Dignem glavu pa se hrabro borim narandzasto.
I ceznem za crvenom...Pitam se kao sam ikada mogla voleti,maziti,ceznuti nekom drugom bojom.
Volim svoje boje.Moje su.Dok god ih imam znacu da sam ziva i da sam jos uvek daleko od prozirne.Kada ste prozirna...tada vam je svejedno.Ne postojite vise.
Imate savrsenu boju poput dijamanta,ali nemate vise sebe.
A najgore je izgubiti sebe...
Slika bez boja je lišena emocija,Slika lišena emocija nije umetničko delo.Ponekad umetnička dela tek nakon mnogo godina i mešanja boja dobijaju svoj smisao.
Autor didiland — 27 Jan 2011, 00:01
Ja cu samo reci, bravo Una za post i bravo didiland za komentar! Pozz :)
Autor nesanica — 27 Jan 2011, 02:15
hm hm hm, lep sezan
Autor gasstrocity — 27 Jan 2011, 02:39
Želim ti mnogo crvene boje, uz koju ćeš dodati bež...Plavu da koristiš samo kao suze radosnice...
P.S. Sjajna, ne kao uvek, nego još sjajnija!
Autor sanjarenja56 — 27 Jan 2011, 06:46
Sta reci osim da sam se i sama pronasla u tekstu koji si napisala.POljubac
Autor tanjana — 27 Jan 2011, 07:25
Neću li ti pmešati boje..?Pozdrav!
Autor Jovan s.s. — 27 Jan 2011, 08:41
Didiland,bas tako,potrebno je valjda vreme da neke slike dobiju svoj smisao.Sve ima svoje u zivotu.
Autor unajedina — 27 Jan 2011, 10:06
Nesanice,pa gde si ti,nedostajala si na susretu?Hvala na komentaru.
Pozdrav
Autor unajedina — 27 Jan 2011, 10:07
Gasstrocity,u stvari je Monet,moj omiljeni slikar.
Pozz
Autor unajedina — 27 Jan 2011, 10:07
Sanjarenja...ljubim moju srodnu dusu i moju najsjajniju bez boju.
Da i tvoj portret zivota bude najlepse slikarsko platno.
Cmokic
Autor unajedina — 27 Jan 2011, 10:09
Tanjana,poljubac i za tebe.
Autor unajedina — 27 Jan 2011, 10:09
Jovan s.s. pa valjda i ima smisla bas zato sto se boje pomesaju,u suprotnom bilo bi bezlicno.
Pozdrav u ravnicu
Autor unajedina — 27 Jan 2011, 10:11
Od nas zavisi kakva je slika koju crtamo. Oni hrabri uklapaju sve boje, nesigurni se drže dve... a oni crno-beli... hm....možda su daltonisti:))
Autor AnaM — 27 Jan 2011, 10:25
Zar boje nisu vazne koliko i oblici? Sta cini slika s puno boja bez oblika i smisla?
Haoticnost i besmislenost...
Ne slazem se za crno beli svet, neki aktovi govore vise od svih boja ovog sveta:)
Autor bezimena — 27 Jan 2011, 11:01
Ne dijamant, već brilijant, izbrušen do savršenstva, koji se preliva u svim bojama i blješti, to si ti. Čitav spektar. U njemu je ceo svemir, sve napisano od postanka, sve što će biti napisano. Univerzum. Ti nisi jedinka, ostavljena pored puta, ti si deo božanske svetlosti, ti znaš i umeš i možeš. Samo moraš hteti.
Autor roksana — 27 Jan 2011, 11:11
namazana svim bojama
obojite svet
Autor suky — 27 Jan 2011, 12:08
AnaM,sigurno su daltonisti!
Pozdrav
Autor unajedina — 27 Jan 2011, 23:32
Bezimena...crno beli akt moze da prodje na platnu slike,ali u zivotu je jako tuzno i bezlicno biti samo crn ili beo.
Autor unajedina — 27 Jan 2011, 23:36
Roksana,sta mogu reci posle ovako divnih reci,prosto se osvrcem da nisi pogresila pa meni umesto nekom drugom ostavila komentar.
Hvala mnogo i veliki pozdrav ti saljem.
Autor unajedina — 27 Jan 2011, 23:50
Suky...sve mi boje lepo stoje.;)
Pozdrav
Autor unajedina — 27 Jan 2011, 23:51
Neke boje nanosimo sami, neke opet ne. Nekad boje dobiju smisao, a opet nekiput se ne usklade pa ih nosimo kao kaput koji nije naš.
Samo nastavi da nanosiš nove boje.
pozdrav
Autor mandrak72 — 13 Feb 2011, 08:45
:)))
Autor unajedina — 13 Feb 2011, 11:41