Otkud ti ko sudbina...
"Vikont: Često se pitam kako ste uspeli da postanete takva.
Markiza: Nisam imala izbora, zar ne?
Ja sam žena. Žene moraju biti daleko sposobnije od muškaraca. Možete uništiti naš ugled i naše živote sa svega par odabranih reči. I onda, naravno da sam morala izmisliti ne samo sebe... nego i načine za izlaz o kojima niko pre nije ni razmišljao.
I uspela sam zato što sam oduvek znala da sam rođena da dominiram vašim polom i osvetim moj.
Kada sam ušla u društvo, bilo mi je 15 godina. Znala sam da mi je uloga, na koju sam bila osuđena prvenstveno da ćutim i činim ono što mi je rečeno, dala savršenu priliku da slušam i posmatram. Ne ono što bi mi ljudi rekli...već sve ono što bi pokušali prikriti.
Uvežbavala sam odstojanje. Naučila sam kako da izgledam veselo dok bih ispod stola štipala ruke do bola. Postala sam... majstor obmane.
Nisam žudila za zabavom već za znanjem. Savetovala sam se s najstrožim moralistima o tome kako se ponašati.
Filozofima, da bih znala šta misliti.
Čak i romanopiscima, ne bih li otkrila šta sebi mogu dopustiti.
Na kraju sam sve to pomešala u jedno vrlo jednostavno načelo... pobedi ili umri.
Vikont: Vi ste, dakle, nepogrešivi?
Markiza: Ako želim muškarca, imam ga. Ali ako želi da se hvali, otkriće da ne može. To je cela priča.
Vikont: Bila je to i naša priča?
Markiza: Želela sam vas pre nego što smo se uopšte upoznali. Moje samopoštovanje je to zahtevalo. Kada ste počeli sa udvaranjem, tako sam vas želela. To je ujedno bio i jedini put kada je požuda bila jača od mene."
Ja,devojka sa imenom reke, ne plasim se da priznam da volim Harijeve pesme...eto za zapisnik.
I da sam ,ispod povrsine, kad se zagrebe ovaj ratnik,koji samo prezivljava u ovom i ovakvom svetu,nezna i romanticna.
Borim se iako su mi razapete strele prekrile sunce,borim se u hladovini.
Jesi li ti stvarno mislio da ja necu imati herca da ovo izjavim?
"S njima necu biti mlad,ne ovako kao sad..."
Ако не допире топлота испод крошње, допире светло, а оно је још и важније јер ће показати пут ка топлоти. Љубим те!:)
Autor pricalica — 14 Avg 2011, 11:59
Draga Una kad iscitavam tvoje tekstove stalno me stiska jedna misao. Zasto tako mlada osoba u sebi nosi mnogo gorcine?
U tebi su velika osecanja plemenitost i ljubav.
Zena koja ima casne vrline draza je od lepe zene, a ti posedujes i tu vrlinu lepotu. Napusti tugu , prihvati bolju stranu zivota. Postoji veruj ja sam sve iskusila. Pozdrav za pametnu mladu zenu koju gusi tuga.
Autor lloreta — 14 Avg 2011, 12:01
Pricalice...jer ce pokazati put da se vratim,natrag sebi...kuci.
Autor unajedina — 14 Avg 2011, 12:51
Lloreta...nema gorcine u meni.Ponekad mi ostane samo gorak ukus u ustima,ali u dusu ona ne ulazi.Ja joj ne dozvoljavam.
Svako nosi neku svoju tugu...a tuga je vec druga prica.Jing i jang...ravnoteza svetlosti i tame.Tuge koje postoje da bi prizvale smeh.Crnog i belog vuka u meni.
Hvala ti na komentaru.Pozdrav.
Autor unajedina — 14 Avg 2011, 12:56
U danasnjem svetu, svi mi, ukoliko mislimo da prezivimo, moramo da postanemo ratnici i da malo sakrijemo nezniju stranu. Ne iz ne znam kog razloga, ne zato sto je sramota biti slab, pustiti suzu ili verovati u ljubav... vec zato sto ne moraju to svi da znaju, jer ima onih sa losim namerama koji ce to zloupotrebiti na nacine koje ne mozemo da zamislimo. Ali, opet, ne treba ni preterivati.
Autor janafrank — 14 Avg 2011, 21:17
Janofrank...lepo receno.Ova Una se poprilicno opekla verujuci ljudima,pruzajuci ruku misleci da su svi poput mene...a onda se rodila ratnica.
Dete u meni ce biti uvek zivo,ali ipak cuvam devojcicu da ne izlece pred svakim na crveno svetlo.
Pozdrav.
Autor unajedina — 14 Avg 2011, 21:37
Vrlo dirljiv članak ... Ljubav se ne da zaustaviti, ona isijava kroz ratnički oklop . Ubrzo ljudi nauče, da im oklop više i nije potreban kad se ono ispod njega jasno razaznaje, kad je to ono što ih zapravo štiti ...
Ja sam nežna i romantična celom dužinom, širinom i svim merilima . I na površini i duboko, duboko ... I gaze me i gađaju i vređaju i ranjavaju jer ne znam da ratujem i da se borim . A možda se ipak borim, na taj način ? Možda jesam često povređena, ali i dalje sam živa, duhom i telom ... i dalje se krećem . A ko se kreće, svakako nije mrtav !
Autor mimche — 15 Avg 2011, 13:28
Mimche...Never,never,never give up!
Naucices da ratujes i da se boris,zivot ce te nauciti.Pozdrav
Autor unajedina — 15 Avg 2011, 18:21