Brod u boci

-"Ti si moja mera, zbog koje mi niko neće uspeti prići dovoljno blizu, za njih ću zauvek ostati daleka, divlja i nepristupačna. Tuđa."

Jeste li se nekada zapitali gde odlaze Mačori sa prvim sumrakom...

Nisam otišao nigde.
Samo sam čekao da zaključaš vrata i izvadiš ključ,
da prođe neko vreme dok ne osetim da si zaspala ( znaš da mogu da te osetim ),
a zatim tiho i u mraku otključavam i ulazim, kao kakav iskusni razbojnik, skidam lagano jaknu i cipele, a ključeve od auta, sa brdom privezaka, među kojima je i jedam minijaturni toranj - Ajfelov, meni najdrazi, polako da te ne probudim, odlažem na tvoju komodu gde držiš svoju skupu kozmetiku.

Sedam bez imalo buke u indijanski položaj kraj tvog kreveta, i čekam da ako te probije znoj od temperature, da ovlaš usnama pokupim graške znoja sa tvog čela, a kad osetim da su ti usne popucale, da uzmem onaj tvoj labelo, sa komode, sa ukusom čokolade, i da nežnim i laganim pokretom usnama nanesem na tvoje ispucale usne, da i ne osetiš... da bdim nad tobom celu noć, da samo na svaki sat izađem na terasu da zapalim cigaretu... a i tada, dok gledam u dim koji nestaje u mraku, mislim o tebi, o tvom postojanju, i odmah bacam tek upaljenu cigaretu i vraćam se hitro da budem kraj tebe, da te osetim, da osetim tvoj dah, dah bez koga bih bio tako prazan...

Ujutru bih se lagano izvukao iz tvoje sobe, istuširao bih se i ponovo ušao, ali sad, malo glasnije... skinuo ti pidžamu, koja je mokra od temperature koja te je dobar deo noći opsedala, i obukao onu tvoju, suvu, toplu, koja miriše na sigurnost i na puding od vanile. Pustio te da misliš da mislm da spavas, i legao kraj tebe: deleći polovinu tvog jastuka od heljde i tvog ćebenceta, na kojima se tako snažno oseti sav tvoj miris od koga sam sad tako naivno postao zavistan,  ljubeći najnežnije oka dva, nosić i usne sa ukusom čokolade - Moje sve, i sve tako dok me san ne savlada...      

Nikad te ne bih ostavio samu kad si nežna i uplašena - upamti - N I K A D !

Eto, to ti je za MERU.

Tvoju - pa ko uspe... nek nosi.

Uvlačiš se kroz prozor, kao pokisao olinjali mačor.
Mirišeš na kišu, duvanski dim i skidaš jaknu na kojoj se oseti neki jeftin ženski parfem, pa mi nežno skidaš oznojenu mokru pidžamu, jer sam celu noć buncala pod temperaturom. Misliš da spavam. Ne želiš da me otimaš od sna. Iskusno. Umeo bi to da uradiš a da me ne probudiš, i zatvorenih očiju, osetiš moje pokrete, čak i dok sanjam. Znam tvoje prste.
Čovek bi pomislio da si pažljiv, i da ti čula nisu utrnula posle  burne noći iz koje izlaziš tek u sitne sate.
Ali nema veze, pretvaraću se da spavam, jer me mrzi da presvlačim pidžamu,
a prija mi neka nova, suva, i topla koja miriše na sigurnost i puding od vanile.
Pa ću da se raširim po celom krevetu, kao u snu, a samo ću se praviti da spavam.
Nema ni malo mesta za tebe, pa nećeš imati srca da me budiš i pomeraš,
a šanse nema da legneš kraj mene sa tim mirisima koje si doneo iz bludnog spoljnog sveta, nego ćeš kao svaki mačor otići u kuhinju da popušiš još jednu cigaretu, pa da se istuširaš.
Kad sve to završiš, i poželiš da legneš kraj mene, da me uzmeš u naručje i da spavamo tako da nam se nosevi dodiruju, kako bi osetili dah onog drugog, videćeš da sam se neprimentno izvukla i otišla na posao. Kao mačka.
Sad imaš krevet samo za sebe i možeš da spavaš do mile volje.
Dajem ti čak i svoj jastuk od heljde i svoje ćebence koje miriše na mene, da se ušuškaš u njega i spavaš kao beba. Snom pravednika.

Sigurna sam, kad se vratim kući, neće te više biti tamo, ili ćemo se mimoići u prolazu, ali uhvatiću tvoju senku, tvoj poslednji odraz u ogledalu, dok izlaziš,  osmeh talentovanog djubreta, koje namešta kragnu, i uzima ključeve od auta dok izlazi u svet koji mu pruža tako mnogo mogućnosti. U kojem koračaš koracima gladnog i žednog da zagrebeš, otmeš, zagrizeš zubima do krvi. Kao ponovo rođen.
I ja ću se nasmejati tvom odrazu u ogledalu, krajičkom usana, nećeš ga ni primetiti. 
 Namestiću ti kragnu, popraviti ti frizuru, trajaće samo sekund jedan, cmoknuti te u obraz i poželeti ti lepo veče.
Izvući ću ključ ovaj put...
...da ne ulaziš kroz prozor, kao mačor, kad te noć vrati pred svitanje.