Brod u boci

Mačor

Ljubav — Autor unajedina @ 19:35


Uvlačiš se kroz prozor, kao pokisao olinjali mačor.
Mirišeš na kišu, duvanski dim i skidaš jaknu na kojoj se oseti neki jeftin ženski parfem, pa mi nežno skidaš oznojenu mokru pidžamu, jer sam celu noć buncala pod temperaturom. Misliš da spavam. Ne želiš da me otimaš od sna.
Iskusno. Umeo bi to da uradiš a da me ne probudiš, i zatvorenih očiju, osetiš moje pokrete, čak i dok sanjam. Znam tvoje prste.
Čovek bi pomislio da si pažljiv, i da ti čula nisu utrnula posle  burne noći iz koje izlaziš tek u sitne sate.
Ali nema veze, pretvaraću se da spavam, jer me mrzi da presvlačim pidžamu,
a prija mi neka nova, suva, i topla koja miriše na sigurnost i puding od vanile.
Pa ću da se raširim po celom krevetu, kao u snu, a samo ću se praviti da spavam.
Nema ni malo mesta za tebe, pa nećeš imati srca da me budiš i pomeraš,
a šanse nema da legneš kraj mene sa tim mirisima koje si doneo iz bludnog spoljnog sveta, nego ćeš kao svaki mačor otići u kuhinju da popušiš još jednu cigaretu, pa da se istuširaš.
Kad sve to završiš, i poželiš da legneš kraj mene, da me uzmeš u naručje i da spavamo tako da nam se nosevi dodiruju, kako bi osetili dah onog drugog, videćeš da sam se neprimentno izvukla i otišla na posao. Kao mačka.
Sad imaš krevet samo za sebe i možeš da spavaš do mile volje.
Dajem ti čak i svoj jastuk od heljde i svoje ćebence koje miriše na mene, da se ušuškaš u njega i spavaš kao beba. Snom pravednika.

Sigurna sam, kad se vratim kući, neće te više biti tamo, ili ćemo se mimoići u prolazu, ali uhvatiću tvoju senku, tvoj poslednji odraz u ogledalu, dok izlaziš,  osmeh talentovanog djubreta, koje namešta kragnu, i uzima ključeve od auta dok izlazi u svet koji mu pruža tako mnogo mogućnosti. U kojem koračaš koracima gladnog i žednog da zagrebeš, otmeš, zagrizeš zubima do krvi. Kao ponovo rođen.
I ja ću se nasmejati tvom odrazu u ogledalu, krajičkom usana, nećeš ga ni primetiti

 
Namestiću ti kragnu, popraviti ti frizuru, trajaće samo sekund jedan, cmoknuti te u obraz i poželeti ti lepo veče.
Izvući ću ključ ovaj put...
...da ne ulaziš kroz prozor, kao mačor, kad te noć vrati pred svitanje.

 


Powered by blog.rs