Brod u boci

Totalno ponesena clankom blogerke behappy o omiljenom crtacu iz njene mladosti,zvizne me takav fles,da prosto moram napisati ove redove,i podeliti odusevljenje koje me je obuzelo.

Generacijo moja secate li se STRUMPFOVA?Koliko sam ih samo volela,ma koga zavaravam i danas sam luda za njima,narocito za zlim Gargamelom i njegovim crnim macorom Azraelom,sto je ucinilo da danas imam istu takvu crnu macku.Jao strumpfovi,mali plavi ljudi...

Ja pripadam generaciji koja polako ulazi u tridestu,a u biti sam jedno deriste koje nikada nece odrasti.Ljudi moji secate li se tog osecaja ciste,nevine,neiskvarene srece,sedite za tv ekranom u 7 i 15 i cekate da pocnu.Buljite u ekran,a trenuci su kao godine dugi u iscekivanju da ugledate spicu.Ma moze li se ista danas porediti sa tim osecanjem uzbudjenja,radosti?

Od silne srece,nestrpljenja buljite u ekran,kao da cete mislima ubrzati da sto pre pocne,i znate ta slova napamet,ma znate ih i od nazad kako se citaju,u pola noci da vas probude znate taj naziv da izgovorite od nazad.U pola noci.Ma znam ga i dan danas,u pola noci,da me polijete ledenom vodom ja cu vam reci sa osmehom na licu-INATRC MLIF.

I N A T R C       M L I F