Brod u boci

Zaspala je...
...
Čula su naelektrisala vrhove prstiju kojima sam joj doticao kožu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena tragajući uzalud za malom, najmanjom greškom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili tek odškrinute školjke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice, za koju sam mislio da umire kada te obuzme, i da se više ne može vratiti ako je jednom preboli?.

Da, žel'o sam je. Još kako sam je želeo...

Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspešno pokušavao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u čudni raspored sićušnih mladeža na tilu vitkih leđa...

I trgao se. Uplašen...

Koliko na njoj ima tajnih mesta koje bih želeo da poljubim?

Ali, ne sad. Jednom. Možda...
...
Lepo sanjaj, mali mišu... Ko zna da li ćeš mi ikad više biti tako blizu? Možda ću se kajati, možda ću jednom morati da se napijem svaki put kad se setim ove noći...

Neka...
...
Laku noć, njene pospane oči...

Balasevic Dj.

Usetao je i januar u moj zivot.Nekako nema da bilo sta izustim,kazem,samo citam,slusam muziku i nalazim neki svoj mir.Pokusavam da se izolujem od ljudi,losih ljudih narocito,cuvam svoju ljudskost za one koji se vode ljudskoscu.Znam da je takvih danas malo,da su dragoceni i retki,ali trudim se da jos uvek osetim plemenite duse.Tuga me je nekako uhvatila iznenada.Ona uvek tako dodje.Radost me nikada nije tako iznenadila,ona uvek skrto i pomalo daje.Tuga,nemiri,strahovi...Ucaurena sam u svoje nemire.Stisli me dani beznadja.Rastrzana izmedju zelja i mogucnosti.Previse slaba da promenim.Ma ni da razmisljam ne mogu.Samo zastala u mestu i cekam...Nesto.Ne znam sta cekam,ali znam da cekam to nesto.Neki dobar vetar.Dogadjaj.Razum i srce.Kod mene u vecitom sukobu.Oba prejaki suparnici.Mocni.