Brod u boci

Ljudske usne sapucu
suljaj se ti kradom...
Izbjegavaj nevolje
skinut ce ti glavu.

Pazi kako hodas.Pazi kako zivis.Pazi kako pricas.Sta ce ljudi reci.Uklopi se.Nemoj da strcis.Skinut ce ti glavu.

Kako na vas deluju ove reci?Na mene isto kao na bika crvena marama.

Tek onda hocu uinat.Inat.Ja mimo sveta.Ja uvek protiv nepravde.Kalimero.Jace od mene.Zalecem se na vetrenjace,pa to ti je.Jos kao dete sam stitila slabije,ponizene,sakupljala povredjene zivotinje sa ulice,ma radim to i dan danas,jednostavno ne mogu da okrenem glavu.Ne mogu.

Ne mogu da prodjem,tek tako kao da nista nije bilo,ne mogu a da ne pomognem nekome kome je pomoc potrebna.Dan danas skupljam zivotinje sa ulice,dan danas u drustvu jedina ja sam u stanju da skocim za vrat nekom alfa dominantnom kretenu koji ponizava drugog da bi sebi digao cenu,i dok svi ostali cute,ja ne mogu da progutam knedlu,pa to ti je...Izbacim svoja tri trna,pa sta bude.Ili pukovnik.Ili pokojnik.Nema sredine kod mene.

Svom najgorem dzelatu,cu sutra pruziti ruku,ako pati,ne mogu da okrenem glavu kad vidim neku nepravdu,ne mogu da zivim sa tim kako zivi vecina,sa motom gledaj svoja posla,ne mesaj se.

Jednom u sred gradskog prevoza,neki manijak koji je napao neku devojku,ma devojcicu,ostatak ljudi u autobusu,kome to moze biti cerka,unuka,sestra,okrenuo glavu.Izmicu se ljudi.Ne zele da vide,ne zele da cuju.Idu u svoj svet,ne dotice ih tudja nevolja.Jedina ja koja prilazim u pomoc izgubljenoj devojci,koja je u soku.Niko drugi.Svaki dan sve vise takvih situacija,ljudi preskacu ljude kojima pozli na ulici.I idu svojim poslom.Ne dotice ih.

Jedna moja drugarica,krenula na posao,rano ujutru,i pozli joj,onesvesti se u autobusu.Kaze ona,covece dolazim sebi posle nekog vremena,i provalim da lezim sama na nekoj travi,na stanici,sama.Ljudi su je izneli i ostavili tako.Svako zuri.

Ja ne mogu protiv sebe.Ne mogu samo da prodjem.Ne mogu da ne vidim.Da ne cujem.Da me ne dotakne tudja nesreca.Ne mogu da sedim sa nekim a posle mu pricam iza ledja.Ne mogu drugome da pozelim zlo.Niti da se radujem tudjoj nevolji.

Ne mogu na ulici da ne zastitim macku koju je napao pas.Ne mogu da gledam kako neko maltretira psa,samo da prodjem.Ne mogu a da ne pruzim ruku coveku.

Ne mogu nekome da ocutim,pa to ti je.Da pricam uvijeno u celofan.Nemam zeludac da se osmehujem kurti i murti,da klimam glavom na gluposti,po principu,na jedno ti udje na drugo izadje ali bar ces imati neku korist od toga.Ne mogu da budem kao vecina.Takva sam,nepopravljivo.Kazu mi,pa zar bas ti moras da ispravljas krive Drine,a ja kazem jebiga neko mora.

Zato kad cujem,izbjegavaj nevolje,skinut ce ti glavu...ja vidim crvenu maramu ispred nosa.A kad se umorim od borbe u strasnom velikom svetu,ja mala, zavucem se u svoj svet,i nista mi vise nije vazno,kao sto kaze Stulic,nasla sam dobar bend,zelim samo da sviram,da se otkacim,i to je sve...