Brod u boci

Is this love?

Kako prepoznati pravu ljubav?Kako prepoznati ljubav?Kako prepoznati ljubav za ceo zivot?Stvarno sam zbunjena.Stalno se vrtim u krug.Koja je razlika izmedju zaljubljenosti,zanesenosti,idealizovanja,strasti,ceznje...i ljubavi?Gde se ona oseti?U venama?Utrobi?Glavi?Dlanovima?

Sve mi je nekako pomesano,vrtim se kao na velikom ringispilu.Uspinjem se,pa padam,pa sam ushicena,pa mi je muka,pa mi se vrti u glavi...I onda opet iz pocetka.Ceo zivot se zaljubljujemo,odljubljujemo,tragamo za necim,a pojma nemamo sta je to.A ako nemamo pojma za cim tragamo,kako mozemo znati da to vec nismo imali pa izgubili?Ili da ga trenutno imamo?Ili da ga nikada nismo imali uprkos leptiricima,uprkos ceznji?I na kraju to kretensko imati,posedovati,obavezati se...Mrzim te okove,nametnute norme i pravila.Necu.Uinat.Hocu da sam mimo sveta!Forever.Jos uvek trazim samu sebe,i gubim sebe samu necu dopustiti nikada da me neko poseduje,ogranicava,vezuje.Sve mi tako brzo dosadi.Prica kojoj unapred znam kraj.Upoznam nekog,nije da nije,sve je tu,leptirici,ceznja,razgovori...ali tako brzo prevazidjem sve to,potrosim,osetim da to nije to,sputam se,reci znam unapred,dogadjaje vec znam unapred,i pocnem da se gusim,jer znam da to nije to.Nije to to!I onda se pitam jesam li uopste normalna,zasto ne mogu biti prosecna,zasto ne mogu ziveti sa osrednjosti i pristati na kompromise.Ali samo na trenutak.Jer se probudi u meni zov zivota,slobode i valjda ona nada da prava ljubav stvarno negde postoji,ona moja druga polovina sto luta svetom trazeci mene.Ili je to samo zabluda?

I sad pitam se,kako prepoznati pravu ljubav?Koji su simptomi?Da li sam izgubila svoju pravu ljubav?Da li je ovo moja prava ljubav?Ili ga jos nisam upoznala.Ili sam na kraju krajeva stvarno lujka koja mora da se spusti na zemlju i skrese krila kojima cesto lebdi iznad svakodnevice?Zar nikad neces odrasti mali veseljace???