Brod u boci

Dobra noć Dame i Gospodo.

Želite li malo vatre da zgrejete promrzle prste?

Srce možda?

U ovoj snežnoj noći kada se svi mrštite na sneg, majka mora da vas je rađala u vreloj Australiji, pa je ovo za vas smak sveta? Niste navikli na bele zime, na škripanje snega pod nogama, promrzle prste? Mnogo vam je od majke prirode, a toliko ste joj dobra doneli, čini vam se surova u ovoj svojoj beloj lepoti?

Zabaviće vas bljuvačica vatre, iza čijih šatri ne ostaje spaljena trava.

Za tragove na duši ne garantujem.

Pokupiću svoje klikere rasute po podu. Šarene. Da se ne okliznete posle igre.

Igračka i plačka.

Šta dobiješ kada skineš osmeh pajacu?

Kad mu noktima zguliš slojeve obmane sa lica?

Kad zatvoriš lava u kavez, želeći da ga pripitomiš?

Da li on ikada prestane da sanja slobodu?

I da li se ikada ohladi uzavrela krv?

Da li želite da osetite med koji se topi na jeziku, i pelin koji truje?

Blagi povetarac koji miluje travu stepa, pa joj donese požare koji je spale?

Želite li da rešavate nepoznate?

Ja se ne sabiram, nikada ne dajem tačno rešenje.

Ne možeš me oduzeti, jer sama sebe oduzimam najviše.

Ne možeš me pomnožiti, jer se uvek iznova menjam u korenu. 

Nisam deljiva sa nulama.

Nikada neću dati  prost broj.

Moje jednačine će uvek ostati nepoznate.

Rešenje je svaki put isto.

Pobeći sa časa.

Kukavice tako rade.

Zabavljala bih vas još malo...ali i ovo je previše za cenu ulaznice koju ste platili. Slikanje sa Magaricom dodatno se plaća.

...Razočarenje.

Duga, bolna i podmukla bolest...

Koja me polako ali sigurno...

Belim zorama i dugim noćima... 

Ružnim snovima i nečistom savešću 

Stalnom strepnjom...

Ubija.

"Traži se jedna reč.

Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a

nikako da je izgovorim, i, možda, napišem.

Tražim godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila...

... a ne mogu nikako da je nađem,

pa izlazim da je tražim po ulicama.

Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je

neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i

opomene.

Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred

Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.

“Šta radiš?” – pitaju me poznanici.

Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je

nađem?

Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa

naročito.

Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali

samo brojevi i opšta mesta....

Traži se jedan svet, prekjuče iščezao....
 

 

Traži se nada....ona davna nada polagana u sebe same i u

vreme koje dolazi.

 

 

Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo

po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da

vrate ljubav...

 

Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo

čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju.

On se traži

 

 

...Jedanput bismo primetili da mala kazaljka

stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni

okrenuli...

      

...a kazaljke su ponovo stajale na šest i na

dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo

život.

 

 

 I on se traži – taj život što promiče od danas do

sutra...

 ...onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao...

...voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao ...

 

 

 

...i ponovo padao ...

 

 ...i opet se dizao...

 ...ispod onog uličnog

časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen."

Momo Kapor

                                                                                     

Lepu zimsku, zavejanu noć generacijama koje su žigosane istim uspomenama.

Ludim vrapcima koji udaraju u zidove stvarnosti, pokušavajući da izlete van.

Vukovima koji zavijaju na mesec tražeći komad otkinute duše.

Don Kihotima i Malim Prinčevima.

Buntovnicima i osobenjacima.

Pozdravlja vas Una Jedina, koja je još u detinjstvu plakala zbog Deda Mrazova, koliko god joj lepe poklone donosili.

Cirkusantkinja koja se prkosno smejala kroteći lavove i jašući slonove.

Uvek mimosvijeta.