Brod u boci

Na ovaj clanak inspirisala me je moja draga Mazanjegova svojim postom Dokaz ljubavi.

Hm...Dokaz ljubavi.

Znate imam jednu macku.Staru namcorastu macku.Mrguda.

I psa imam.Divnog zlatnog psa,mladog,sa pametnim,dobrim ocima.Vernog do smrti.

Kad me ugleda njegovoj sreci nikad kraja,lice mu se ozari,rep radosno podigne,zasilji usi i kao metak onako blentavo mi trci u susret saplicuci se.Ceo svet tada prestane da postoji za njega,i loptica,i pseci drugari,i igra sa stapom,i kopanje u dvoristu a znate koliko psi vole da kopaju u dvoristu i ponosno tu zakopavaju svoje malo blago,koskice,plasticne case,ljuske od oraha...

Zahvalno mi lize dlanove kad ga hranim,i stopala mi lize.Balavi po meni kad odvojim vremena da mu bacam stap ili lopticu...mali blento.Lezi ispod mojih nogu na hladnom betonu kad pricam sa nekim...satima.Kad otvorim prozor od kuhinje dok kuvam uporno sedi i ceka.Po zegi.Po kisi.Sedi i ceka.Kad ga pozovem uvek dodje.Legne ispred mene pa makar ga pomazila samo nogom u zurbi,to je ceo svet za njega.Kud cete veci dokaz ljubavi?

I ta macka.Crna.Potpuno.Stara.Sa svojim navikama.Namcor.Nikada mi se nije umiljavala.Nikada mi nije dosla u krilo za sve ove godine da je pomazim.Jedino kad je gladna dodje u kuhinju,stane na svoje mesto i gleda me.Ceka.Ni da mjaukne.Da mi se ocese od noge.Zatim izadje na terasu,sedne na svoje uobicajeno mesto i okrene dupe svima.Ne diraj me.Ako je slucajno ometes u njenoj rutini odmora i jela krvolocno te ogrebe.Inace ne dira nikoga.Ne diraj me.Ne diram te.

Mnogo toga smo prezivele macka i ja.Njeno ranjavanje kad sam je cupala iz rupe u koju se uvukla da ugine.Moju borbu za njen zivot i njen muk i pogled.Njena bekstva i povratke.Ljubavnike koji su budili komsiluk.Macice.Macice koje sam poklanjala.Macice koje su zaklali psi i koje sam sahranjivala.Moje ispite.Moje uspone i padove.Moju depresiju i borbu sa samom sobom.Moje ljubavi.Bolesti roditelja.Moje svetle dane i najcrnje noci.

Ceo jedan zivot nas dve.Mnogo toga smo prezivele.Nikada mi nije dosla u krilo,pomazila se,nikada mjauknula.Dokaz ljubavi?Nikada mi nije pruzila.

A eto znate...mnogo volim tu macku.Volim je.Bezuslovno.Neobjasnjivo.

Tako je i u zivotu.Postoje neki ljudi koji su dobri po nas.Koji nam svakodnevno daju dokaz ljubavi.Koji nam pruze mir i sigurnu luku.Ljudi koji nam vrate srce na mesto.

...A postoje i oni drugi.Koji nam zauvek uzmu srce.Oni "Nikad ne reci nikad" ljudi.Koji nam oduzmu mir i izmaknu tlo pod nogama.Koji nam oduzmu dah.Koje srce izabere.

...I tako...neki od nas utisaju to ludilo,strast,tu provaliju i zataknu se u neku mirnu luku.Pronadju osobu koja im vrati srce bar priblizno na mesto.

A neki od nas...tumaramo ovim nemirnim morem zvanim zivot,u ovim nasim ljubavima i brodolomima,zivimo dan po dan,do poslednjeg daha...sutra je predaleko...

I tako...eto.Obozavam tog blentavog pasa.Srecna sam i nasmejana kad sam sa njim...

Volim macku.Volim je.Tako je.

Volim je...Djavo me odneo ovako blesavu,i mene i nju.

Eto.

I koja vrsta ljubavi je zdravija po nas?Kako volite?

Da li kod vas bira pamet ili srce?